Odlaganje životinjskih otpadaka uslov za IPARD fondove

iconAktuelno

December 6, 2018

Da bi gazdinstvo moglo da koristi sredstva iz IPARD fondova mora da ispunjava nacionalne standarde na nivou čitavog gazdinstva, a ne samo za proizvodnju za koju želi da koristi podsticaje.

Ukoliko gazdinstvo želi da iskoristi podsticaje za ratarsku ili voćarsku proizvodnju, a poseduje stoku, mora da ima izgrađene objekteza odlaganje čvrstih i tečnih životinjskih izlučevina.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je krajem 2017. godine objavilo Pravilnik, kojim se propisuju tehnički i tehnološki uslovi koje treba da ispunjavaju objekti za skladištenje životinjskih izlučevina.


Objekat za skladištenje životinjskih izlučevina mora da bude izgrađen od materijala nepropustljivog za vodu, na način koji sprečava izlivanje, ispiranje ili oticanjestajnjaka u okolinu, kao i zagađenje podzemnih i površinskih voda. 

Mora biti izgrađen na najmanje 20 metara udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita jezera ili drugih stajaćih voda, zatim da bude  na 3 metra udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka širine korita 5 ili više metara, ali i na 10 metara udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka, na nagnutim terenima uz vodotokove sa nagibom većim od 10%.


Takođe, objekat treba da bude kapaciteta koji je dovoljan da obezbedi prikupljanje stajnjaka za period od šest meseci. Kapacitet objekata za skladištenje životinjskih izlučevina određuje se na osnovu obračuna i to kada se broj uslovnih grla pomnoži sa količinom tečnih i čvrstih izlučevina prema vrsti i kategoriji (starosti) domaćih životinja za period od šest meseci.

Za odlaganječvrstog stajnjaka potrebno je izgraditi đubrište, odnosno horizontalni objekat od armiranog betona, čiji pod treba da je ograđen betonskim zidovima sa tri strane.

Za sakupljanje tečnih izlučevina potrebno je izgraditi osočnu jamu, ukopani podzemni betonski objekat izgrađen od materijala nepropustljivog za vodu, pokriven betonskom pločom sa otvorom za pražnjenje. Osočna jama se gradi na način koji sprečava isticanje u podzemne i površinske vode.

Organski otpad može biti opasan ne samo po ekosistem, već on predstavlja opasnost zbog eksplozivnosti, jer se metan proizvodi ispod dubokih slojeva u odsustvu kiseonika.

Treba istaći da u organski, zeleni ili bioootpad spadaju ostaci voća i povrća, trava, ostaci od ratarske proizvodnje, kesice čaja, talog od kafe, termički obrađeno voće i povrće i drugi otpad biljnog porekla (pokošena trava, otkinute grančice, ostaci orezane stabljike…). On čini oko 30% našeg otpada kojeg iznosimo iz domaćinstva, što nije mali procenat. Ovaj otpad sadrži ugljenik kao osnovni element.

Problem njegovog odlaganja možete rešiti tako što ćete ga pretvoriti u đubrivo. Sa organskim otpadom se može izvršiti kompostiranje i dobiti organsko đubrivo i oplemeniti zemljište, pa tako delovanjem mikroorganizama iz zemlje može nastati dobar i plodan humus.

Ukoliko se organski otpad ne koristi za đubrivo, može se prodati, jer postoje firme koje otkupljuju otpadna jestiva ulja, masti i organski otpad na području Republike Srbije.

One zbrinjavaju  organski otpad, poput namirnica sa isteklim rokom trajanja, i uz pomoć novih tehnologija odvajaju organski od neorganskog otpada. Samim tim se organski neće mešati sa drugim otpadom, što znači da svi koji ovako postupaju vode računa i o ekologiji, a imaju i šansu da za to dobiju novac.

Sirovine sakupljene na ovaj način se ocenjuju i plasiraju na domaćem tržištu i na tržištima centralne i istočne Evrope. Firme koje otkupljuju ovakav otpad mogu biti dobro rešenje ukoliko se organski otpad neće koristiti za đubrenje.