Hoće li se klizište u Koštici zaustaviti?

iconAktuelno

Autor : Slavica Panić

February 1, 2021

Pet dana posle pokretanja klizišta u Koštici, stanje na terenu je tako da deo ulice Svetozara Markovića  sve više tone, saobraćaj je u prekidu, nekoliko kuća nema vode i kanalizaciju a pet porodica je u strahu. Jedino rešenje ustanovljeno je 2017.godine ali grad za ovaj višegodišnji problem nema novca. Klizište se konstantno prati, ekipe JKP „Vodovod“ prate položaj vodovodnih i kanalizacionih cevi u odnosu na sleganje zemljišta, Elektrodistribucija vodi računa o napajanju naselja električnom energijom, koje je prvog dana bilo prekinuto.

Koštičko brdo nije mirno skoro dve decenije, retke su godine kada se ne pojavi klizište u ovoj ulici, koje je ponovo krenulo pre pet dana.  Prepukla je ulica, pokidani su elektro kablovi, pojedini su ostali bez vode, drugi i bez kanalizacije. Pet porodica koje žive u tri kuće, gledaju sa zebnjom kako se tik uz kuće rascep povećava. Oni koji su imali gde, napustili su svoje domove, priča Zoran Todosijević, suvlasnik kuće ispod koje je najveći krater, podsećajući da stanari u ovoj ulici nisu u problemu samo poslednjih pet dana.

„Ne živim u toj kući ali osećam moralnu obavezu prema podstanarima zbog čega sam svakodnevno prisutan. Dve kuće nemaju vodu a bez kanalizacije je sigurno šest-sedam kuća. Naravno da niko nije bezbedan a zaprepašćen sam bio kada sam pre par dana u potonuloj ulici zatekao petoro dece koja se igraju. Rascep je uz samu kuću, svakim danom sve veći, to ne samo da izgleda strašno već stvarno i jeste. Ovako je bilo i pre deset godina, pre i kasnije u manjem obimu ali je jasno da ako se ne preduzmu sve potrebne mere, nije isključeno da krene čitavo brdo, ne samo moja već i kuće iznad“, rekao je Todosijević.

Pamti Zoran svaki put i šta se desilo i šta se po tom pitanju radilo. Sve što se preduzimalo vidi kao rešavanje posledica ali se, po njegovom mišljenju, još ništa nije preduzelo kako bi se problem bar delimično, trajno rešio.

„Svaki put su samo krpili i popunjavali rupe jalovinom. Doteraju nekoliko kamiona jalovine, razaspu, povaljaju i onda kad ponovo klekne oni doteraju nove kamione jalovine pa kada se klizište smiri asfaltiraju, ozidaju podzide i to čeka sledeće klizanje od koga sve ponovo puca . Ja verujem da za projekat koji je urađen grad nem novac ali sva ulaganja koja privremeno rešavaju problem su bacanje para i  tone utrošenog materijala koje dodatno opterećuju  nestabilan teren“, smatra Todosijević.

Projekat za sanaciju klizišta urađen je još 2017.godine ali se radovima nije pristupilo jer vrednost investicije prevazilazi mogućnosti grada, kaže Nikola Maksimović, direktor “Užice razvoja”. On tvrdi da će u dogovoru sa rukovodstvom grada biti preduzete sve aktivnosti za saniranje klizišta za čiju sanaciju je potrebno od 80 do 100 miliona dinara.

Neophodno je sanirati dve lokacije, jednu u samoj ulici a drugu u podnožju klizišta. Za deo ulice postoji projekat i građevinska dozvola. Predviđeno je postavljanje 29 šipova prečnika jednog metra u razmaku od po dva metra kao i izrada nadglavne grede. Problem predstavlja i teška mehanizacija i njen prilaz terenu. Konsultovaćemo se i sa geolozima i građevinskim stručnjacima, kako bi objedinili mišljenja struke u realizaciji ovog projekta, navodi Maksimović.

On je podsetio da je prethodnih godina urađena rekonstrukcija ulice, odnosno kišna kanalizacija, zamenjena je i fekalna kanalizacija i iskopani su kanali za kišnu kanalizaciju iz drugih ulica, dodajući da to nije rešilo problem velike vode koju je stvorila kiša i otapanje snega što je ponovo aktiviralo klizište.

Dok se tlo ne smiri, niti je moguće niti preporučljivo izvoditi bilo kakve radove. Realizacija urađenog projekta i ugradnja šipova jedini je način da se ovaj problem reši. Nova ispitivanja geologa utvrdiće da li je urađeni projekat još uvek u skladu sa stanjem na terenu.