Planiranjem do posla koji se voli
Karijerno vođenje i savetovanje predstavlja organizovani sistem društvene i stručne pomoći pojedincu u njegovom profesionalnom razvoju, kroz osposobljavanje i motivisanje za donošenje zrelih odluka o izboru zanimanja, obrazovanja i zapošljavanja, u skladu sa ličnim osobinama, sposobnostima i potrebama tržišta rada.
Sa karijernim vođenjem, odnosno profesionalnom orijentacijom kako je bio raniji naziv, treba početi vrlo rano, jer se poluge ekonomskog razvoja i upravljanja kadrovima kriju upravo u prepoznavanju potencijala pojedinca i njihovom usmeravanju ka zanimanjima u kojima mogu najviše da daju, kaže Dubravka Smiljanić, savetnica za planiranje karijere u Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Užicu.
Sa karijernim vođenjem treba početi vrlo rano i roditelji treba da pomognu deci da donesu odluku pri izboru srednje škole i nastavka obrazovanja, kaže Dubravka Smiljanić, savetnica za planiranje karijere u Filijali NSZ u Užicu
Ona tvrdi da su efikasnost i zadovoljstvo radom svakog pojedinca mnogo veći ako radi ono što voli, što je zanimljivo, ako je radno mesto takvo da možemo da rastemo sa njim u stručnom pogledu i da ga unapređujemo.
Prema tradicionalnom shvatanju, pojam karijera se vezivao samo za plaćeni posao i uglavnom se odnosio na jedno zanimanje koje je neko obavljao sve do odlaska u penziju. Simbol uspeha i uspešne karijere, uglavnom je podrazumevao napredovanje na hijerarhijskoj lestvici.
Međutim, prema savremenim shvatanjima, karijera je promenljiva kategorija, koja se brzo i lako menja, kako zbog promena u interesovanjima, sposobnostima i sistemu vrednosti pojedinca, tako i zbog promena u radnom okruženju, dodaje Smiljanićeva.
Smiljanićeva pojašnjava da moderni pojam karijere ne podrazumeva samo posao već kontinuirani proces učenja i razvoja, koji počinje najranijim obrazovanjem i traje do kraja aktivnog života. Nije vezan isključivo za (vertikalno) napredovanje-pojedinici se razvijaju i „horizontalno“ i to kada svoja znanja i veštine proširuju kroz iskustva u različitim oblastima rada i radnim okruženjima.
Iz ugla stručnjaka kod koga svršeni osnovci i srednjoškolci dolaze po savet, ističe da i roditelji imaju ulogu da pomognu učenicima da donesu konačnu odluku pri izboru srednje škole, a kasnije i daljeg školovanja.
Oni imaju mnogo više životnog iskustva, dobro poznaju svoju decu kao i društvene okolnosti u kojima živimo. Ipak kad volimo nekoga često nam je teško da budemo objektivni, želimo da naše dete bude uspešno, srećno, najbolje, talentovano naravno iz nekih oblasti koje nam se dopadaju i koje cenimo.
Na pitanje da li usmeravanje deteta u pravcu roditeljskih želja neminovno vodi najboljem za dete, kaže da nije jednostavno odgovoriti.
Odgovor zavisi od mnogih faktora kao što je dilemma da li roditelj ima dobru sposobnost procene, da li pokušava da bude objektivan, da li je sam ostvario svoje želje i ambicije, koliko je ambiciozan i da li svoje mogućnosti poistovećuje sa mogućnostima deteta i sl. Zadatak roditelja, kao starije i zrelije osobe jeste da pre svega pomogne detetu da se u zahtevnoj situaciji što više oslobodi tenzije i straha.
Filijala NSZ Užice se potrudila da i ove školske godine pomogne učenicima završnih razreda osnovnih i srednjih škola, pri izboru budućih obrazovnih profila.U užičkoj Filijali zapošljavanja, ove školske godine pomoć je potražilu preko 150 učenika osnovnih i srednjih škola.
Na žalost broj zainteresovanih učenika za ovu vrstu usluge je bio mnogo veći od broja termina koji je bio na raspolaganju u Filijali zapošljavanja Užice.
Smiljanićeva već sada poziva buduće osmake i maturante da se za narednu školsku prijave na vreme jer se slobodni termini brzo popune.
Nacionalna služba za zapošljavanje je u želji da karijernim informisanjem bude obuhvaćen što veći broj zainteresovanih lica, kroz projekat, otvorila Centar za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS), koji se nalazi u zgradi Gradskog kulturnog centra u Užicu i radi od 8 do 15 časova.
Mladim ljudima koji se kroz sistem obrazovanja pripremaju za svet rada, savetnica za planiranje karijere, Dubravka Smiljanić poručuje da se osim kroz formalno moraju i neformalno obrazovati.
To ističem, jer poslodavci očekuju od svojih zaposlenih posedovanje kako specifičnih, usko specijalizovanih znanja, tako i posedovanje ključnih veština kao što su: preuzimanje inicijative, preuzimanje odgovornosti za sopstveno obrazovanje i napredovanje, zatim da budu spremni da rešavaju problem na koje mogu naići, da praktično primene teorijska znanja, efikasno lociraju i koriste informaciija, kao i da efikasno slušaju, poseduju pisanu i usmenu komunikaciju i das u spremni za rad u grupi…
Zbog svega ovoga pored formalnog obrazovanja izuzetan značaj ima sticanje dodatnih veština i znanja kroz neformalno obrazovanje, za šta postoji veliki broj besplatnih i plaćenih seminara, treninga, konferencija, ali o online edukacija.
Proces globalizacije tržišta, koji je sve prisutniji i kod nas, stavlja pojedinca u poziciju da stalno mora da bude zainteresovan i odgovoran za sopstveni razvoj, kvalitet života i materijalnu egzistenciju.
Ovaj tekst je deo projekta “Ključ dobrog posla je stručniji pojedinac” sufinasiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2017.godini.
