Srbija bira predsednika

Biračka mesta u Srbiji se otvaraju danas, 2. aprila u sedam časova a zatvaraju u 20 časova. U tom period građani Srbije imaju mogućnost da biraju između 11 predsedničkih kandidata.

Izborna tišina tokom koje je zabranjena izborna propaganda će trajati do zatvaranju biračkih mesta u 20 sati.

Prema podacima Republičke izborne komisije, u Srbiji je ukupno 6.724.949 birača.

Građani će za predsednika Srbije glasati na ukupno 8 396 biračkih mesta od čega se 90 biračkih mesta nalazi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Srbi koji žive u inostranstvu pravo glasa mogu da iskoriste na 53 biračka mesta u 32 zemlje.

U Užicu ukupno 67.592 ljudi ima pravo glasa, što je za 542 birača manje nego na izborima prošle godine. Birači će u Užicu tokom predsedničkih izbora, glasati na 85 biračkih mesta, a u opštini Sevojno na pet.

Građani na biračko mesto treba da ponesu na uvid važeću ličnu kartu, pasoš ili vozačku dozvolu na kojoj je fotografija i jedinstveni matični broj.

Građani kojima je istekla lična karta mogu da glasaju uz potvrdu Ministarstva unutrašnjih poslova da su predali zahtev za izdavanje nove lične karte.

Pravo glasa imaće i žene koje su se udale, a koje još uvek nisu promenile prezime.

Birači koji su iz zdravstvenih razloga sprečeni da dođu na biračko mesto, kao i osobe sa invaliditetom i nemoćna stara lica, mogu da glasaju ukoliko do 11.00 časova na dan izbora o tome obaveste birački odbor, naveli su u RIK-u.

Takođe ukazuju i da birači sa invaliditetom mogu da na biračko mesto dođu uz pomoć psa vodiča, kao i da umesto ličnog potpisivanja, koriste pečat sa potpisom, odnosno ličnim podacima.

Na osnovu odluke RIK o određivanju vremena početka i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu u nedelju, 2. aprila od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu, glasaće se I u Austriji, Belgiji, BiH, Grčkoj, Italiji, Južnoj Africi, Kataru, Kini, Libanu, Makedoniji, Malti, Mađarskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Sloveniji, Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Švajcarskoj i Švedskoj.

U Velikoj Britaniji, Kanadi i SAD glasanje je obavljeno 1. aprila od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu.

Inače, sprovođenje izbora za predsednika Srbije pratiće ukupno 1.955 domaćih posmatrača iz četiri udruženja i 126 stranih posmatrača iz 25 organizacija, izbornih komisija i ambasada.

Od domaćih posmatrača izbore će pratiti Udruženje Građani na straži, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), CeSID i Jukom.

Posmatrače će imati Parlamentarna skupstina Saveta Evrope, Delegacija EU u Srbiji, Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OEBS/ODIHR), Interparlamentarna skupština Zajdnice nezavisnih država, organizacija SILBA – inicijativa za dijalog i demokratiju iz Danske i Organizacija Evroazija centar.

Od stranih posmatrača izbore će pratiti i ambasade SAD, Kanade, Australije, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Austrije, Holandije, Švedske, Švajcarske, Rumunije, Ukrajine, Bugarske, Poljske i Nigerije.

Takođe, sprovođenje izbora pratiće i Centralna izborna komisija BiH, Centralna izborna komisija Ruske Federacije i Državna izborna komisija Makedonije.

Na izbornoj listi su Saša Janković (kojeg je predložila grupa građana), Vuk Jeremić (grupa građana), Miroslav Parović (Narodni slobodarski pokret), Saša Radulović (Dosta je bilo), Luka Maksimović (grupa građana), Aleksandar Vučić (Srpska napredna stranka i ostale članice vladajuće koalicije), Boško Obradović (pokret Dveri), Vojislav Šešelj (Srpska radikalna stranka), Aleksandar Popović (Demokratska stranka Srbije), Milan Stamatović (grupa građana) i Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine).

U slučaju da nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova biće održan i drugi krug glasanja, u kom učestvuju dva kandidata koji su dobili najviše glasova u prvom krugu glasanja.

Podsećamo, prvi direktni višestranački izbori za predsednika Republike Srbije održani su 9. decembra 1990. godine. Sutrašnji izbori biće sedmi predsednički od smene vlasti bivšeg režima na izborima 2000. godine.