Besplatne sadnice belog jasena

iconEkologija

Autor : uzice.rs/posadisvojhlad.rs

December 17, 2020

Iz grada Užica obaveštavaju  zainterosavane građane da u petak, 18.decembra.2020.godine, u periodu od  11 do 13 časova , ispred Gradskog kulturnog centra , mogu preuzete besplatne sadnice belog jasena. Njihovom sadnjom daće doprinos  akciji“ Posadi svoj hlad“ i pridružiti se  borbi protiv klimatskih promena.

Za sugrađane koji su konkurisali i dobili sadnice, a nemaju priliku ili prostor da ih zasade, grad Užice je obezbedio lokaciju na Pori, iznad vrtića, u Užičkoj ulici, napominje gradska većnica zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić.

Podsećamo, oko 300 sadnica belog jasena je stiglo u Užice kako bi ih posadili građani koji su se odazvali akciji Posadi svoj hlad, Zelenog razvojnog centra.

Učesnici ekološke akcije su u obavezi da zasade sadnicu u svojim dvorištima ili na slobodnom prostoru, da se pored zasađenog stabla fotografišu i nevladinoj organizaciji pošalju fotografiju sa lokalitetom sadnje. Zeleni razvojni centar objaviće fotografije na sajtu akcije i na društvenim mrežama i uneće link zasađenog drveta na kartu Srbije.

Inače, oko 30 000 sadnica belog jasena, posredstvom partnera, obezbedio je Zeleni razvojni centar za zainteresovana domaćinstva širom Srbije.

Brojni su razlozi zbog kojih svako od nas treba da posadi svoje drvo, navodeno je na www.posadisvojhlad.rs.

  • Ljudi izdišu ugljen dioksid, drveće ga upija. Prirodna veza koja održava svet.
  • Da nema drveća Zemlja bi postala otrovna za sve.
  • Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %, tj. oko740 kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko 7-8 stabala.
  • Četiri stabla bukve za sto godina mogu da obezbede jednom čoveku kiseonik za osamdeset godina života.
  • Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete.
  • Svetske šume apsorbuju oko 119 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje, a atmosferi daju 86 milijardi tona kiseonika.
  • Drveće prečišćava zemljište. Drveće apsorbuje štetne supstance i ponaša se kao filter, čineći je pogodnom za rast drugih biljaka.
  • Šumovitost u Srbiji iznosi 0,3 ha po stanovniku.
  • U Rusiji 11,11 ha po stanovniku, Norveškoj 6,93 ha, Finskoj 5,91 ha, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj po 1,38 ha
  • Moskva ima 96 parkova i 18 vrtova, 4 botanička vrta, 100 km² šuma i 450 km² zelenih površina.
  • 51% površine Beča je pod zelenilom. Najveći bečki park ima površinu od 2400 hektara, a Prater 600 hektara. Pod vinogradima u Beču je 700 hektara zemljišta.
  • Drveće sprečava i zaustavlja eroziju.
  • Poplave koje su se dogodile 2014. godine bile bi daleko manje da je pošumljenost bila veća. Mnogi naši gradovi bi pretrpeli daleko manju štetu.
  • Šume su činilac stabilnosti klimatskih elemenata i pojava i imaju veliki uticaj i na stabilnost svih ekosistema.
  • U šumama Srbije živi 80% našeg biodiverziteta.
  • Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Bukova šuma površine 1 ha može da primi 68 tona prašine i čađi, samo jedno stablo divljeg kestena može da zadrži 80 kg aerosola i 120 kg prašine godišnje. Četinarska šuma od 1 ha za godinu dana filtrira od 30 do 35 tona prašine, a lišćarska šuma 50-76 tona.
  • Za dezifenkciju jednog manjeg grada dovoljan je 1 ha kleke koja godišnje emituje u atmosferu oko 30 kg materija sa baktericidnim dejstvom.
  • Po jednoj studiji objavljenoj u časopisu „Urbano i ekološko planiranje“, stanovnici Londona koji žive u ulici sa drvoredom koriste mnogo manje antidepresiva nego oni koji su okruženi zgradama i drugom infrastrukturom.
  • Drveće je izvor sreće! Dokazano je da blizina zelenih površina pozitivno deluje na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva. Kako tvrde naučnici, u trenucima tuge, neraspoloženja i loših misli, najveću utehu može da pruži drvo, odnosno njegova raskošna krošnja.
  • Drveće čuva naš novčanik štedeći energiju, leti za hlađenje, zimi za grejanje. Ulice sa drvoredom su leti nekoliko stepeni hladnije, a zimi nekoliko stepeni toplije.