Čist dimnjak-čist vazduh-čista pluća!

iconEkologija

January 24, 2018

Stanje dimnjaka u Užicu nije zadovoljavajuće, ocena je nakon uvida koji je krajem novembra prošle godine obavljen merenjem emisija dimnih gasova, kontrolom i čišćenjem 30  dimnjaka, i ložišnih uređaja, navodi Irena Kulić, PR JKP Dimničar iz Beograda.

Zokijev super odzak

 

Izmereni rezultati, koji su prelazili granične vrednosti, ukazuju na uticaj individualnih ložišta na kvalitet vazduha a samim tim i na zdravlje građana Užica i Sevojna, tvrdi ona dodajući da bi sama slika dimnjaka i uređaja sa terena mogla da bude puno bolja ukoliko bi se dimnjaci redovno kontrolisali I čistili. Nedostatak dimničarske službe u Užicu je problem kao i u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji koje imaju rešeno to pitanje.

Zato građanima Užica, ali i čitavog Zlatiborskog okruga  gde je najtraženije zanimanje dimničar, u cilju očuvanja zdravlja, životne sredine i minimalnog rizika od požara, preporučuje redovno čišćenje i održavanje ložišnih uređaja i dimnjaka, regulaciju promaje u dimovodnim sistemima, podešavanje odnosa gorivo/vazduh ili zamenu energenta.

Ističe da je navedenim merama moguće ostvariti uštedu u potrošnji goriva, znatno manju emisiju gasovitih  zagađujućih materija, poboljšati kvalitet vazduha i što je  najvažnije umanjiti rizik od požara i sačuvati život ljudi

purnja odzak

Redovna kontrola dimnjaka omogućava neometano korišćenje ložišnih uređaja u toku grejne sezone, umanjuje mogućnost pojave požara kao i mogućnost gušenja usled vraćanja dima u objekat koji se greje.

Dakle, dimničar kao stručno lice u toku redovne kontrole, pregleda naslage nastale produktom sagorevanja, postojanje vidljivih oštećenja na dimnjaku, ispravnost dimnjačkih vratanaca, zaptivenost veze ložnog tela i dimnjakam, kaže Irena Kulić, PR JKP Dimničar iz Beograda.

Ona dodaje da dimničar ima i savetodavnu ulogu, jer upozorava na opasnosti u smislu nedozvoljenih prepravki, skladištenja zapaljivih materija u blizini ložišnog uređaja i naravno upozorava na glavobolju koja može biti signal za prisutnost ugljen monoksida, ozloglašenog gasa čija prisutnosti u maloj koncentraciji izaziva pretnju za život i zdravlje ljudi.

Redovnim čišćenjem dimnjaka se umanjuje zagađenje vazduha putem emisija zagađujućih materija i time se čuva životna sredina i zdravlje ljudi, štedi se na energentima, čuva se domaćinstvo od požara i najvažnije čuva se ljudski život od gušenja usled nedozvoljene koncentracije ugljen monoksida, ističe Kulićevaodzak na gornjoj ulici

Građani koji redovno održavaju dimnjake su svesni značaja redovnog kontrolnog pregleda i čišćenja, oni poštuju savete dimničara. Mada, njih je procentualno mnogo manje od broja koji ili ne održava uopšte svoje dimnjake i ložišne uređaje, ili to rade sami ili uz pomoć nestručnih lica. Potrebna je stalna edukacija stanovništva, naglašava ona.

JKP Dimničar koje posluje već 7 decenija jedino je u Srbiji koje poseduje sertifikat za obavljanje dimničarskih poslova i da obučava nove zainteresovane.  Trenutno zapošljavaju oko 100 obučenih dimničara koji održavaju oko 100.000 odžaka.

Kao najčešće situacije sa kojima se dimničari susreću na terenu, Kulićeva navodi  nepristupačan prilaz dimnjaku tj. dimnjačkim vratancima, veliku zaprljanost dimnjaka,pronalazak  predmeta u dimnjaku poput čekića i drugih alata kojima su građani pokušavali sami da izvrše čišćenje.

Suštinski problem je što u oko 170 gradova i opština u Srbiji, samo u 13 postoje preduzeća koja se bave dimničarstvom. Stanovnici se često snalaze sami, ko kako ume, a zabrinjava podatak da je čak 60 odsto požara izazvano nestručnim čišćenjem po principu “Uradi sam”.

Neobučen kadar koji ugrožava prvo sopstveni život radeći posao za koji verovatno nema lekarski pregled za rad na visini, a da ne pričam o obuci za rad na visini i posebnoj HTZ opremi. Onda se dovodi u pitanje i kvalitet obavljenog posla, s obzirom da su dimničari koji rade na crno samoedukovani, kaže Kulićeva.

Ona podseća da su dimničari još daleke 1930. godine imali svoje javno glasilo, gde su upozoravali na posledice neočišćenih dimnjaka, kritikovali pojavu “divljaka” dimničara, savetovali građane i da su bili veoma popularni.

Šta se dogodilo, pa je umesto da svest građana bude probuđena i da definitvno ne pristanu da čiste sami dimnjak dok je tehnologija napredovala, ne znam. 1930. je javna požarna bezbednost bila osigurana kao i državna, građanska imovina i ljudski život, jer su dimničari bili priznati majstori i imali su jasna pravila.

Opstanak struke ugrožava nepostojanje škole i pravila koja uređuju rad organizovane dimničarske službe koja je javni odnosno interes građana  pa se zbog toga mi bavimo poslom koji se tiče bezbednosti i zdravlja na radu, napominje Irena Kulić PR JKP Dimničar iz Beograda.

Na kraju ističe da popis dimnjaka ili katastar olakšava rad dimničarskoj službi i daje vernu sliku stanja dimnjaka, tvrdeći da kada postoji realan uvid u stanje svaki posao je lakše raditi, a naročito visoko riznične poslove gde neće doći do ugrožavanja  izvršioca a znatno će biti umanjiti i rizik od požara.