Ekologija

Tri u jedan…žene, ekologija, biznis

AUTOR | Biljana Kuzmanović

reciklazni centar
15.10.2018.

Inovativan, ekološki odgovoran i odživ  i ekonomski isplativ najjednostavnija je definicija projekta koji je 2010. godine u Užicu pokrenulo udruženje Ženski centar. Reč je o zbrinjavanju tekstilnog otpada počev od primarne selekcije preko reciklaže do plasmana novih upotrebnih proizvoda od recikliranog tekstila kroz upošljavanje žena iz ranjivih grupa.

tekstil za reciklazu

Naredni planirani korak je proizvodnja recikliranog tekstilnog vlakna iz komunalnog otpada za industriju netkanog tekstila koji se primenjuje u građevinskoj i automobilskoj, ali i industriji obuće i  nameštaja. Posebnost je što bi ovo bio nov domaći proizvod izvozno orjentisan koji bi otvorio nova radna mesta, ali i  predstavljao primer dobre prakse ekološkog socijalnog preduzeća.

A da ni u biznisu, kao ni u životu ništa nije slučajno, dokazuje činjenica da se celokupan proces dešava u delu pogona nekadašnjeg tekstilnog giganta Cvete Dabić.

“Krivac” za ideju je Marina Tucović, rođena Vranjanku koju je ljubav dovela u Užice. Sa diplomom inženjerke tekstilne tehnologije  iz Jumka prelazi u tadašnji Froteks, nekada čuveni kombinat “Cveta Dabić” u čije brave je ključ stavljen 2006. godine. Nakon rođenja drugog deteta i nekoliko godina poslovne pauze rešava da kroz angažovanje u Ženskom centru upotrebi svoju kreativnost.

Marina ispred Cvete

Priča se zavrtela kroz ekonomski program Ženskog centra kada smo počele da razvijamo modele za incijativu i ekonomsko osnaživanje žena, priseća se Tucovićka.

Od starta smo znale da želimo da spajimo lepo i korisno, a činile smo to. Organizacija civilnog društva razvijala je teoriju socijalnog preduzetništva kroz humanitarni rad i primenu ekoloških principa sa krajnjim ciljem da na domaće i inostrano tržište plasira nove proizvode od recikliranog tekstila i postane model za druge.

Detaljno objašnjava da ovaj koncept praktično ima tri faze. U prvoj fazi tekstil koga se građani Užica raspremanjem svojih kuća i stanova praktično oslobađaju odlaganjem u tri namenski postavljena kontejnera ili direktnom predajom u magacinskom prostoru Ženskog centra koristi se za donaciju, pojedincima i porodicama lošijeg materijalnog položaja. Druga faza podrazumeva da  se malo oštećeni proizvodi koriste kao sirovina za proizvode tekstilne galanterije i igračke od recikliranog tekstila, od kojih pojedini predstavljaju jdnu vrstu suvenira. U  trećoj fazi  tekstil koji je izgubio upotrebna svojstva koristiće se za proizvodnju recikliranog tekstilnog vlakna, jer reciklirano vlakno koje se trenutno uvozi potiče iz industrije i nastaje kao rezultat postindustrijskog otpada.

slaganje garderobe

Građani zahvaljujući kojima projekat i živi i razvija se prosečno mesečno predaju oko tonu tekstila, a deponija Duboko biva oslobođena otpadnog tekstila. Vremenom, samoinicijativom građana počeo je da se širi asortiman proizvoda sa očiglednom željom da komadi garderobe, obuće, posuđa i knjige stignu do osoba koje sebi ne mogu da priušte kupovinu.

Na selekciji, izdavanju i pripremi za reciklažu rade četiri mlade žene sa invaliditetom koje pre nas niko nije hteo da angažuje, a ovde će povremenim angažovanjem uskoro steći i uslov za invalidsku penziju. Kreiramo radna koja imaju svrhu i suštinu, a činjenica da su od početka do sada sa nama dovoljno o obostranom zadovoljstvu radnim angažmanom.

U krojačkoj radionici je angažovan isti broj žena koje modeuluju, kroje i šiju razne modele cegera, futrola, kecelja, torbi, dečijih igrački i drugih upotrebnih predmeta za društveno odgovorne pojedince, institucije i preduzeća.

ova ZC

 

 

 

 

 

 

 

Suština inovativnosti projekta je u trećoj fazi, jer je industrija netkanog tekstila oblast koja se najviše razvija i u kojoj su inovacije presudne. Reciklažno vlakno ne proizvodi u Srbiji ni u zemljama u okruženju.  Ono koje se koriste u Srbiji, ali i u Evropi dolazi iz industrije i nastaje kao rezultat postindustrijskog otpada.  To praktično znači da bi u skorijoj budućnosti reciklirano tekstilno vlakno proizvedeno iz komunalnog otpada u Užicu moglo da krene stazama koje su prokrčili nekadašnji proizvodi Cvete Dabić.

Treća faza koja podrazumeva infrastrukturno opremanje, nabavku dodatnih kontejnera, adaptaciju prostora, nabavku vozila i tehnološke linije za reciklažu koju čine tri mašine kako bi se kao krajnji proizvod dobijalo reciklirano vlakno, koje bi se plasiralo industriji netkanog tekstila za izradu različitih vrsta izolacija zahteva ulaganja od oko 200 hiljada evra.

 

Treba istaći da se korišćenjem recikliranog tekstila utiče na očuvanje prirodnih resursa imajući u vidu da proizvodnja tekstila spada u kategoriju izuzetno agresivnih procesa sa velikim stepenom oslobađanja štetnih gasova i velikom količinom otpadnih voda, a deponije najčešće imaju problema sa njegovim uništavanjem.

Inače, otpadni tekstil u ukupnom komunalnom otpadu učestvuje sa 4-6%. Procenjuje se da 30% odbačenog tekstila može se ponovo upotrebiti bez dodatne obrade.

Naša sagovornica ističe važnost ovog projekta jer je on primer zelene ekonomije za koju veruje da predstavlja budućnost biznisa.  Kaže da mnogo lošeg činimo za planetu na kojoj živimo verujući da je upravo zelena ekonomija  ponuđena slamka spasa, kako za pojedince koji razvijaju inovativna rešenja, tako i za organizacije i kolektive.

Očekuje da se ova oblast neće još dugo bazirati samo na pojedinačnom entuzijazmu, već da će  je i država prepoznati kao idealnu šansu za spas životne sredine i da će racionalno sagledati mogućnosti za različite podsticaje.

Tekst je deo projekta "Užičani kojekude" koji grad Užice finansira u okviru podrške lokalnim medijima.

Tekst je nastao u okviru projekta “Zelena ekonomija i eko turizam za održivi razvoj Užica” koji sufinansira Grad Užice. 

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.