Kad duh naroda prevaziđe istorijske okvire

Reditelj Aleksandar Lukač iz Kanade je još jednom došao u Užice kako bi sa ansamblom tamošnjeg teatra “stigao” do premijerne izvedbe „Doviđenja u sledećem rajuˮ, gorke komedije o skromnoj srpskoj porodici koja kroz istorijske izazove proživljava svoje egzistencijalne borbe.

Ovo je sedma predstava koju Lukač režira u Narodnom pozorištu Užice, gde je postigao velike uspehe s komadima „Vojcek“, „Klopka“, “Viktor ili deca na vlasti”„Došljaci“, „Majstor i Margarita“,„Priča“. Za portal Nova.rs kaže da su posle skoro 40 godina rada emocije pomešane, ali da svaki susret sa poznatom scenom i mladim glumcima pružaju osećaj pripadnosti i inspiraciju. Za predstavu kaže da je reč o komediji pisanoj o naravi našeg naroda, ali, baš zbog trenutnih dešavanja u Srbiji, ima i dozu sentimentalnog i tužnog.

Nisam pokušao da napravim čisto žanrovsku komediju pa isijava i neka tragedija i sve ono što nam se dešavalo od Drugog svetskog rata naovamo, a što je bilo i tragično i ružno. Meni je, kada god pravim neke i apsurdne komade, tragikomičan taj sklop ambicije, koji je uvek veći od mogućnosti. Tu negde se uvek kosimo pa ako smem da kažem, imamo i neku dodatnu mitomaniju. Volimo da smo heroji svojih priča, ali ne uvek sa zaslugom. Taj sklop i sukob te dve sfere je zaista tragikomičan.

Za stvaranje teksta i predstave, pored dela Bore Ćosića, inspirisali su ga i Duško Kovačević, Aco Popović, Kusturica, što je rezultiralo time da ovo bude svojevrstan uvid u jednu porodicu kroz oči deteta.

Priča o toj porodici počinje od 1943. u nekom gradu, a ja sam zamišljao meni poznati Vračar, jer sam živeo na Čuburi. To je porodica koja se šćućurila pa za vreme rata članovi nisu išli u partizane, preživljavali su i uvek smišljali način da prežive. Uvek su bili potpomognuti nekim Nemcem, vojnikom koji je živeo u komšiluku, i imali su čudan odnos koji je polusimpatija. Čim je došlo do oslobođanja, gledali su da se privole novom trendu, a kada je došla 1948, morali su opet sve da menjaju. To je uvek borba protiv nekih brzaka i plivanje uzvodno, što imamo i u jednoj sceni. Tu nema velikog koncepta, filozofije ili odbrane neke ideologije pa su konstantno udarali glavom o zidove – pojašnjava reditelj.

Vremena su se promenila, a izazovi sa kojima se porodice suočavaju i dalje ukazuju na dečju jednostavnost i cinizam sveta oko njih. Umetnički direktor Narodnog pozorišta Užice Nemanja Ranković kaže da je čast raditi sa rediteljem kao što je Lukač, kako za ansambl, tako i za publiku koja tokom predstave svedoči situacijama koje podsećaju na realnosti života.

Sam naslov „Doviđenja u sledećem rajuˮ simbolizuje putovanje protagonista ka boljoj verziji sebe i svog okruženja, a takođe predstavlja i kritiku društvenih normi koje često oskudevaju u produktivnosti i humanosti. Predstava zadržava istorijsku distancu dok unosi savremene motive, pokazujući da duh jednog naroda može prevazići uske istorijske okvire. Kroz humor, predstava postavlja razna pitanja o identitetu i društvenim normama u promenljivom svetu što pokazuje njihovu sposobnost prilagođavanja i inovativnosti u svetu koji ih okružuje. Izazovi kroz koje likovi prolaze su esencijalni za razumevanje njihovih motivacija – kaže za Nova.rs Ranković.

Ova predstava je 563. premijera Narodnog pozorišta Užice. Oni koji su propustili prvo izvođenje 8. maja i prvu reprizu idućeg dana, sledeći put mogu da je pogledaju 27. maja.

Korišćene fotografije—Božidar Živanović