Užice se oprostilo od Balaševića

iconAktuelno

Autor : Slavica Panić

February 20, 2021

Oni koji su svirali i interpretirali Balševićeve pesme okupili su  Užičane, da još jednom, ovog puta sa posebnom pažnjom i novom emocijom poslušaju stihove i uz njih i sveće odaju počast velikanu muzičke scene, pesniku i kantautoru. Predsednik „Džez udruženja Užice“ Radiša Selaković kaže da je veliki Balašević sa sobom poneo deo svih nas.

„Svako od nas ko je doživljavao i proživljavao njegovu muziku u svojoj mladoti i svom životu oseća da je izgibio deo sebe, nekog svog bliskog prijatelja. Kroz svoju poeziju, zadnjih nekoliko decenija, Balašević se prepoznaje kao jedan od najvećih pesnika modernog doba a oni koji imaju zadovoljstvo to da odsviraju, znaju da sa svakim akordom i harmonijom u njegovim pesmama se ti stihovi znatno pojačavaju. On je imao hrabrost du u teškom periodu kroz koji je prolazio region, smogne snage da širom bivše Jugoslavije održi koncerte pomirenja, to je bila velika hrabrost. Pokazao je da je Srbija bila protiv svega što se dešavalo tih devedesetih. Uz njegove pesme se kasnije protestvovalo, on je bio simbol protivljenja zlu. Ovo je nenadoknadiv gubitak za Srbiju“, kaže Selaković.

Selaković kaže da je Balaševića počeo da sluša i svira u svojoj četrdesetoj i da je tada dožive zrelost kroz tu poeziju, pre svega balade koje direktno diraju srce. Balašević je svojim radom i delovanjem prevazilazio ovo vreme a njegova smrt je samo materijalni odlazak sa ovog sveta. Sve dok budemo slušali njegovu muziku, osećaćemo njegovu energiju u pesmama pa će i dalju živeti uz nas.

„On je osnivač pop muzike uz koju smo svi rasli, njegovi tekstovi su korisni za druženja. Najviše ga cenim kao pesnika, književnika, inteligentnog i duhovitog čoveka. Uz njegove konferanse, držao je pažnju na koncertima, od početka do kraja, voleo sam i uživao u tome“, dodaje poznati užički muzičar, Zoran Vuković.

„Đorđe je nekako u stvari svi mi, on je pisao o onome što svi osećamo, menjao se sa granicama koje su se smanjivale a srce mu je raslo. Pamtiću ga po tome što se nije plašio da kaže naglas ono što svi osećamo“, rekla je Ruška Dabić koja je pročitala jedne Kaće koja je od Balaševićevih stihova posložila pesmu.

„Neko to odozgo vidi sve, zar ne Đole

Ali čizme skitaljke si obuo sad ti pa lutaj po nebeskom bespuću,

Oprostiće ti Katrin, panonski mornaru što si rano otišao u zagrljaj plavog nebeskog svoda,

tiho kao cirkus iz našeg malog grada,

Doći će neki novi klinci ali oni neće znati da maštaju kao ti i da neku Oliveru vole do koske,

A duša slovenska tvoja što ode kod Gospoda, gde crni labud krila raširi i gde te čeka lepa protina kći,

Ja znam da već sada sa Božom zvanim Pub, na nebu igraš anc i preferans

i da ćeš tamo svirati svoj D-mol

Hvala za čarobne reči pesniče i za muziku sviraču“