Snimanje parcela osnov za subvencije do 2023.

iconAktuelno

Autor : agrofin.rs

September 9, 2019

Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela počeo je da se sprovodi početkom godine u saradnji sa EU.  Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, što će biti osnov za dobijanje državnih subvencija. Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici maju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu…

Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

„Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci“, rekao je Knežević za Tanjug.

Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekta, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

„Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju“, navodi Knežević.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

„To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu“, kaže Znidarko.

Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine.