Gold gondola na Zlatiboru nije samo građevinski već i ekološki projekat

iconAktuelno

December 5, 2018

Sama ideja da Zlatibor dobije najdužu gondola na svetu i upotpuni turističku ponudu Zlatibora, bila je uslovljena potrebom da to bude samoodrživ projekat koji ni u kom smislu neće negativno uticati na prirodne potencijale ove planine, koja zbog svojih priprodnih potencijala i jeste najposećenija turistička destinacija u Srbiji.

Kada je u pitanju najatraktivniji projekat opštine Čajetina, Gold gondola, on je potpuno zasnovan na ekološkim principima. Samo kretanje žičare zameniće brojne automobile i eliminisati njihove izduvne gasove i prašinu.  Gondola se potpuno uklapa u ideju opštine Čajetina da za par godina postane prva ekološka opština u Srbiji, što dokazuje i studija njenog uticaja na životnu sredinu.

Struja će biti početni pokretač gondole ali je plan da se ubrzo pređe i na solarni pogon. I u jednom i u drugom slučaju gondola će biti potpuno ekološko prevozno sredstvo a u jednom smeru, prevozeći putnike, eliminisaće izduvne gasove minimum stotinu automobila. Plan je i da se gosti od hotela do Gondole voze električnim automobilima a svi prateći objekti i upravna zgrada gradiće se na principu pametnih-zelenih zgrada.

“Svi prateći objekti i usluge imaće pečat ekološkog sistema tako da će najveća gondola na svetu biti i ekološka, energetski efikasna i u skladu sa prironim okruženjem. Jedini negativan parametar studije gondole je buka koja se emituje dok se izvode radovi na izgradnji i materijal koji se nalazii na površinama dok traje izgradnja, što je najbolji pokazatelj kako će sve izgledati kada gonola krene ka Torniku”, kaže direktorka Gold gondola Bojana Božanić.

Koliko se računa vodi o ekološkom aspektu, govori i podatak da će priroda duž čitave trase biti očuvana i da na toj deonici, zbog postavljanja gondola nije posečeno ni jedno drvo. Prirodni ambijent čuva se za panoramski poglede jer je to i suština njene gradnje, vožnja sa pogledom na prirodni ambijent ove čarobne planine.

Od postavljanja kamena temeljca, na dan Preobraženja Gospodnjeg 2015-te pa do danas prošlo je više od tri godine. Da je bilo do onih koji su sa svojim sredstvima od oko 13 miliona evra ušli u realizaciju ovog projekta, a to je opština Čajetina, Gold gondola bi već bila završena. Sporo je išlo sve što se tiče pomoći države a ta pomoć se odnosila samo na proceduru izdavanja dozvla koje su gradnju podelile u pet faza pa sada još uvek nedostaje dokumentacija za dve.

Čekajući dozvole, meštani Zlatibora ali i građani širom Srbije, okupili su se na početnoj stanici i svojim rukama simbolično obeležili početak gradnje. Zlatiborci su spremni da svojim rukama urade sve što treba i pomognu koliko mogu, samo da bi ovaj projekat što pre realizovali. Svi imovinsko pravni odnosi sa fizičkim licima, Zlatiborcima koji su bili vlasnici parcela na trasi, su odmah i bez problema završeni. Ovim ljudima nije bio cilj da zarade ogromne novce na toj zemlji već da pomognu realizaciji, jer završetkom gondola svi će imati koristi.

Turistička ponuda ne samo da će biti unapređena i jedinstvena u svetu, već će i imovina zlatiborskih domaćina imati veću vrednost. Država tu računicu nema pa se i ne trudi da sporne imovinsko pravne odnose koji su godinama u sudskim  procesima na najvišim sudskim instancama ubrzaju. Imajući sve to u vidu, može se steći utisak da državne institucije ne vide ni potrebu ni interes da se izgradnja gondola što pre završi ili da čak usporavaju realizaciju ovog projekta.

Sa izgrdnjom Gold gondola i svim preprekma na koje nailazi upoznata je javnist širom Srbije i regiona, nije mali broj onih koji se interesuju dokle se stiglo a ako nekom van ovih prostora kažete da ste iz zlatiborskog kraja, sigurno će vam postaviti pitanje koje se odnosi na tempo gradnje gondole.

Svi oni koji željno iščekuju vožnju gondolom a našli su se na Zlatiboru ili na nekom od sajmova turizma, imali su priliku da, zahvaljujući 4D produkciju, “uđu” u gondola i uživaju u vožnji dugoj devet kilometara i pogledu na prelepe prizore ove zlatne planinske lepotice. Svakako će stvarna vožnja u odnosu na virtuelnu imati ogromnu prednost u doživljavanju vožnje, samim tim što će u svakoj kabini imati niz drugih sadržaja kao što su internet, muzika, uslovi za prevoz opreme… ali i posebno osvetljenje koje će omogućiti uživanje i u noćnoj vožnji.

Od početne stanice koja je u centru Zlatibora pa do krajnje stanice na Torniku, gondola će imati i jednu međustanicu i to na Ribničkom jezeru odakle se Zlatibor i Čajetina snabdevaju pijaćom vodom. Plan je da ova međustanica pruži i sadržaje na voidi  što nikako neće uticati na kvalitet vode koja se koristi za vodosnabdevanje. Svi ekooški aspekti i poštovanje standarda zaštite životne sredine biće zastupljeni na svakom metru trase i prirodi koja je u fokusu posmatrača.

Zlatibor nije samo turistička destinacija opštine Čajetina ili zapadne Srbije već najznačajnija turistička destinacija čitave zemlje. Zlatibor posećuje veliki broj turista, ne samo iz regiona već čitavog sveta pa ova planina šalje poruku i promoviše Srbiju širom planete. Ta poruka sadrži najlepše prirodne lepote, najukusniju hranu sa geografskim poreklom, brojne zabavne sadržaje ali pre svega gostoprimstvo i srdačnost domaćina što i jeste najveći turistički potencijal Srbije.

Sve potrebne korake na putu do ekološke opštine Čajetina će pružiti i eliminisati sve negativne aspekte ovog plana. Imajući u vidu sa koliko rešenosti i upornosti su ušli u proces dobijanja tog statusa, ova opština biće prvi primer u Srbiji koji će, htela ili ne, morati da sledi čitava zemlja. Već je dosta primera dobre prakse koji dolaze iz ove lokalne samouprave koja zdrav život i životnu sredinu stavlja na mesto broj jedan u odnosu na sve druge prioritete.

 

 

Tekst je deo projekta “Ekološko očuvanje Čajetine i Zlatibora” koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina za sufinansiranje projekata  proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.