Ekologija

Ekološkim obrazovanjem spremni da štite Užice

AUTOR | Biljana Kuzmanović

2
27.01.2018.

Studenti na Visokoj poslovno- tehničkoj školi u Užicu koji izučavaju odsek Inženjerstvo zaštite životne sredine su svesni postojanja globalnih ekoloških problema, ekoloških rizika i hitne potrebe da se zaštiti životna sredina. Verujem da će oni u budućnosti direktno ili indirektno biti uključiti u proces ublažavanja posledica klimatskih promena i prilagođavanja na klimatske promene, tvrdi dr Vesna Marjanović, rukovodilac ovog odseka, povodom 26. januara Svetskog dana obrazovanja o zaštiti životne sredine.  

Obeležavanje ovog datuma ustanovljeno je 1972. godine u Stokholmu na Prvoj konferenciji UN o životnoj sredini  kada je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o ekološkim problemima, kako globalnim tako i lokalnim.

Zaštita životne sredine, u Visokoj poslovno-tehničkoj školi proučava se na osnovnim studijama od 2007. godine na studijskom program Inženjerstvo zaštite životne sredine, a od 2017. godine u okviru modula Ekološko inženjerstvo studijskog programa Tehnološko inženjerstvo. Program osnovnih studija, pre svega je usmeren ka sticanju fundamentalnih znanja vezanih za inženjerstvo zaštite životne sredine, odnosno za ekološko inženjerstvo i stručnih znanja neophodnih za svakodnevni inženjerski posao.

Veliki trud, posvećenost studiranju i kontinuitet u radu, odlikuju studente VPTŠ na odseku Inženjerstvo zaštite životne sredine, kaže dr Vesna Marjanović, rukovodilac ovog odseka
Veliki trud, posvećenost studiranju i kontinuitet u radu, odlikuju studente VPTŠ na odseku Inženjerstvo zaštite životne sredine, kaže dr Vesna Marjanović, rukovodilac ovog odseka

Studenti koji se odluče za nastavak studija dobijaju ovim programom dovolјno čvrstu osnovu za uspešno praćenje složenijih disciplina na specijalističkom studijskom program Inženjerstvo zaštite na radu i zaštite životne sredine i to u okviru modula Zaštita radne i životne sredine, koji je akreditovan 2016.godine, a kome je prethodio,2011. godine akreditovan, specijalistički studijski program Inženjerstvo zaštite životne sredine.

Broj studenata koji može upisati osnovne studije na studijskom programu Tehnološko inženjerstvo, koji pored modula Ekološko inženjerstvo ima i modul Prehrambeno inženjerstvo je 66. Nastavak školovanja na specijalističkom studijskom programu Inženjerstvo zaštite na radu i zaštite životne sredine, koji ima modul Bezbednost i zaštita na radu i modul Zaštita radne i životne sredineje omogućen za trideset četiri studenta.

Oko 80%  studenata, koji upišu drugu godinu studija završavaju studije u redovnom roku, a specijalističke studije u redovnom roku završava oko 75%  upisanih studenata, što je veoma dobar uspeh, s obzirom da su studenti specijalističkih studija uglavnom zaposlene osobe.

Gde su i šta rade studenti koji su diplomirali na ovom odseku, koliko njih je produžilo usavršavanje u ovoj oblasti a koliko ih je našlo zaposlenje baš u struci?

Svršeni student osnovnih studija su osposoblјeni da svojim radom i znanjem doprinesu očuvanju životne sredine obavlјanjem poslova u institucijama koje se bave kontrolom zagađenja vode, vazduha i zemlјišta, opštinskim organima i inspekcijama koje su uklјučene u oblast ekologije, javnim komunalnim preduzećima, vodovodima, reciklažnim centrima ili u privrednim organizacijama koje se bave određenom vrstom proizvodnje.

Kao i u mnogim drugim profesijama, broj svršenih studenata, koji zaposlenje nalaze baš u struci trebalo bi da bude veći. Oko 55% studenata nakon završetka osnovnih studija produžava usavršavanje na specijalističkim studijama,  svršeni studenti osnovnih studija upisuju se i na master studije Bezbednost i zdravlje na radu, koje su u školi akreditovane 2017. godine.

Da li je zaštita životne sredine i životno opredeljenje studenata koji upisuju ovaj smer?

Da je zaštita životne sredine i životno opredeljenje naših studenata nagoveštava njihov veliki trud, posvećenost studiranju i kontinuitet u radu, koji je, između ostalog, rezultirao dobrom međunarodnom saradnjom i priznanjima.

Studenti studijskog programa Inženjerstvo zaštite životne sredine predstavlјaju školu u CEEPUS mreži Nastava i istraživanje u oblasti hemije životne sredine i toksikologije (CEEPUS network Teaching and research in environmental chemistry and toxicology). To je interdisciplinarna mreža, koja pokriva komplementarne oblasti obrazovanja I istraživanja u zaštiti životne sredine,hemiji životne sredine, foto hemiji, elektro hemiji, hemijskoj tehnologiji i hemijskom inženjerstvu, analitičkoj hemiji i eko toksikologiji.

Na Festivalu studentskih radova, održanom u Valjevu 2017. godine, kao najbolji studentski rad prema kvalitetu, aktuelnosti, praktičnosti odnosno primenljivosti rada, načinu izlaganja i kvalitetu prezentacije proglašen je Kompostiranje rad Milene Tomić, studentkinje Inženjerstva zaštite životne sredine.

Rad na temu Kompostiranje, studentkinje Milena Tomić, proglašen je kao na XIV Festivalu studentskih radova u maju 2017. godine na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Valјevu. Foto--V.M.
Rad na temu Kompostiranje, studentkinje Milena Tomić, proglašen je kao na XIV Festivalu studentskih radova u maju 2017. godine na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Valјevu. Foto–V.M.

Da li su studenti svesni važnosti i perspektive obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine?

Svest o važnosti i perspektivnosti obrazovanja u oblasti zaštite životne sredine studenti grade i podižu tokom interaktivne teorijske nastave, koju odlikuje diskusija nastavnika sa studentima o temi koja je predmet predavanja, tokom auditornih, laboratorijskih, računarskih, računskih i terenskih vežbi, kao i zahvaljujući organizovanju radionica i studijskim posetama.

Da li studenti odseka Inženjerstvo zaštite životne sredine učestvuju u određenim projektima i koliko su spremni da se uključe u rešavanje određenih ekoloških problema u našem gradu?

 Sposobnosti praćenja literature, standarda i ostalih relevantnih informacija i njihova primena u rešavanju zadataka iz oblasti struke studenti Inženjerstva zaštite životne sredine su potvrdili kada je Razvojna agencija Srbije raspisala Konkurs za izbor najbolјih projektnih ideja, krajem decembra 2016.godine.Cilј konkursa je bio predstavlјanje investicionog projekta u jednom region ili delu regiona u Republici Srbiji, koji pruža mogućnost privrednog razvoja.

Dodela nagrada pobednicima konkursa  RAS-a u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u julu 2017. godine. Foto--V.M.
Dodela nagrada pobednicima konkursa RAS-a u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u julu 2017. godine. Foto–V.M.

Na konkurs  se prijavilo 69 radova, a sedam najbolјih dobilo je priznanja i novčane nagrade. Za projektnu ideju Iskorišćenje deponijskog gasa za proizvodnju električne energije u Regionalnom centru za upravlјanje otpadom Duboko studentkinje treće godine studijskog programa Inženjerstvo zaštite životne sredine (MilenaTomić, Ivana Radmilović i Darinka Joksimović) osvojile su novčanu nagradu(od 400 000 dinara) u kategoriji Rešenje za najbolјi uticaj na životnu sredinu.

Završetkom studija studenti stiču sposobnosti da samostalno ili radeći u timu primene u praksi znanja, stečena studiranjem, kao i da koriste različite metode i postupake, kojim su ovladali u toku studija, pri opisivanju i rešavanju praktičnih problema iz oblasti zaštite životne sredine.

Koliko su studenti VPTŠ svesni klimatskih promena kojima smo izloženi i koliko su kao budući nosioci promena u društvu spremni da kreiraju nove modele održivog razvoja?

Poslednjih 30 godina predmet istraživanja velikog broja autora su klimatske promene i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Istovremeno sa klimatskim promenama raste svest o potrebi pronalaženja rešenja rastućih ekoloških problema, a u uslovima sve izraženije ekološke krize evidentna je potreba za kvalifikovanim kadrovima u oblasti zaštite životne sredine.

Tri studentkinje studijskog programa Inženjerstvo zaštite životne sredine u okviru CEEPUS boravile su tokom 2015. i 2017. godine na Stručnoj praksi na Fakultetu zdravstvenih nauka, Univerziteta u Ljubljani  Foto--V.M.
Tri studentkinje studijskog programa Inženjerstvo zaštite životne sredine u okviru CEEPUS boravile su tokom 2015. i 2017. godine na Stručnoj praksi na Fakultetu zdravstvenih nauka, Univerziteta u Ljubljani Foto–V.M.

Studenti Inženjerstva zaštite životne sredine su svesni postojanja globalnih ekoloških problema, ekoloških rizika i hitne potrebe da se zaštiti životna sredina. U budućnosti oni će se direktno ili indirektno uključiti u proces ublažavanja posledica klimatskih promena i prilagođavanja na klimatske promene.

Naime od njih se očekuje da se bave prevencijom emisije zagađenja putem vođenja ekološki održivih tehnoloških procesa kao i odgovarajućom obradom već nastalog tečnog, čvrstog i gasovitog otpada a u skladu sa potrebama privrede, praćenja trenda očuvanja životne sredine i razvoja društva u okviru prihvaćene strategije razvoja i ostvarivanja održivog razvoja.

Procenjuje se da u Srbiji postoji mogućnost za otvaranje 8 000 radnih mesta kroz tzv. zelenu ekonomiju. Koliko je za to potrebno podizanje kapaciteta lokalnih samouprava i gde vidite da bi Užice moglo u tom delu da iskoristi svoju šansu?

Pošto i kod nas postoje trendovi da zelena ekonomija počinje da se ostvaruje, kroz pravno formalni okvir i uspostavljanje Zelenog fonda u Zakonu o zaštiti životne sredine, Užice bi moglo u tom delu da iskoristi svoju šansu u upravljanju otpadom, održivoj poljoprivredi, ekoturizmu, energetici i energetskoj efikasnosti. Lokalnoj samoupravi grada Užica bi trebalo da ostane na raspolaganju novac od ekoloških taksi koje plaćaju generatori otpada (zagađivači).

Kako stručno ocenjujete stanje životne sredine u našem gradu koji važi za jednu od crnih ekoloških tački u Srbiji (zagađen vazduh, iščekujemo fabriku za prečišćavanje vode, propustili smo šansu da izgradimo kolektor za prečišćavanje otpadnih voda, nemamo registar zagađivača….)?

 Prema izveštaju Zavoda za javno zdravlјeUžice, kvalitet vazduha uUžicu najviše narušavaju visoke vrednosti sadržaja čađi i suspendovanih čestica (PM10, PM 2.5),u Sevojnu su povećane vrednosti koncentracija cinka u taložnim materijama, au Krčagovu tokom ovih zimskih meseci, dok traje grejna sezona, koncentracije nikla su visoke.

Užičani su bili jako ponosni na kvalitet vode za piće, međutim cvetanje algi na akumulaciji Vrutci u decembru 2013. godine pokazalo je da nismo bili dovolјno društveno odgovorni prema ovom dobru. Zbog narušenog kvaliteta sirove vode iz akumulacijeVrutci, mora se do kraja izvršiti rekonstrukcija i dogradnja na postrojenju za pripremu vode za piće.

Propustili smo šansu da grad dobije kolektor za prikupljanje otpadne vode i postrojenje za tretman otpadne vode.

Nije dobro što nam još uvek nedostaju i podaci o zagađujućim materijama koje se emituju u životnu sredinu, jer bi se prikupljanjem podataka o količinama i karakteristikama otpada koji se stvara prilikom obavljanja delatnosti stekli uslovi za preduzimanje mera i aktivnosti kojima se sprečava ili ublažava zagađivanje životne sredine.

U cilјu podizanja nivoa ekološke svesti potrebno je posvetiti pažnju obrazovanju i dobroj informisanosti u oblasti zaštite životne sredine. Većim zapošljavanjem mladih ljudi, koji su stekli ekološko obrazovanje kao i njihovim angažovanjem u pisanju i realizaciji projekata i upravljanju projektnim ciklusom u oblasti zaštite životne sredine pruža se šansa unapređenju postojećeg stanja i budućnosti u kojoj su obezbeđeni čista životna sredina, zdrava hrana i pristojni uslovi života.

Dr Vesna Marjanović, rukovodilac odseka Inženjerstvo zaštite životne sredine na VPTŠ u Užicu, ističe da se od prošle godine u ovoj visokoj- školskoj ustanovi obrazuju i studenti na modulu Prehrambeno inženjerstvo studijskog programa Tehnološko inženjerstvo. Ona naglašava da je potreba za obrazovanjem strukovnih inženjera tehnologije u oblasti prehrambenog inženjerstva bazirana na mogućnosti zapadne Srbije da proizvodi zdravstveno bezbednu hranu i očekivanjima da će se u budućnosti povećati obim stočarske i bilјne proizvodnje, kao sirovinske baze za prehrambenu proizvodnju. Proizvodnju zdrave, bezbedne i kvalitetne hrane treba da prati kvalifikovani kadar, a obrazovanje kadrova za prehrambenu proizvodnju je u ukupnom razvoju društva od velike važnosti, zaključuje ona.