Kako pružiti prvu pomoć detetu zavisno od situacije

Povodom Svetskog dana prve pomoći, koji se obeležava 11. Septembra, pričaćemo u kakvim se sve situacijama može zadesiti beba i dete, za koje je potrebno dati prvu pomoć.

Prvo i najvažnije je da svi znamo šta prva pomoć zapravo znaći. Ako ste roditelj ili staratelj, ili ako radite sa decom, veoma je važno znati šta da radite kada je dete u nevolji ili kada je hitan slučaj.

Šta je prva pomoć?

„Prva pomoć“ znači preduzimanje hitnih postupaka da se pomogne nekom :

• Ko je povređen,
• Ko je učestvovao u nesreći
• Ko je imao hitan slućaj.

Bilo da se radi o bebi, detetu ili odrasloj osobi kojoj je potrebna nega, svrha prve pomoći je:

• osloboditi disajni put i obezbediti disanje
• smanjiti dalju štetu
• pomoći im da se oporave.

Kada je potrebno pružiti prvu pomoć?

Kada se brinete o bebama ili deci, naravno činite sve što možete da ih zaštitite. Međutim, nesreće se i dalje mogu desiti. Dok se nesreća može desiti bilo gde, većina povreda male dece dešava se kod kuće.

Prva pomoć može biti korisna u nizu situacija. Možda ćete morati da pomognete detetu koje:

• ima jednostavnu povredu poput posekotine prsta
• ima ozbiljniji problem kao što je slomljena ruka
• je bez svesti i potrebna mu je zaštita
• je u životno opasnoj situaciji, kao što je teški napad astme i sl.

Ako treba da pružite prvu pomoć da biste održali dete u životu dok ne stigne medicinska pomoć, morate znati osnovne korake održavanja života.

Po novim preporukama, jednostavan način da zapamtite redosled koraka koje treba da preduzmete uz prvu pomoć su slova DRS CABD. Ovo označava:

(D) Opasnost: Uverite se da ste vi i drugi bezbedni.

(R) Odgovor: Ako vam reaguju, raskomotite ih i nadgledajte ih. Ako nema odgovora.

(S) Pošaljite pomoć: Pozovite hitnu pomoć.

(C) Kardiopulmonalna reanimacija ili CPR: 30 kompresija grudnog koša: 2 udisaja. Nastavite da radite CPR dok pomoć ne stigne.

(A) Disajni put: Otvorena usta. Ako ima nešto u ustima, stavite dete na bok i prstima očistite disajne puteve.

(B) Disanje: Gledajte, slušajte i osetite disanje. Ako dišu normalno, stavite u položaj za oporavak. Ako ne dišu, započnite CPR.

(D) Defibrilacija: Primenite defibrilator ako postoji i pratite uputstva.

Druga prva pomoć

Čak i ako život bebe ili deteta nije odmah ugrožen, i dalje je veoma važno znati koje korake možete preduzeti da biste im pružili odgovarajuću negu kada je to potrebno.

Neki od najčešćih uzroka povreda kod male dece su:

• padovi, kao što su spoticanje pri trčanju ili pad sa bicikla ili kreveta na sprat
• opekotine uzrokovane toplom vodom, vatrom ili izlaganjem suncu
• trovanje usled dodirivanja, gutanja ili udisanja štetnih supstanci kao što su lekovi, lepak ili hemikalije za domaćinstvo
• utapanje

Širom sveta nesreće i povrede su vodeći uzroci smrti dece. Deca su sklona slučajnim nezgodama i imaju veći rizik od povrede jer njihova tela se još razvijaju, a još nisu naučili da budu svesni sebe i bezbrojnih opasnosti po životnu sredinu. Dečje krize, kao što je pogoršanje već postojećih bolesti ili slučajne fizičke povrede, češće se dešavaju u kućnim uslovima jer deca tamo provode veliki deo svog vremena.

Najčešće povrede su padovi, sudari i ekstruzije i uganuća. U poređenju sa incidentima hitne medicinske pomoći koji nisu u školi, incidenti hitne medicinske pomoći u školi se češće pripisuju povredama, one se odnose na sportsku aktivnost i mogu rezultirati transportom do medicinske ustanove. Većina povreda u predškolskim ustanovama zahteva samo prvu pomoć; stoga su predškolske ustanove važne lokacije za fokusiranje na prevenciju povreda i bolesti kod dece, jer se tamo često susreću situacije koje zahtevaju prvu pomoć. Pružanje pravilne i pravovremene prve pomoći pacijentima nakon nezgoda je od vitalnog značaja i potencijalno može spasiti živote.

Znati kako pružiti prvu pomoć i imati na raspolaganju komplet prve pomoći pomoći će vam da budete spremni za ovakve situacije.

Takođe je dobro imati brojeve telefona pri ruci, kao što su brojevi za:

• hitne službe
• vaš doktor

Najčešče situacije kod dece u kojima je potrebno pružati prvu pomoć i kako postupiti:

Konvulzije: one su neočekivane, praćene gubitkom svesti i češće u prve tri godine života, u periodu kada je nervni sistem posebno uzbuđen. Tokom konvulzivne epizode, dete može imati nevoljne pokrete u vidu trzaja ili ukočenosti tela (tonične konvulzije) ili, obrnuto, može postati mlitavo, imati cijanozu oko usta i prestati da diše. Često je uzrok konvulzija vrlo visoka temperatura (febrilne konvulzije – fras), a dete može da ima nevoljno mokrenje ili defekacije ili hipersalivaciju. Nakon toga, sasvim je moguće da će mališan ostati nekoliko sati u stanju pospanosti i zbunjenosti. Febrilne konvulzije ne ugrožavaju razvoj deteta i nestaju same od sebe oko treće godine, najkasnije do pete godine. Ponovljene konvulzije, međutim, bez febrilnog uzroka, povećavaju rizik od epilepsije i, u ovom slučaju, indikovana je poseta lekaru.

Šta treba da uradite:

• budite mirni i zaštitite mališana od mogućih povreda, uklanjajući predmete koji bi ga mogli povrediti;
• dok ne prestane grč, držite mališana čvrsto u naručju, sa ispruženim vratom, glavom na jednu stranu, fiksiranom bradom i zatvorenim ustima;
• ako su detetu zubi jako stisnuti, ne nasilno otvarati usta, a ako se konvulzivna epizoda ne završi za najviše 10 minuta, pozvati hitnu pomoć ili dete prevesti u najbližu bolnicu;
• ako je beba pala sa stola za presvlačenje, vage ili krevetića, na mesta sa modricama staviti hladne obloge ili ledene obloge, a u slučaju gubitka svesti i povraćanja, odmah je odvesti lekaru radi utvrđivanja uzroka i odgovarajućeg lečenja ;
• nakon što sve prođe, pustite ga da se odmori, i pratite njegovo disanje i rad srca. Ne oklevajte da odete kod lekara na detaljnu konsultaciju ako se konvulzije ponavljaju;

Intoksikacije: deca od 1 do 5 godina su najizloženija zbog svoje izuzetne radoznalosti (posebno dečaci), ali i nesposobnosti da razaznaju opasnosti: sredstva za čišćenje, lekove, kaustičnu sodu, korozivne tečnosti itd. Opšti simptomi su mučnina, povraćanje, bol u stomaku, dijareja, hiperventilacija, agitacija ili pospanost, izmenjeno stanje svesti i drugi.

Šta treba da uradite: veoma važno, identifikovati izvor trovanja, koji može ući u organizam gutanjem, udisanjem ili apsorpcijom kroz kožu. Ove informacije utiču na manevre prve pomoći.

Intoksikacija gutanjem:

• otvorite usta mališana i pokušajte da uklonite otrovni materijal koji možda nije progutao;
• izazvati povraćanje ako je mališan svestan, gurajući mu dva prsta u usta, do osnove jezika, lagano ih pomerajući, dok ne povrati;
• stavite ga na leđa, sa stomakom nagore, sa podignutim nogama i glavom na jednu stranu, na stranu, kako bi se izbeglo gušenje u slučaju nevoljnog povraćanja;
• ako nema puls, brzo izvoditi manevre reanimacije;
• u slučaju toksičnih supstanci stavljati hladne obloge na grlo;
• ponudite detetu da popije puno vode da razblaži supstancu.

Upozorenje: izazivanje povraćanja je opasna manevra i strogo je zabranjeno u slučaju kaustičnih supstanci jer izaziva ozbiljna oštećenja digestivnog sistema. Zato, najsigurnije, pribegavajte ovom manevru samo po preporuci lekara koji tačno zna šta je i koliko dete progutalo, koliko ima godina, koliko ima kilograma itd.

Trovanje inhalacijom:

• izvedite dete na vazduh i skinite svu tesnu odeću sa tela koja može da otežava disanje;
• postavite ga u bočni sigurnosni položaj;
• ako je mališan izgubio svest, dajte mu da diše usta na usta.

Trovanje kontaminacijom preko kože:

• čak i ako dete nema bolova, ispirati mesto istrajno samo vodom, bez trljanja kože;
• smiriti mališana koji se može uznemiriti zbog toksičnih supstanci;
• nadgledati njegove vitalne funkcije i po potrebi izvodi manevre reanimacije;
• ako je do kontaminacije došlo do nivoa očiju, isto tako, intenzivno isperite to mesto vodom, dobro otvorivši očne kapke prstima. U svim slučajevima pozovite hitnu pomoć ili prevezite dete u najbližu bolnicu.

Ubod/ujed životinja

Ujedi ili ubodi životinja su opasni jer mogu preneti ozbiljne bolesti (kao što je besnilo psa, mačke, lisice, slepog miša ili pacova) ili izazvati anafilaktički šok.

Šta učiniti u tom slučaju:

Ujed psa:

Očistite ranu vodom, dezinfikujte je vodonik-peroksidom i zaustavite krvarenje. Razgovarajte sa svojim lekarom o potrebi vakcinacije protiv besnila.

Ujedi insekata

Obično mogu da izazovu edem, lokalnu iritaciju, ali ako neprijatan osećaj potraje i otok ne nestane ili se pojave infekcije u predelu ujeda, hitno odvedite dete u bolnicu.

U slučaju uboda pčele, ose ili stršljena:

• oprati i dezinfikovati mesto uboda;
• ukloniti žaoku pincetom;
• naneti nekoliko kockica leda, umotanih u platnenu salvetu, a zatim betadin, alkohol, sirće ili slanu vodu, sa dezinfekcionom ulogom;
• ako je dete alergično, preporučljivo je imati pri ruci antialergijske lekove. Pažnja, ovi lekovi NISU indikovani za decu mlađu od šest meseci. U ozbiljnim slučajevima, lečenje se vrši striktno pod medicinskim nadzorom;
• u slučaju ujeda komarca, nanesite led ili hladnu vodu da zaustavite otok, a zatim možete, ukoliko ste u mogućnosti, napravite gusti rastvor od sode bikarbone pomešane sa vodom da biste ublažili svrab.

Povreda glave

Izuzetno ranjivo, područje glave mora biti posebno zaštićeno, posebno do maksimalne starosti od godinu i po dana, kada se zatvara fontanela, prostor koji se formira na spoju kostiju lobanje, koji do tada nije zatvoreno kako bi se omogućio dalji razvoj bebine lobanje i mozga. U većini slučajeva, udarci u glavu rezultiraju samo udarcem ili impresivnom modricom, što zahteva specifične intervencije. Međutim, veoma silovit udarac u glavu može imati opasne posledice: potres mozga (šok koji je pretrpeo mozak unutar lobanje, koji izaziva privremeni gubitak svesti, praćen vrtoglavicom, mučninom ili povraćanjem) ili prelom lobanje, najčešće ozbiljne posledice, koje se moraju lečiti sa najvećom pažnjom i brzinom.

Šta treba da radite:

• kada dete ne oseća vrtoglavicu, mučninu ili povraćanje, dovoljno je preduzeti mere kao za normalnu kontuziju;
• prati evoluciju stanja malog pacijenta.

Simptomi povrede glave mogu se pojaviti i 48 sati nakon udesa. Zato obratite pažnju na znakove kao što su mentalna konfuzija (mogu da traje i 2-3 nedelje), paraliza udova, promene u pulsu ili disanju. Odmah pozovite hitnu pomoć i pružite prvu pomoć:

• ako mališan ne diše primeniti kardiorespiratornu reanimaciju, a ako diše postaviti ga u bočni bezbednosni položaj;
• ako dete izgubi tečnost pomešanu sa krvlju iz nosa ili iz uha (simptom osnovnog preloma lobanje), hitno je transportovati u najbližu bolnicu.

Prelomi

Prelomi izazivaju veoma intenzivan bol, naglašen pokretima, što je još teže razumeti i izbeći u slučaju izbirljive dece. Traumatizovani deo otiče i koža dobija plavičastu boju usled pucanja malih krvnih sudova unutar kosti. Prelomi mogu biti zatvoreni (koža ostaje netaknuta) ili otvoreni (prelomljena kost viri kroz kožu). U drugom slučaju, pogled neće biti nimalo prijatan, ali morate ostati mirni, izbegavajući dodirivanje područja, kako biste eliminisali rizik od infekcije.

Šta treba da radite:

• nanesite led da smanjite otok i bol;
• imobiliše slomljenu kost. Možete koristiti improvizovane udlage od dasaka, grana drveća, novina, umotanih časopisa ili čak kartona u slučaju beba. Najpre umotajte slomljeni ud u vatu ili drugi meki materijal, a zatim stavite udlage, vezane zavojem ili komadom tkanine, ne stiskajući previše. U nedostatku udlage, stavite slomljeni ekstremitet na mekani jastuk u fiksnom položaju;
• pozovite hitnu pomoć ili prevezite dete u najbližu bolnicu.

Davljenje čvrstim predmetom

Komadi igračaka, klikeri, novčići, pa čak i komadi hrane (semenke grožđa, sirovo voće ili povrće, uključujući i njihovu kožicu) – sve to može izazvati gušenje usled gušenja bebe, delimično ili potpuno blokirajući disajne puteve. Dobar znak je ako dede kašlje, što znači da je blokada delimična, a telo reaguje da ukloni „uljeza“. U suprotnom, ili kada mališan ne može da plače, ispušta čudne zvukove ili ne čuje dok otvara usta, morate brzo reagovati.

Šta treba da radite:

• odmah pozvati hitnu pomoć;
• počinje Hajmlihov manevar, koji se primenjuje različito u zavisnosti od uzrasta:

Za bebu mlađu od godinu dana:

• stavite dete licem nadole, podupirući ostatak tela podlakticom, bradu rukom, glavu i vrat dlanom;
• udari pet puta kratko mostom dlana slobodne ruke iza, između lopatica, nežno ali čvrsto.

Za dete starije od godinu dana:

• sedite iza deteta, sa rukama oko njegovog struka;
• stavlja palac na stomak deteta, između pupka i grudne kosti; pokrijte stisnutu pesnicu drugom rukom i izvršite četiri pokreta nagore, brzo i snažno;
• u oba slučaja, nakon svakog manevra, proverite da li je smetnja uklonjena tako što ćete mališanu otvoriti usta i malim prstom ukloniti bilo kakav strani predmet. Ako blokada nije uklonjena, počnite sa kompresijama grudnog koša: izvršite pet kompresija grudnog koša (sa većim razmakom). Ako manevar ne uspe, nastavite da menjate Hajmlihov manevar sa pet kompresija grudnog koša dok ne stigne hitna pomoć;
• ako je dete progutalo jezik, stavite ga licem nagore i sa glavom pognutom unazad da biste odvojili jezik od zadnjeg dela grla;
• ako dete izgubi svest, započnite kardiorespiratornu reanimaciju.

Davljenje vodom

Gušenje utapanjem je jedan od najozbiljnijih rizika: vrlo malo dete je u opasnosti da se udavi kod kuće ako padne u kadu punu vode, čak i tokom normalnog kupanja u samo nekoliko centimetara vode ako se ostavi samo. Do utapanja dolazi kada voda uđe u pluća, istiskujući vazduh i zaustavljajući disanje, što dovodi do toga da različiti organi (uključujući mozak i srce) prestanu da primaju kiseonik, uzrokujući zastoj srca, gubitak svesti i, ako se odmah ne interveniše, čak i smrt.

Šta treba da radite:

• pozovite hitnu pomoć;
• odmah prstima osloboditi iz usta deteta sva strana tela ili materije koje mogu sprečiti disanje, ako ih ima (alge, blato, itd.);
• ako dete diše, čak i ako je bez svesti, stavite je u bezbednosni položaj (postaviti dete u bočni položaj na desnu strasnu) i pokrijte je kako biste mu pomogli da povrati normalnu telesnu temperaturu;
• ako dete ne diše, stavite ga da leži na stomaku sa glavom okrenutom na jednu stranu, a zatim ga pritiskajte na kičmu, polako, obema rukama, da voda oteče iz pluća;
• započeti bez oklevanja i nastaviti kardiorespiratornu reanimaciju bez prekida do dolaska Hitne pomoći;
• nakon ove epizode dobro je odvesti bebu na detaljan lekarski pregled.

Opekotine

Fizičke i hemijske opekotine oštećuju kožu i tkiva ispod nje. Fizičke opekotine nastaju toplotom ili električnom strujom, a hemijske korozivnim dejstvom hemijske supstance (hlorovodonična kiselina, soda, amonijak i dr.). Opekotine mogu biti prvog, drugog ili trećeg stepena, u zavisnosti od dubine. Ali važniji od dubine povrede je njen obim. Sve opekotine koje zahvataju više od 10% površine tela ili se nalaze na veoma delikatnim mestima (oči, uši, lice) zahtevaju hitnu hospitalizaciju.

Pažnja: svaku vrstu opekotina mora proceniti lekar.

Šta treba da uradite:

Za opekotine izazvane požarom:

• pozovite hitnu pomoć; uklonite izvor koji je odgovoran za opekotinu, brzo uklonite odeću, ali i pribor sa zahvaćenog mesta (npr. minđuše) jer će za vrlo kratko vreme nabubriti;
• postavite mališana u bezbednosni položaj;
• dajte mu puno vode kako biste izbegli dehidraciju;
• kod lakših opekotina i na manjim površinama ublažiti bolove oblozima od hladne vode ili stavljanjem leda, dezinfikujte područje i nanesite mast koju preporučuje lekar.

Šta NE treba raditi:

• ne stavljajte vatu ili druge materijale koji se raspadaju na mesto opekotina;
• nemojte odmah razbiti formirane plikove: oni štite opečenu kožu od infekcija;
• ne pokušavajte da odvojite tkaninu ili druge materijale zalepljene za ranu – istovremeno možete povući komade kože;
• ne dodirujte direktno opečeno područje da biste izbegli moguće infekcije.

Za hemijske opekotine:

• obrišite zahvaćenu površinu čistom i suvom krpom. Pažljivo! Nemojte sipati vodu, a da ne znate tačno koji hemijski agens je izazvao opekotine. Ne reaguju sve supstance identično u kontaktu sa vodom i postoji opasnost da nakon reakcije neutralizacije dođe do jake toplote koja će pogoršati povrede u opečenom području.
• Pozovite hitnu pomoć ili svog pedijatra da biste znali tačno kako možete bezbedno da intervenišete.

Pažljivo! Hemijske opekotine kože često su veoma slične fizičkim opekotinama drugog i trećeg stepena izazvanim požarom, pa je hitno da se dete hospitalizuje.

Udar struje

Radoznalost ili nepažnja mogu dovesti do nesreća od strujnog udara, pa je dobro izbegavati detetov pristup izvorima struje koliko god je to moguće.

Šta treba da radite:

• pozovite hitnu pomoć;
• isključite izvor napajanja i udaljite dete iz opasnog područja;
• proverite da dete diše: ako ne, započnite kardiorespiratornu reanimaciju;
• brzo snižavati telesnu temperaturu
• traži i leči male opekotine: čisti i previja ranu.

Pažljivo! Do srčanog zastoja može doći iznenada, čak i nekoliko sati nakon nesreće, zbog poremećaja srčanog ritma izazvanog strujnim udarom.

Toplotni udar

U zavisnosti od znakova koje dete pokazuje, sunčani udar može imati tri stadijuma: kod blagog sunčanog udara mališan izgleda bledo, umorno, pospano, ima suva usta, upale oči, u početku se jako znoji, zatim koža postaje suva i vruća. Kod prosečnog sunčanog udara, glavobolja postaje izraženija (koja se prevodi glasnim i uznemirenim plačem), javlja se mučnina, povraća, pokreti postaju haotični, koža crveni, puls i disanje se ubrzavaju, a temperatura raste do 38-40°C. U poslednjoj fazi, onoj toplotnog šoka, dete je dezorijentisano ili ima apatično ponašanje, visoku temperaturu, ubrzan puls, plitko disanje, konvulzije ili čak gubi svest.

Šta treba da radite:

• odnesite dete na hladno mesto, dalje od direktne sunčeve svetlosti;
• stavljati hladne obloge na kožu, a posebno na čelo (za sprečavanje cerebralnog edema) i davati mu što više tečnosti (za sprečavanje dehidracije), uz rehidracione soli koje možete kupiti u apoteci;
• okupajte ga 2°C niže od njegove temperature. Pažljivo! Ne potapajte ga u hladnu vodu, jer postoji opasnost od zastoja disanja;
• dajte mu antiinflamatorne lekove za smanjenje nastalog cerebralnog edema, ako ga ima. Pažljivo! Samo lekovi dozvoljeni za uzrast deteta;
• u situaciji kada dete pokazuje smetnje u ponašanju, pozvati hitnu pomoć ili ga hitno prevesti u najbližu bolnicu

Povrede

Zahvaćeno područje je veoma važno jer može dovesti do jakog krvarenja kada su povređena područja sa mnogo krvnih sudova (kao što su ruke) ili koja se nalaze pored velikih sudova (kao što su vrat ili stomak).

Šta treba da radite:

• ukloniti strana tela ili ostatke koji su ostali u rani ili oko nje uz pomoć pincete dezinfikovane u plamenu, ili isprati ranu medicinskim alkoholom normalnom vodom, vodom sa kiseonikom ili vodom i sapunom u izobilju, ako je zahvaćeno mesto prljavo ;
• ranu prekriti sterilnim oblogama, dobro učvršćenim flasterima, sa ili bez dezinfekcionog sredstva. Postupak se ponavlja svakodnevno dok se područje ne zaraste.

Pažljivo! Nemojte lečiti ranu antibioticima ili cicatrizantima osim ako to ne preporuči lekar.

Šta ne bi trebalo da nedostaje u kompletu prve pomoći: sterilni zavoji, pelene i obloge, flasteri, antipiretici, antiinflamatorni i antacidni lekovi, pinceta, vata, termometar, medicinski alkohol, jodirani alkohol ili betadin, rivanol, hloramin tablete, vodonik peroksid, antialergijski lekovi za decu (SAMO po preporuci pedijatra).

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Fotografija—doktok.rs