Dijalog kao siguran  put do boljeg razumevanja

Značaj razmene mišljenja dve strane, bilo da su suprostavljene ili se nalaze u različitim pozicijama iste zajednice, i spoznaja različitosti,  najbolji je put da se dođe do razuevanja ali i iznalaženja rešenja bilo kakvog problema. Dijalog je način da se izbegnu nesporazumi, konflikti ali i pogrešna delovanja koja stvaraju negativne posledice po jednu ili obe suprostavljene strane.  Značaj razmene mišljenja na različitim nivoima suživota, od porodice preko škpolstva, zdravstva, medija pa do politike,je  od izuzetno velike važnosti za, ne samo napredak već i opstanak jedne zajednice Osvešćivanje značaja dijaloga navodi javnost da čuje i prihvata različitosti,  da formira svoj stav i čuva svoj integritet. Dijalog je najbolji način da se postigne razumevanje koje vodi ka društvenom prosperitetu.

Koji i koliki je značaj dijaloga kao oblika komunikacije dve strane, razgovarali smo sa Slađanom Vasiljević, master komunikologije i doktorantkinja FPN Beograd.

“Da bi se dve strane u potpunosti razumele, dijalog je jedan od ključnih činilaca. Poznato je da osobe mogu da komuniciraju i neverbalno, ali da takav način komunikacije ostavlja prostor za tumačenje. Takozvani jezik tela: gestovi, izraz lica, telesni stav, prostor koje telo zauzima, dodir, ili pak parajezik, odnosno uzvici,naglašavanje određenih reči, jačina, brzina i ritam glasa i na kraju vizuelni izrazi pojedinca: odeća, šminka, nakit, frizura, su signali i poruke koje druga strana koja sve to posmatra doživljava na svoj način. Sve što je nejasno, proizvoljno, nedorečeno, moguće je na najbolji način dopuniti verbalnom komunikacijom, od čega je dijalog, bilo da je vođen u pismenoj formi ili usmeno, najznačajniji za uspešno sporazumevanje i razumevanje dve strane”, kazala je za Užička republika press Vasiljević.

Kada je u pitanju zastupljenost dijaloga u drustveno-političkom sistemu Srbije, Vasiljević kaže da je on nedovoljno zastupljen, pre svega jer je Republika Srbija mlada demokratija.

“Najpre, do šire javnosti retko dopiru signali da u okviru samih političkih partija postoje debatni klubovi, koji imaju raznovrsne stavove o određenim temama i vode otvorenu diskusiju, kako bi same partije izrastale u bolje i zdravije političke sredine. Sa druge strane, retki su i susreti predstavnika različitih političkih opcija, bilo da su organizovani kao debate u formi političkog tok-šoua u medijima ili sastanaka organizovanih na fakultetima i drugim prostorima gde postoji ne samo domaćin i medijator, već i dogovorena pravila kojih se sagovornici pridržavaju. Setimo se čuvenog „Čatam haus“ pravila koje smo „guglali“ 2019, kada je održan prvi od svega nekoliko sastanaka predstavnika vlasti I opozicije na FPN Beograd. U javnosti su više ismevana dogovorena pravila, a učesnici gledali kako da im doskoče i javnosti prenesu svoje stavove, iako upravo to nije dozvoljeno, nego što je bilo konstruktivnih rezultata navedenih susreta. Prošlo je šest godina i slični sastanci više nisu ni organizovani, a ono što se može čuti u susretima političara različitih političkih stavova, u retkim TV emisijama, je pre svega buka, pričanje u glas, pokazivanje odsustva vaspitanja i argumenata”.

Na pitanje da li se prisustvo dijaloga u komunikaciji dovodi u vezu sa stepenom razvijenosti jednog društva, Vasiljević kaže da se zasigurno može dovesti u vezu prisustvo, tačnije odsustvo dijaloga u komunikaciji može dovesti u vezu sa sa stepenom razvijenosti demokratije.

“Dovoljno je da se vratimo na početak prošlog veka, kada su evropske zemlje već uveliko dale prednost diplomatiji u odnosu na oružje, a u Srbiji se dogodio zločin koji nas je vratio vekove unazad i bacio senku dželata na naš tradicionalno istinoljubiv i isključivo odbrambeno nastrojen narod. U noći „Majskog prevrata“ 1903. ne samo što su ubijeni kralj i kraljica, već je surovi način izvršenja ubistva zaprepastio čitav diplomatski svet. Umesto dijaloga i institucija, izabrano je oružje. Posledice po našu zemlju bile su prekid komunikacije najvećih svetskih sila i iako se Srbija u ratovima koji će uslediti pokazala kao zemlja heroja, onih koji brane i Evropu a ne samo svoju rodnu grudu, negativan imidž prišivan joj je kada god je postojala bilo kakva dilemma kasnije tokom sukoba nastalih raspadom Jugoslavije. Brojni istraživači analizirali su i dokazali političke, ekonomske, kulturne posledice koje su proistekle iz tog negativnog stereotipa o Srbiji zasluženog govorom oružja umesto razgovora za „zelenim stolom“. Zato je važno slediti primere razvijenih demokratija, primenjivati pravila u komunikaciji koja su donela uspeh drugima, sve dok sami ne postanemo istinski željni da saslušamo drugačije mišljenje, sve dok nam ne postane važnijasuština od forme”.

Kada govorimo o Srbiji, Slađana Vasiljević kaže da dsustvo dijaloga ostavlja porazne rezultate na svakom polju.

“Kada supružnici ne razgovaraju u porodici, kada nema otvorene rasprave, kada formu dijaloga ne neguju prema deci i ne vaspitavaju ih u duhu poštovanja, saradnje, dogovora, porazna je istina da usledi obračun pesnicama i oružjem, da se porodice dezintegrišu. U Srbiji je u porodičnom i partnerskom nasilju u poslednjih 14 godina ubijeno 430 žena, a od početka ove godine zabeleženo je osam femicida, podaci su koje je objavio „Autonomni ženski centar“ koji prati tu oblast života. Kada u medijima nema dijaloga slušamo samo jednu stranu, nema ukrštanja argumenata, „rovovi“ su sve dublji ne samo među profesionalnim političarima, već i među njihovim pristalicama, pa se sukobi prenose na ulice, između građana. Mediji su, inače, podeljeni na one u čijim programima učestvuju ili predstavnici vlasti ilipredstavnici opozicije, pa ni „Javni medijski servis“ ne poziva obe strane u emisije, iako ima zakonsku i etičku obavezu. Kako mediji u Srbiji imaju veliku gledanost, njihov uticaj na javno mnjenje je presudan za klimu oštre podeljenosti koja vlada u društvu”.

Na temu benefita dijaloga ali i posledica njegovog izostanka, Vasiljević je citirala Prof.dr Đura Šišljića: „Bez poverenja u drugog i poštovanja drugog, koji teži istini, bez obzira koliko je daleko od nje u početku razgovora, nema iskrenog susreta između dva čoveka, pa umesto razgovora dve ličnosti, imamo razgovor dve maske“.

“U ovoj tvrdnji, a i na predavanjima koja sam imala čast da slušam, ovaj naš eminentni filozof i sociolog ističe važnost poštovanja drugačijeg mišljenja koje je preduslov započinjanja dijaloga, a dijalog je put ka razumevanju života i istine. Bez toga nema ni ličnog napredovanja, ni razvoja društva”, zaključuje Vasiljević.

Slađana Vasiljević je diplomirala i masterirala na Učiteljskom fakultetu u Užicu, Univerziteta u Kragujevcu. Međunarodne master studije za međunarodnu komunikaciju završila na Univerzitetu za komunikacije i medije u Pekingu, NR Kina. Doktorantkinja je Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na modulu Kulturologija. Na „Visokoj školi za komunikacije“ u Beogradu od 2018. godine angažovana kao asistentkinja na modulu Kultura. Autorka je više publikacija i najmanje 500 specijalizovanih emisija.

Imajući u vidu da je dijalog tema kojom ćemo se baviti u serijalu tekstova, važno je još jednom reći da je on značajno zanemaren, pre svega u medijima a onda i na svim drugim nivoima društvene zajednice, što dovodi do posledica nerazumevanja pa je da je od velike važnosti da se vrati u svakodnevnu komunikaciju. Sa medijske strane dovešće do bolje informisanosti građana, slobode mišljenja i traganja za istinom. Objektivnost informacije je uslovljena razmenom stavova dve strane koje ne misle isto, a to je način da javnost i svaki pojedinac dobije potpunu informaciju i formira svoj stav u odnosu na zadatu temu. Dijalog je jedini način postizanja dogovora i siguran put razumevanja koje podrazumeva poštovanje, prihvatanje razlika i toleranciju.

Пројекат је суфинансиран средствима из буџета Републике Србије- Министарста информисања и телекомуникација.