Žene i preduzetništvo u Prijepolju

Žene su najveća ranjiva kategorija stanovništva na tržištu rada. One čine polovinu radno sposobnog stanovništva, ali su manjina među učesnicima na tržištu rada. Još je vidljivija njihova manja zastupljenost na tržištu rada.

U Prijepolju koje između dva popisa ima apsolutan pad, odnosno, demografsko pražnjenje za 4.475 stanovnika manje, svaki četvrti građanin je u kategoriji siromašne populacije, dok svaki 27 koristi novčanu socijalnu pomoć, a 3,8% populacije opštine dobija jedan obrok dnevno, podaci su koji su prikazani u istraživanju „Mere podrške ženskom preduzetništvu u Novom Pazaru i Prijepolju“koje je rađeno 2012. godine u okviru projekta “Strengthening the participation of women and marginalized groups in creation of local policies in multiethnic areas” koji je podržala Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji kroz program EIDHR i Misija OEBS-a u Srbiji.

U istom istraživanju je istaknuto da u obrazovnoj strukturi stanovništva Prijepolja starosti preko 15 godina dominira stanovništvo sa osnovnom i srednjom stručnom spremom  50,5% i 44,0 % u korist ženske populacije, dok je učešće stanovništva sa višom i visokom stručnom spremom u ovoj opštini na nivou 41,1%, a da žene čine 50,4% ukupnog broja stanovnika.

Dugogodišnja nezaposlenost, rad na crno, povremen rad u struci, kada je reč o ženama sa srednjoškolskom stručnom spremom je žene usmerila ka tome da razmišljaju isključivo o sektorima usluga ili eventualno proizvodnje rukotvorina koje je moguće usmeriti i iskoristiti u turizmu.

Ugostiteljstvo, proizvodnja hrane, tkanje i šivenje su jedina zanimanja koja prepoznaju Prijepoljke .Mnoge se nikada nijednom od tih aktivnosti nisu bavile, ali su prolazile programe prekvalifikacije.

Kao preduzetnice žene u Prijepolju se najčešće opredeljuju za prerađivačku industriju, trgovinu i ostale usluge (kozmetički i frizerski saloni), što su najranjivije forme preduzeća na tržištu rada.

Zumbreta Bajrović nakon više od 20 godina rada u nekadašnjem tekstilnom gigantu „Ljubiša Miodragović“ ostala je bez posla. Isto se desilo i njenom suprugu koji je bio angažovan u odeljenju dorade u ovom kolektivu. Ostali su u branši povremeno radeći kod privatnika u Prijepolju ali i drugim mestima u Srbiji. Pre dve godine i sami su rešili su da okušaju sreću u privatnom biznisu.

Odluku da samostalno počnemo da radimo doneli smo nakon što sam sašila lovačko odelo za muža koje se svidelo i drugim lovcima. Porudžbine za ta odela su počela da stižu a počeo je da se širi i asortimanom radnih uniformi sa kojima sam i prethodno imala iskustva, kaže Zumbreta Bajrović, sada vlasnica krojačke radnje Zumba. Namenski su šili radne uniforme od kvalitetnih materijala koje su se svidele mušterijama što im je bila najbolja reklama.

Iako smo bili svesni neizvesnosti u privatnom poslu oboje smo bili svesni da imamo znanje u oblasti tekstilne proizvodnje. Suprug je radio u doradi tako da dobro zna šta su kvalitetne tkanine, a ja sam šila tako da je zanatsko znanje bilo naš početni kapital, iskrena je ona.

Suprug je bio angažovan i u Domu kulture tako da smo na staroj mašini koju smo imali često radili prepravke i održavali nošnje, dodaje Bajrovićeva.

Konkurisala je i dobila opremu za manje firme i fizička lica preko RRA Zlatibor iz Užica kako bi krenuli u proizvodnju radne odeće i majica. Zumbreta navodi da su ona i suprug sposobni da rade i zarade za sopstvenu porodicu i da odškoluju sina i kćerku koji su u Beogradu na fakultetima, ali da i oni pomažu koliko mogu. Trenutno imaju jednu mladu radnicu koja je zainteresovana da nauči stilsko dizajniranje odeće u čemu će joj pomoći Bajrovićevi.

Odavno im je jasno da je problem naći radnike koji poznaju posao od početne do završne faze i koji hoće da rade. Svesni su da su plate u ovoj branši loše, ali tvrde da ko hoće da radi može bar da nauči zanat. Mora se biti školovan za ono što želiš da radiš i zaradiš za život i zato apsolutno podržavamo sistem dualnog obrazovanja za koji verujemo da će zaživeti i u Prijepolju, zaključuje Zumbreta Bajrović, vlasnica krojačke radnje Zumba.

Ovaj tekst je deo projekta “Obrazovani mladi za bolje Prijepolje” sufinasiran sredstvima opštine Prijepolje za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.