Ekologija

Informisani lakše dišemo

AUTOR | uzickarepublikapress.rs

Smog iznad Uzica
02.11.2017.

Koliko i šta uopšte svaki pojedinac zna o vazduhu, a kolika je njegova svest o zagađenju vazduha? Da li smo spremni da menjamo loše navike kada pročitamo ili čujemo koje su posledice neodgovornog ponašanja prema prirodi? Da li kaznena politika može da “rastera” zagađeni vazduh u Užicu koji je među tri najzagađenija grada u Srbiji? Koliko su odgovorni “neodgovorni” prema vazduhu koji svi udišemo? Koliko su običnom građaninu razumljive informacije nadležnih institucija o zagađenju vazduha koje plasiraju mediji?

Ovo su samo neka od pitanja na koja želimo da dobijemo odgovore od svih vas koji svesno ili nesvesno zagađujemo vazduh.

gori smece

Ako ste se već na početku teksta zapitali i pokušali da date odgovore verujemo da smo na dobrom putu na napravimo zajednički pomak i pročistimo pluća svih Užičana.    

Teoretski govoreći vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu. Sastoji se iz približno 4/5 azota, 1/5 kiseonika i malih količina plemenitih gasova: ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća.

Čist vazduh je osnov za zdravlje i život ljudi, a problem nastaje kada se ovaj odnos poremeti.

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili izazivaju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.

Najčešće zagađujuće materije su ugljen-monoksid (CO), sumpor-dioksid (SO2), azot-dioksid (NO2), mikro čestice čađi. Specifične zagađujuće materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali i organske supstance koji nastaju kao rezultat različitih  aktivnosti.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procena je da je zagađenje vazduha u našoj zemlji uzrok smrti oko 5 400 ljudi godišnje.

Zdravstveni radnici prepoznaju da je u ambulantama tokom sezone grejanja povećan broj obolelih od respiratornih oboljenja zbog lošeg kvaliteta vazduha, ali i da je sve više srčanih oboljenja i moždanih udara.

Gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine koji se oslobađaju u Zemljinu atmosferu uzrokuju zagađenje vazduha što se često dešava kao posledica čovekovih aktivnosti. Iako su saobraćaj i industrija osnovni izvori zagađenja vazduha tokom sezone loženja fosilnih goriva beleži se najveće zagađenje.

kontejneri-2

Praktično govoreći, u pojedinim gradovima u Srbiji među kojima je Užice visoko rangirano, u periodu grejne sezone vazduh koji je gas bez boje, mirisa i ukusa, demantuje ovu hemijsku definiciju.

 

Upravo iz tog razloga meštani Užica, ali i Pančeva i Bora, kao i pojedinih delova Beograda, ukoliko bi striktno pratili savete Svetske zdravstvene organizacije o Indeksu kvaliteta vazduha celu grejnu sezonu morali bi da provedu u kući.

Individualna briga pojedinca za zagađenje vazduha je neizbežna i važna, ali o vazduhu kao javnom dobru neophodno je sistemsko razmišljanje.

U teoriji to bi trebalo da znači da su pojedinci i pravna lica upoznati sa lokalnim staretegijama i propisima u oblasti zaštite vazduha i da ih se pridržavaju u najvećoj meri, kao i sa  kaznenom politikom u ovoj sferi.

Sa druge strane, nadležne institucije bi sprovodeći zakone u pogledu merenja koncentracije i emisija štetnih materija u vazduhu od naplate kazni za one koji prelaze dozvoljene granice, prikupljena sredstva po tom osnovu trebalo da ulože u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Ali, da se vratimo u realnost. Teorija je jedno, a dobra praksa nešto još uvek daleko u Srbiji, u Užicu.

Istina je da su razvijena društva koja insistiraju na zdravom životu miljama udaljena od nas.

Perisica dimnjak

Činjenice govore da su dotle stigli jer je njihovo stanovništvo svojim aktivizmom i  svesnošću da čist vazduh najviše zavisi od pojednica, teralo državne institucije na strožije propise i standarde i odgovornije planiranje energetske budućnosti zemlje.

Zato, već danas kada pogledate kroz prozor zapitajte se šta je to što JA meštanin Užica mogu da učinim da moja porodica, komšije i prijatelji već sutra dišu čistiji vazduh.

Neka prvi korak bude provera grejnih tela koja koristite i čišćenje dimnjaka, ako to već niste učinili pre potpaljivanja. Svakako naredni je da ni pod razno vreo pepeo ne prosipate u kontejnere, već u namenske posude, ali tek kada se ohladi. Time čuvate vazduh, ali i postavljene posude koje i sami plaćate kroz račune za iznošenje smeća.

I zar se već sada ne osećate korisnijim građanima?!. 

Tokom dugih zimskih dana, napravite novi korak. Kalkulišite kako da za narednu sezonu ranije nabavite ogrev, ali i kako da ušuškate svoj stambeni prostor i počnete da koristite pelet ili gas.

Samo razmišljanje tera nas da menjamo navike i činimo velike korake ka naprednim društvima.

 

Tekst je deo projekta "Užičani kojekude" koji grad Užice finansira u okviru podrške lokalnim medijima.

 

Ovaj tekst je deo projekta “Informisani lakše dišemo” koji je sufinansiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata civilnog društva iz oblasti zaštite i unapređenja životne sredine za 2017. godinu