Aktuelno

Organska proizvodnja spašava čovečanstvo

AUTOR | Biljana Kuzmanović

naslovna
05.09.2017.

Za bavljenje organskom proizvodnjom uglavnom se odlučuju proizvođači koji su svesni važnosti ishrane u očuvanju zdravlja, ali i oni koji su spremni da se stalno usavršavaju u poljoprivrednoj proizvodnji.

Za Mijodraga Maksimovića  iz Gostinice može se reći da pripada obema grupama. Pored šljiva, jabuka, malina i borovnica pre tri godine zasadio je na deset ari 200 sadnica aronije.

Opredelio za organsku proizvodnju aronije za koju koristi isključivo stajsko đubrivo, više puta je okopava i štiti od korova.

Mijodrag Maksimović iz Gostinice svoje voćne zasade pre tri godine pojačao je organskom aronijom Foto--Đ.K.
Mijodrag Maksimović iz Gostinice svoje voćne zasade pre tri godine pojačao je organskom aronijom Foto–Đ.KOpredelio se za organsku proizvodnju aronije za koju koristi isključivo stajsko đubrivo, više puta je okopava i štiti od korova.

Aronija je voćka koja ne trpi visoke temperature kakve su bile letos, tako da je zbog suše rod ove godine dosta podbacio, kaže iz iskustva shvatajući da za naredne sezone mora obezbediti vodu.

Naši ljudi nisu navikli da se organski hrane, jer kada kupuju voće i povrće uglavnom traže da je krupno i na izgled lepo misleći da je to kvalitet. Istina je potpuno suprotna, jer organska jabuka prečnika od tri i po centimetra ima sve što i one duplo veće, navodi Maksimović kao primer.

Zagovornik sam teorije da kako proizvođači tako i kupci moraju da se obrazuju i da vode računa o zdravoj hrani gajeći je na organski način i uz primenu novih tehnologija, jer je samo to, tvrdim život i spas čovečanstva.

Mijodrag je nedavno hladno ocedio i pasterizovao manju količinu soka za porodicu i prijatelje, a analiza Jugoinspekta pokazala je da se radi o izvrsnom kvalitetu.

Uz proširenje  zasada koje planira za narednu godinu ideja mu je da organski sok od aronije počne da cedi i za tržište.

Trenutni zasad aronije biće proširen iduće godine Foto--Đ.K.
Trenutni zasad aronije biće proširen iduće godine Foto–Đ.K.

U Užica i na području regiona ima nekoliko sertifikovanih organskih proizvođača malina, meda, povrća i koza, a ovaj kraj je idealan za spoj organske proizvodnje i turizma, kaže Nikola Bajić, predsednik Centra za organsku proizvodnju registrovanog u Užicu.

Pionirski koraci koji se čine na našem regionu osim kroz zimske škole poljoprivrede, odnose se i na saradnju Centra za organsku proizvodnju iz Užica i Centra za ispitivanje organskih namirnica iz Beograda. Kroz projekat koji finansira Regionalna agencija za razvoj  do kraja godine sprovodi se kolektivna sertifikacija za Zlatiborski okrug, kaže Bajić pozivajući proizvođače da iskoriste tu povoljnost.

On najavljuje da će uskoro povrtar iz Trbušana subotom na užičkoj pijaci ponuditi organske proizvode, a ukoliko bude interesovanja biće ih i pojedinim radnim danima.

Perspektiva Zlatiborskog okruga je organska proizvodnja i turizam, veruje Nikola Bajić, predsednik COP Užice Foto--Đ.K.
Perspektiva Zlatiborskog okruga je organska proizvodnja i turizam, veruje Nikola Bajić, predsednik COP Užice Foto–Đ.K.

Srbija je uopšte ogroman potencijal za organski uzgoj jer je dosta zemljišta koje poslednje tri godine nije hemijski tretirano i odmah može da se obrađuje. Za početak bi želeo da se kiosci brze hrane u blizini škola preorjentišu na organske obroke i da na primer prodaju peciva od speltinog brašna, intergralni hleb i kozje mleko, ističe Bajić, koji se tokom radnog veka godinama nalazio na čelu Poljoprivredne škole u Požegi.

Od svih zemalja u Evropi, Danska je najdalje otišla jer su doneli zakon po kome će od 2020. godine sve namirnice za ishranu u vrtićima, školama, domovima učenika, bolnicama i kasarnama biti organskog porekla, navodi on.

Tržište Srbije još uvek nije dovoljno spremno za organsku proizvodnju prvenstveno zbog cene koštanja, ali i iz razloga što organska proizvodnja zahteva detaljnost, profesionalnost i obimnu papirologiju za šta naši poljoprivrednici nisu navikli, ocenjuje Nemanja Nešić, predsednik Saveta za poljoprivredu u Užicu. On veruje da će organski proizvodi biti zanimljivi kada građani budu platežno sposobni što je trenutno slučaj sa malim procentom stanovništva u našoj zemlji.

Organska hrana je idealno najzdravija i lično bi voleo da sam u prilici da svoju decu tako hranim, kaže Nešić.

On ističe da grad Užice nekoliko godina unazad ima poziciju za subvencionisanje organske proizvodnje, što u ovoj godini iznosi 350 000 dinara. Dodaje da i pored lokalnih i državnih  mehanizama za podsticaje ove vrste proizvodnje za sada nema posebnih rezultata, kaže Nešić.

Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika Užica Foto--URP
Nemanja Nešić, predsednik Saveta za poljoprivredu grada Užica Foto–URP

Podseća da za sve što se subvencioniše za konvecionalnu proizvodnju za organsku postoji uvećanje 40%, ali uočava da ni to nije dovoljan motiv.

U našoj zemlji se, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, na 9.500 hektara gaje organski proizvodi, dok se oko 1 800 proizvođača bavi ovom proizvodnjom.
To je nedovoljan broj, jer u ovim uslovima poslovanja površine pod organskim zasadima ne mogu se povećati do željenih 3-4%, koliko će Srbija morati da ima ako postane članica EU.

Kao primeri dobre prakse u Evropi se navode Austrija, Švedska, Estonija i Češka gde su organski usevi zastupljeni na gotovo 20% površina. U još 13 evropskih zemalja među kojime je i Slovenija udeo organske proizvodnje je dostigao dvocifren broj.