Aktuelno

Srbija ima potencijala za startape

AUTOR | Biljana Kuzmanović

Milos Belcevic
12.08.2017.

Na početku razgovora kaže da je najteže govoriti o sebi, iako se bavi upravo komunikacijom i voli da (mnogo) priča. Misli da je komunikacija nešto što u velikoj meri i obeležava ko je, i čime se bavi – bilo da se radi o marketingu, prevođenju ili komunikaciji unutar timova startapa za koje radi.

Miloš Belčević je diplomirao na odeljenju za skandinavske jezike na Filološkom fakultetu u Beogradu, sa norveškim jezikom kao glavnim, a onda masterirao na Rimskoj poslovnoj školi, na smeru za marketing i komunikacije. Od početka treće godine fakulteta počeo je da radi puno radno vreme. Iako je do tada imao različite angažmane po projektima, radio nepuno radno vreme (part time) ili volontirao, igrom prilika je prvi put počeo da radi puno radno vreme jer je morao.

U Barseloni je radio kao frilenser u sedištu kompanije najbrže rastućeg mobilnog tržišta za korišćene stvari na svetu  Foto--M.B privatni album
U Barseloni je radio kao frilenser u sedištu kompanije najbrže rastućeg mobilnog tržišta za korišćene stvari na svetu Foto–M.B privatni album

Sa druge strane, istinski veruje da neprilike stvaraju prilike, odnosno da nas različiti izazovi teraju da nalazimo nova rešenja i samim tim se razvijamo – što lično, što u karijernom smislu. Tako je počeo da radi kao SEO menadžer (osoba zadužena za optimizaciju sadržaja i samog sajta za internet pretraživače poput Gugla) za norveško tržište u danskoj firmi koja se bavi prodajom opreme za mobilne telefone, mobilnih telefona, različitih gedžeta i ostale tehnologije.

Na taj način je ozbiljnije zakoračio u marketing vode, a posle nešto više od godinu dana dao je otkaz i počeo da radi kao frilenser. Tokom dve godine je radio za klijente iz više od 15 zemalja, mnogo putuje i istovremeno mnogo napredujem. Početkom ove godine je odlučio da se ponovo “skrasi”, ovog puta u okviru jednog danskog startapa.

Zašto si se odlučio za studije norveškog jezika i da li si zbog perspektive tog jezika tokom studija razmišljao o odlasku iz zemlje?

To je donekle bila slučajnost. Oduvek sam voleo Sever, a zbog jednog finskog benda koji sam u srednjoj školi voleo, želeo sam da upišem finski. Igrom slučajeva, finski se ne može studirati ni na jednom fakultetu u Srbiji, i onda sam na kraju izabrao norveški. Leto pre upisa, počeo sam da idem malo na privatne časove kako bih proverio da li je to to i malo se upoznao sa jezikom… Što se tiče samog jezika, vrlo brzo sam se u njega zaljubio, a takođe i u Norvešku, posebno što se tiče prirode, ljudskih prava, kulture…

Što se tiče odlaska iz zemlje, moram da priznam da nisam svesno izabrao jezik kao sredstvo koje bi mi odlazak olakšalo ili omogućilo, ali jesam više puta bio u prilici da se lomim u vezi sa time. Odlaskom iz Srbije, gubimo (na neki način) neposredniji i češći kontakt sa porodicom i prijateljima, i čitav naš “stari život”, dok sa druge strane dobijamo (bolji) novi početak. Većina ljudi odavde odlazi zbog finansijske situacije, što je po meni samo jedan od većih problema sa kojima se suočavamo. Ukoliko jednog dana prelomim i odem, u mom slučaju to ne bi bilo zbog finansijske situacije, koliko pre svega zbog nedostatka uređenijeg sistema, korupcije, loše situacije u vezi sa ljudskim pravima…

Na promociji knjige Društvene mreže za istraživače, PR konsultante i eksperte  Foto--M.B. privatni album
Na promociji knjige Društvene mreže za istraživače, PR konsultante i eksperte Foto–M.B. privatni album

Komunikacije i novinarstvo su oblasti u kojima takođe dobro plivaš. Uspevaš sve oblasti da povežeš i da se aktivno baviš i društvenim mrežama koje su nezaobilazan vid komunikacije naročito među mladima. Koliko su upravo društvene mreže u vreme novih komunikacija dobar alat za nove vidike i mogućnosti neformalnog obrazovanja?

 Smatram da su društvene mreže danas nezaobilazne u svakom smislu. Nedavno sam sa koleginicom sa norveškog preveo knjigu Društvene mreže za istraživače, PR konsultante i eksperte, Auduna Farbruta, direktora za naučnu komunikaciju na Norveškoj poslovnoj školi BI, najvećoj poslovnoj školi u Skandinaviji, a drugoj u Evropi. Ona govori upravo o tome kako naučnici, istraživači, studenti postdiplomskih studija i ostali stručnjaci mogu koristiti društvene mreže u cilju deljenja znanja i naučne komunikacije. To je samo jedan od primera dobre primene ovakvih alata. Društvene mreže su jako dobro sredstvo za lični brending, upoznavanje novih ljudi, saradnju, informisanje…

Ponekada ljudi imaju malo negativan stav u vezi sa njima, valjda zato što ih vezuju (samo) za igranje igrica, deljenje smešnih klipova ili fotografija mačaka, ali društvene mreže su, naravno, mnogo više od toga. Iskreno verujem da će uskoro čak i kod nas solidno baratanje društvenim mrežama biti potrebno za većinu poslova (ako već i sada nije).

Primera radi, u sve većoj meri se korisnička podrška i informisanje obavlja preko Fejsbuka ili Tvitera. Nekome ko radi u turističkoj agenciji, hotelu ili ugostiteljskom objektu (a turizam je svakako nešto po čemu je naš kraj poznat), biće neophodno da brzo i na dobar način odgovori na različite upite upravo preko ovih kanala, kao i da efektno komunicira na njima i ažurira profil(e) svoje firme.

Govor na TEDx u Vršcu o potencijalu tehnologije da doprinese pozitivnim društvenim promenama  Foto--M.B. privatni album
Govor na TEDx u Vršcu o potencijalu tehnologije da doprinese pozitivnim društvenim promenama Foto–M.B. privatni album

Opinodo, prvi danski startap u Srbiji je “najnoviji” i verujem za sada najbolji poslovni potez Miloša Belčevića?Kako je došlo do saradnja i interesovanja za ulaganje u Srbiji? Šta je Opinodo, kome je namenjena usluga, koje profile ljudi zapošljavate?

Mislim da Opinodo možda i nije baš prvi danski startap kod nas, ali svakako jeste jedan od prvih. A nadam da nije poslednji i da će ih biti još mnogo!

Posle dve godine frilenserskog života, koji donosi mnogo slobode, ali i izazova, osećao sam da mi je potrebno da radim na nekom dužem projektu, i na neki način smislenije i dublje doprinesem razvoju nekog novog proizvoda ili kompanije. Naravno, ne želim nikako da umanjim ulogu niti značaj frilensera, upravo suprotno – a ovo je jedan od najvećih trendova što se tiče posla kako u svetu, tako i kod nas, i u skorijoj budućnosti će možda i najveći broj zaposlenih upravo ovako raditi. Međutim, meni je u jednom trenutku počeo da smeta taj projektni aspekt rada – čak i kada se radilo o projektu od više od godinu dana, inače jednom od omiljenih na kome sam radio, na neki način sam opet bio tu da odradim svoj deo posla i to je to. Istovremeno, nisam želeo da se odreknem frilenserske slobode. Neko ko je u prethodnih dve godine radio odakle je želeo, kad je želeo i kako je želeo, neće baš lako pasti tipično radno vreme, stroga pravila u vezi sa oblačenjem i sl.

Startap je bio idealan spoj – mesto gde mogu da dam veliki i smislen doprinos u građenju nečega od samih početaka, dok sa druge strane ne gubim (mnogo) sloboda koje frilenserski život pruža.

O startapima sa mladima u KZM Gnezdo u Beogradu  Foto--M.B. privatni album
O startapima sa mladima u KZM Gnezdo u Beogradu Foto–M.B. privatni album

Opinodo je B2B platforma, odnosno kompanija koja je usmerena na druge kompanije. Bavimo se monetizacijom internet saobraćaja kroz ankete, tako što sa jedne strane različitim sajtovima (blogovima, portalima, onlajn prodavnicama…) pružamo mogućnost da svoje posetioce regrutuju za popunjavanje anketa, a sa druge strane agencijama za istraživanje tržišta na ovaj način pružamo raznolik uzorak za ankete. Na kraju dana, svako bude plaćen – sajt koji je pronašao ljude, Opinodo, kao i ljudi koji su popunjavali ankete. Naravno, ovo nisu velike pare ukoliko posmatramo pojedinačnu anketu, ali mi obrađujemo stotine hiljada anketa, poslujemo u 40 zemalja i polako rastemo.

Već sarađujemo sa dve koleginice koje su zadužene za marketing i društvene mreže, kao i glavnim backend developerom koji će polako preuzeti čitav razvoj platforme (trenutno se time bavi tim u Litvaniji). U tom smislu, vrlo različite ljude ćemo zapošljavati, talentovani ljudi za marketing, dizajn, govornici različitih jezika i nezaobilazni programeri su, na primer, uvek potrebni.

Otkud baš Srbija – to je i meni bilo zanimljivo. I to je bilo jedno od pitanja koje sam imao kada smo pregovarali o mom zaposlenju. Niels Thimmer, jedan od suosnivača Opinodoa, je bukvalno sproveo malo istraživanje i poredio zemlje, odnosno gradove Evrope koji su na do dva sata leta od Kopenhagena, i došao do toga da je Srbija najbolje mesto za dalji razvoj Opinodoa. Mislim da bi tu bilo najbolje iskoristiti upravo njegov pogled na situaciju:

“Srbija ima mnogo potencijala za startape. Ljudi su otvoreni, obrazovani i imaju dobar osećaj za posao. U prošlosti je Srbija bila korišćena zbog uštede kroz autsorsovanje developer-a i freelancer-a, ali ja mislim da je potencijal mnogo veći. Volimo da radimo i investiramo u ljude koji mogu postati osnivači novih tehnoloških kompanija budućnosti.”

Takođe, uskoro pripremamo program onlajn prakse i edukacije u digitalnom preduzetništvu i to mi je definitivno jedan od najdražih projekata gde ćemo pokušati da osnažimo veliki broj mladih ljudi i sa onima koji se istaknu sarađujemo.

Danska je zemlja koja puno ulaže u obrazovanje i jedna od vodećih u Evropi u ulaganjima u IT sektor. Koliko i šta možemo naučiti od njih?

 Mislim da je bitno iskoristiti svaku priliku da se nešto nauči, a u slučaju Danske i skandinavskih zemalja, mislim da možemo mnogo toga naučiti od njih.

Danska je prva na svetu uvela digitalnog ambasadora, osobu koja će biti zadužena za odnos sa IT kompanijama i baviti se time da što više ovakvih kompanija privuče u Dansku, olakša saradnju sa državom i lokalnom zajednicom itd. Smatram da kako ogromne kompanije, tako i male, mogu doprineti ekonomskom razvoju regiona ili države, bilo da govorimo o Fejsbuk data centru, Tesla megafabrici ili malom startapu.

Koliko se svet promenio, ilustruje primer da je slovenačka IT firma Outfit7 (tvorac igrice Talking Tom), prodata za milijardu dolara, što je više nego duplo od cene za koju je prodat NIS.

IT tržište je trenutno najproduktivnija “fabrika” na svetu koja apsolutno ne poznaje granice.Gde smo na toj mapi i koliko moramo da usklađujemo obrazovni sistem zbog velikih promena u razvoju novih zanimanja?

Mislim da u Srbiji ima mnogo potencijala i mnogo talentovanih mladih ljudi, ali sa druge strane mislim i da nedostaje malo sistematičnija i možda pametnija podrška.

Sa jedne strane, mislim da ima mnogo prostora za pobošljanje što se tiče obrazovnog sistema, i u tome šta sve učimo, i u tome kako učimo. Mislim da je bitno kod mladih razvijati kritičko razmišljanje, prilagodljivost i preduzetnički duh.

Sa druge strane, mislim da imamo i ubistvenu i zamornu birokratiju – primera radi Opinodo nema nikakve dokumente na papiru, kao ni pečat i sl. i bukvalno im je kulturološki šok koliko se mi u Srbiji i u 2017. ganjamo sa “fali ti jedan papir”.