Uzroci zagađenja poznati, ključ rešenja državni podsticaji

iconEkologija

Autor : Biljana Kuzmanović

February 6, 2019

O zagađenju vazduha i mogućnostima za ublažavanje ove problematike građani Užica razgovarali su sa predstavnicima Mreže dobre energije, RES fondacije i Zavoda za javno zdravlje na tribini koju je organizovao Zeleni savet grada Užica. Prisutni građani su podržali mere energetske efikasnosti koje grad sprovodi, verujući da bi bolja ekonomska situacija doprinela značajnijem pomaku i odzivu građana da uz subvencije ili samostalno izoluju svoje kuće, promene stolariju ili način grejanja. Kroz diskusiju su upućene sugestije da gradsko rukovodstvo pojača aktivnosti na nastavku radova na obilaznici oko Užica ka Bajinoj Bašti čime bi se saobraćaj koji značajno utiče na zagađenje vazduha u Užicu izmestio iz samog centra grada. Predloženo je i da se razmisli o načinima za redukciju saobraćaja (uvođenje par- nepar dana za vožnju automobile ili neki drugi), ali i o racionalnijoj upotrebi rizle tokom grejne sezone.

Foto–M.N.

Dragan Čučković, specijalista toksikološke hemije iz Zavoda za javno zdravlje, govorio je o monitoring vazduha i analizi dosadašnjih rezultata, tvrdeći da se nastavlja trend opadanja vrednosti koncentracije čađi u vazduhu i tokom ove godine, što je po njegovoj oceni ohrabrujuće. Čučković je naglasio da čestični parametri kao što su čađ, a naročito PM10 pokazuju prekoračenja srednje godišnje vrednosti koja je iznad dozvoljene, jer se dugotrajno beleži prekoračenje dnevne granične vrednosti. Važeća Uredba toleriše 35 dana godišnje prekoračenje aerozagađenja, a u Užicu je proposana granica prošle godine premašena čak 94 dana, kazao je on ističući da je to naročito izraženo tokom grejne sezone.

Guše nas nevidljive čestice

Šumarski inženjer Đorđe Marić, koji je bio saradnik GIZ-a na terenskom istraživanju koje je rađena u proleće 2014. i ponovljenom u proleće 2017., nakon čega se i zvanično pokazalo da   veći deo odgovornosti za zagađenje vazduha u Užicu snose domaćinstva.  Marić je rekao da je pomenuto istraživanje pokazalo da “skoro polovina domaćinstava za grejanje koristi šporete koji su u proseku stari oko 10 godina, ali je testiranje  pokazalo da nijedan od njih ne pokazuje mere energetske efikasnosti, jer su tehnološki stari. On je naveo da je ohrabrujuće što se poslednjih godina sve više domaćinstava u Užicu odlučuje da kao energent koriste pelet, ali i što građani postaju svesniji  i efikasnije koriste ogrevno drvo (seku ga na vreme, ostavljaju da se prosuši, cepaju i slažu tokom leta). Sve to zajedno utiče na kvalitetniju iskorišćenost drveta, odnosno bolju toplotnu energiju koju daje, dok s druge strane suvo ogrevno drvo emituje značajno manju količinu dima u vazduh, podsetio je Marić.

Foto–M.N.

Nikola Vujović iz Mreže dobre energije koji je u saradnji sa Željkom Vujoviće, postavio temelje Kancelarije za energetski menadžment u opštini Vrbas, na tribini u Užicu upoznao je građane sa značajem mera energetske efikasnosti u cilju smanjenja zagađenja vazduha.  On je istakao opravdanost akcije za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama kroz budžetska sredstava usmerava u sufinasiranje energetske efikasnosti javnih i privatnih objekata.

Geografski položaj i konfiguracija terena, kao i mnogi drugi fakori utiču na to da Užice decenijama unazad ima problema sa zagađenjem vazduha, što je najizraženije u grejnoj sezoni. Iako Grad Užice godinama unazad sprovodi aktivnosti na poboljšanju kvaliteta vazduha, koje su se pokazale kao uspešne i dale pozitivne rezultate, cilj ove tribine je bio da se kroz otvorenu komunikaciju i razgovor sa zainteresovaniom javnošću, dođe do novih ideja i predloga.

Aleksandar Macura programski direktor  RES fondaciji je siguran da građani Užica i stručna javnost kao zagađivače vazduha prepoznaju sagorevanje fosilnih goriva, saobraćaj, nepovoljnu konfiguraciju terena grada i prašinu. Ključno je šta se loži i u kakvim uređajima, a bitan procenat zagađenja posledica je intenzivnog saobraćaja. On smatra da su ključ za rešenje ovog problema dobri uređaji i kvalitetna goriva,  naglašavajući da je to teško postići zbog niskog životnog standarda građana.

Uveren je da niko ne želi da truje sebe i druge, ali da veliki deo građana nije u finansijskoj mogućnosti da unapredi energetsku efikasnost, dok je određeni deo njih i dalje nedovoljno informisan o ovoj problematici.  Ako želimo da jednog dana imamo budućnost sa čistim vazduhom, potrebni su nam standardi za svaki uređaj koji koristimo, automobil, šporet, kotao, elektranu ili toplanu. Pojedini standardi su već definisani našim zakonom, a neki će uskoro biti. Problem je što je  jedna stvar ih uvesti, a druga, sprovesti, jer najsiromašniji slojevi stanovništva neće to moći uraditi bez podrške države. Sve izgleda mnogo jednostavno na nivou principa, ali je to veoma teško izvesti, zaključio je Macura.

Dunja Đenić, predsednica Zelenog saveta i članica Gradskog veća, podsetila je da u Užicu dosta urađeno na konverziji kotlarnica i da sada od njih 14 od 800 megavata koliko ih je u pogonu, samo jedna koristi mazut, dve kao osnovni i jedini energent koriste pellet, dok su ostale na gas. Podsećajući da su u prethodne četiri godine energetski sanirana 432 objekta za šta je uloženo oko 37 miliona dinara, ona je za mart mesec najavila raspisivanje ovogodišnjeg konkursa, očekujući i dodatna sredstava iz rebelansa gradskog budžeta, ali i iz resornog ministarstva.

Pročitajte još i ove tekstove na sličnu temu.

Utvrditi zagađivače vazduha, pa doneti i sprovesti mere poboljšanja