Sve što dugo traje zaista i vredi

Boravak kralja Aleksandra Obrenovića na Preobreženje 1893. na Zlatiboru, dugoročno je preobrazilo izgled i identitet ove planine. 125 godina kasnije ovdašnji turistički radnici ponosni su na rekorde koje beleže. Trenutno su vodeći planinski centar u Srbiji, a po broju noćenja korak su iza Beograda. Novi objekti podižu lestvicu standarda smeštajnih i vanpansionskih usluga. Investitori očekuju da će na taj način privući inostrane goste, ne krijući da bi kako domaćim svakako gostima sa različitih krajeva sveta, Zlatibor bio znatno bliži autoputem i od piste aerodroma Ponikve.

Zahvalni smo svim precima koji su doprineli da Zlatibor živi, razvija se i dostigne današnje rezultate, istakao je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, dodajući da je veliki broj uglednih Zlatiboraca ostavilo dubok trag i čvrste temelje na putu razvoja Zlatibora i čitavog okruga.

On je podsetio da se začeci turizma vezuju za dolazak vladara različitih dinastija, uglednih trgovaca i advokata koji su odmarali na Zlatiboru. Meštani su od davnina prepoznali pravac razvoja, odajući im počast i koristeći iskustva i preporuke. Danas se više nego ikada ravnomerno razvija centar Zlatibora, ali i sela tako da je očigledna sinergija i poljoprivrede, stočarstva i turizma. Zdravstveni, sportski i seoski turizam su okosnica ovog kraja, rekao je Stamatović, verujući da će do jubilej 130 godina Zlatibor   dostići milion posetilaca godišnje i ostvariti 10 miliona noćenja.

Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor, je na svečanoj akademiji povodom 125 godina organizovanog turizma na Zlatiboru rekao das u samo ratna dešavanja zaustavljala radove na trasiranom turističkom putu. Siguran je u nezaustavljiv uspon koji je očigledan poslednjih decenija kada se Zlatibor planski razvija, uz širenje infrastrukture i pratećih sadržaja dostiže rekordnu posećenost. Stiglo se do cifre od 270 hiljada posetilaca koji godišnje ostvare milion i 300 noćenja godišnje. Otvaranje objekata poput Tornika sa pet zvezdica i pokretanje Zlatiborske gondole daće novu snagu meštanima i investitorima koji ovde ulažu, veruje Živanović.

Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije značajne godine organizovanog turizma na Zlatiboru smatra važnim jubilejom za čitavu Srbiju. Ističući da se u prvih šest meseci beleži za 13% veći broj noćenja u odnosu na prethodnu 2017. Koja je bila rekordna godina, kasno joj je zašto sve više investitora ulaže u Zlatibor, al ii druge turističke centre. Uspeh u privlačenju investitora i domaćih i stranih gostiju na Zlatibor, ona vidi i u timskom radu Turističke organizacije Zlatibor, Turističke regije Zapadna Srbija i Regionalne razvojne agencije Zlatibor i podršci koju dobijaju od nadležnog ministarstva.

Na svečanoj akademiji dodeljene su zahvalnice za doprinos razvoju Zlatibora koje su pripale LJubiši R. Đeniću (1914-1992.), koji je između dva svetska rata obavljao dužnost sekretara Društva za unapređenje turizma “Zlatibor”, napisao monografiju  najlepšoj srpskoj planini, a najveće priznanje mu je što Narodna biblioteka u Čajetini nosi njegovo ime. Zahvalnicu je primio njegov sin Radivoje Đenić.

U ime doktora Đorđa Glišića (1928) koji se od osnivanja 1969, pa do maja 1980. godine u vreme najintenzivnije izgradnje i formiranja stručnog tima nalazio na čelu današnje Specijalne bolnice “Čigota” zahvalnicu je primio njegov saradnik Miloš Dumanović.

Opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor zahvalni su i ugostitelju Pantu Mijailoviću (1928-1972.) koji je značajno uticao na izgradnji hotela Palisad, verujući u održivost i profit ovog objekta. Tokom radne karijere Mijailović je dobio brojna priznanja, među kojima je i zlatan sat sa posvetom Josipa Broza koji je u Palisadu boravio u maju 1972. godine.  Zahvalnicu je primila njegova unuka Marija Vilotijević.

Povodom pola veka postojanja Udruženja hotelijera i restoratera Srbije – HORES dodeljene su plakete  zaslužnima za razvoj hotelske industrije, TO „Zlatibor“-u i Miroljubu Aleksiću, vlasniku  Grand Hotel Tornik. Plakete je uručio predsednik Skupštine HORES-a Tomislav Momirović.

U okviru obeležavanja jubileja otvorena je i izložba starih fotografija pod nazivom „Svetlopisom kroz prvu srpsku vazdušnu banju“ autorke Snežane Đenić.