Dok sam živa pamtiću strašni prizor iz trezora 1941. godine

U podzemnim prostorijama koje su izgrađene neposredno pred početak Drugog svetskog rata za potrebe trezora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, a koje su korišćene do 22. novembra 1941. godine tradicionalno je održan parastos stradalima. Stravična eksplozija koja je zauvek odnela 120 radnika i civila desila se u poprečnom delu tunela koji je služio za smeštaj materijala i gotovih proizvoda, širila se lančano i trajala je do narednog dana. U Narodnom muzeju zapisana su imena 62 civila i 49 radnika stradalih u Fabrici oružja.

Na samom izlazu iz levog dela tunela koji je rekonstruisan za civilno sklonište građana za zaštitu od neprijateljskog bombardovanja, tri sestre Tošić rodom iz Mokre Gore čekale su četvrtu Dobrilu, učenicu Učiteljske škole.

Bio je tmuran dan, pa smo verovale da neće biti nadletanja aviona i zato smo oko pola dva htele da krenemo kući na Dovarje, gde smo nas petoro dece (četiri i brat) živeli sa roditeljima. Kao i ostalih dana bila je velika gužva, a nas tri stajale blizu izlaza. Odjeknula je eksplozija koja me je bacila u krečanu, druge dve sestre su bile ispred isečene su im bile ruke. Našle smo se u Gimnaziji gde su nas lekari previli, ne sluteći da nam je Dobrila stradala. Identifikovana je dva dana nakon tragedije čiji uzrok će zauvek ostati neotkriven, uverena je danas 85-to godišnja Nadežda Nedeljković koje je jedini živi svedok događaja.

Ispred slike sestre Dobrile za koju kaže da je postavljena baš na mestu na kome se seća da ju je videla neposredno pre tragedije, sa suzama u očima kaže da iako je bila dete nikada nije zaboraviti taj strašni prizor i da još uvek pamti uzbune i bežanja iz Užica tokom četiri godine trajanja rata.

Uspomene na stradalu sestru prenela je na svoje potomke koji svake godine odaju počast izgubljenoj mladosti jedne Dobrile, al i svih drugih stradalih u najvećoj tragediji koja je zabeležena u Užicu u prošlom veku.

Toga dana, 120 Užičana, radnika, učenika, mladića, starijih ljudi, žena i dece izgubilo je život. I kao što verovatno nikada nećemo saznati šta je uzročnik ove tragedije, tako nećemo ni saznati šta je moglo tih 120 Užičana da stvori i ostvari za sebe, za svoje porodice, za svoj grad i zemlju. Mi koji se nalazimo na odgovornim pozicijama, najmanje što možemo je da na ovakav način, samo jednom godišnje odamo poštu ovim istinski nevinim žrtvama tragedije, rekao je zamenik gradonačelnika Nemanja Nešić, na komemorativnom skupu u organizaciji Narodnog muzeja.

Podsećamo, Fabrika oružja  je za dva meseca rada ratne 1941. godine proizvela 2,7 miliona puščanih zrna, 90 000 pištoljske municije i 21 000 pušaka. Pored boraca užičkog partizanskog odreda, Fabrika je snabdevala partizanske jedinice u Srbiji, BiH i Crnoj Gori.

Inače, Trezori su renovirani i otvoreni za posete 1961. godine od kad je ovde i stalna postavka Narodnog muzeja.

Povodom sećanja na stradale i održanog parastosa na spomenik ispred Narodnog muzeja koji simbolizuje stradanje u eksploziji vence i cveće položili potomci, predstavnici udruženja boraca, gradske vlasti i Društva istoričara Užice.