Zagarantovana, neotuđiva i regulisana međunarodnim dokumentima

iconAktuelno

December 10, 2018

“Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenucima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.

Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum od 1950. godine obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.

Zaštitnik građana Zoran Pašalič izjavio je da se Međunarodni dan ljudskih prava u svetu i Srbiji i dalje obeležava u svetlu brojnih oblika kršenja ljudskih prava, pre svega prava dece, žena, prava LGBT zajednice, nacionalnih manjina, tražilaca azila i drugih.

On je u pisanoj izjavi naveo da je nasilje, pre svega porodično i partnersko, još veliki problem srpskog društva i ukazao da je od početka godine više od 30 žena ubijeno u porodičnom nasilju.

“Podaci pokazuju da je svaka treća žena u Srbiji prebijena ili je doživela neki od osnovnih oblika nasilja, a skoro 95 odsto ubijenih žena nije se obratilo za pomoć institucijama. Nasilje se minimizira, a njegovo procesuiranje nije dostiglo zadovoljavajuću efikasnost, pa su kazne izrečene nasilnicima još uvek veoma blage”, upozorio je Pašalić.

On je naveo i da su osobe sa invaliditetom i dalje jedna od najranjivijih i nevidiljivih društvenih grupa izložena stereotipima i predrasudama. Osobe sa mentalnim smetnjama često su faktički lišena slobode u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, iako u pravnom sistemu za to ne postoji pravni osnov.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, oko 30 odsto dece u Srbiji živi na ivici siromaštva, svako deseto dete u apsolutnom siromaštvu, 20 odsto nije primilo sve vakcine, skoro trećina mlađih od pet godina nema odgovarajuću ishranu, a oko 50 odsto dece u Srbiji prima neku vrstu socijalnog davanja, rekao je Pašalić.

Zaštitnik građana je za poslednjih jedanaest godina samo u oblasti prava deteta dobio 3.500 pritužbi i tim povodom nadležnima uputio oko hiljadu preporuka za unapređenje položaja i prava dece. Zaštitnik građana je ukazao da pogibije radnika na radnim mestima predstavljaju upozorenje da su nedovoljno razvijena svest nadležnih organa, ali i čitavog društva o značaju bezbednosti radnika, kao i zaštiti radnika na radu, koji su i dalje uzroci ovakvih tragičnih događaja.

Najčešće povrede prava na koje su radnici ukazivali su neisplaćene ili neredovno isplaćene zarade, neuplaćeni doprinosi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje, zlostavljanje na radu, rada “na crno”, uskraćivanja prava na korišćenje bolovanja i godišnjih odmora, naveo je Pašalić i dodao da su posebno ugrožena prava radnika u privatnom sektoru.

Iako je ostvaren značajan napredak u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, zaštitnik građana skreće pažnju da problemi u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama ipak postoje, posebno kada su u pitanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine.

Kako je dodao, sloboda medija i izražavanja, ključni su za razvoj demokratskog društva i zahtevaju neumorno angažovanje države, nevladinog sektora, građana i medija. Pritisci na medije međutim, upozorava Pašalić, očigledni su i vidljivi na različite načine, uključujući i direktne napade na novinare, a niska i neredovna primanja, rad “na crno” i nepovoljni radni ugovori uslovili su položaj novinara još težim.

Naveo je i da je međunarodna zajednička misija medijskih organizacija preporučila je nadležnim organima u Srbiji da klasifikuju novinarstvo i medije kao posebno pitanje od značaja za instituciju republičkog zaštitnika građana, kako bi se toj instituciji u većoj meri omogućilo da se bavi pritužbama i pitanjima u oblasti novinarstva i medija.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra,Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković poručila je da mlade od malih nogu treba učiti da se bore za svoja prava i da iskažu mišljenje, a da pri tom nikog ne uvrede i budu odgovorni prema sebi i zajednici u kojoj žive, prenela je služba poverenika.

Ona je rekla da se izazovi sa kojima se mladi u Srbiji sreću slični ili isti širom Evrope – od procesa donošenja odluka, pristupa zaposlenju, u tranziciji od završetka obrazovanja do tržišta rada, navodeći da su u posebnom riziku od diskriminacije nekad i višestruke, mladi pripadnici osetljivih društvenih grupa, navedeno je u saopštenju.

Janković je navela da bi pri kreiranju javnih politika trebalo primenjivati princip koji glasi “Ne o nama, bez nas”, odnosno obezbediti glas i učešće mladih u samom procesu.

Tim načelom se institucija poverenika već vodi i uz pomoć Unicefa formirala je i edukovala tim od 30 mladih ljudi od 14 do 18 godina iz cele Srbije, koji su kao predstavnici Panela mladih “Isterivači diskriminacije” najbolji promoteri ravnopravnosti koji kroz radionice i putem društvenih mreža stečena znanja prenose svojim vršnjacima.

Inače, Opšta deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima proglašena je 10. decembra 1948. zbog čega se ovaj datum od 1950. godine obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava.

“Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima” kaže prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima. Rođenjem i prvim trenutcima života čovek poseduje ljudska prava. Ona su zagarantovana, neotuđiva i regulisana nizom međunarodnih dokumenata.


Ljudska prava su univerzalna i ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Opšta povelja o ljudskim pravima štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.


U okviru Saveta Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Savremena međunarodna regulativa ljudskih sloboda i prava započinje Poveljom Ujedinjenih nacija 1945. godine. Povelja kao jedan od globalnih ciljeva UN proglašava i definiše nužnost saradnje među državama radi rešavanja “međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru”, što stoji u prvom članu.

Treba dodati i da su svi članovi Ujedinjenih nacija Poveljom su obavezani na pojedinačne i zajedničke akciju sa ciljem stvaranja uslova stabilnosti i blagostanja neophodnih za miroljubive i prijateljske odnose između naroda, zasnovane na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda.