Inkluzija privlači pažnju budućih učitelja

Kakva su predznanja studenata Učiteljskog fakulteta iz Užica o inkluziji i koliko im za budući rad u prosveti znače osnove i metodika inkluzivnog obrazovanja, razgovarali smo sa studentima treće godine i sa doc. dr Jasnom Maksimović, koja drži nastavu na pomenutim predmetima. 

Kada izgovorimo reč inkluzija, mnogi će reći da im je ta reč poznata i da su je nebrojeno mnogo puta čuli, ali će zapravo mali broj njih znati šta ta reč zapravo znači i na koga se tačno odnosi.

Termin inkuzija  je ušao u širu upotrebu devedesetih godina dvadesetog veka, da bi poslednjih godina bio jedan od najčešće upotrebljavanih termina kada je reč o promenama u društvu i obrazovanju.

Inkluzija podrazumeva povećanje učestvovanja svakog pojedinca u društvenom životu i to u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama, pri čemu su te  sposobnosti i potrebe prepoznate, prihvaćene i poštovane od svih ostalih članova društvene zajednice. Različitost u inkluzivnom društvu dakle nije problem već predstavlja izazov za kreiranje različitih, alternativnih  formi učestvovanja i uključivanja.

Prvi korak u razvoju inkluzivnog društva je svakako razvoj  i  unapređenje inkluzivnog obrazovanja, odnosno stvaranje škole ,,po meri deteta”. Takvo obrazovanje i takva škola  podrazumeva promene i izmene sadržaja, pristupa,struktura i strategija, a sve sa ciljem obezbeđivanja svoj deci da učestviju u redovnom obrazovanju, što predstavlja najvažniji formativni faktor razvoja inkluzivne zajednice.

Prateći  savremena zakonska rešenja u oblasti obrazovanja i vaspitanja, a pre svega ona koja se odnose na obavezu uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u redovne tokove obrazovanja i vaspitanja, na zajednici učiteljskih fakulteta je odlučeno da se i programi učiteljskih fakulteta  osvremene,odnosno da se umesto jednog predmeta koji se nekada izučavao na fakultetu i koji se zvao,,Metodika specijalnog rada sa učenicima blago ometenim u razvoju” uvedu novi i sveobuhvatniji predmeti.

Tako studenti od školske 2016/17. godine na osnovnim studijama izučavaju dva nova predmeta i to Osnove inkluzivnog obrazovanja u šestom semestru i Metodiku inkluzivnog obrazovanja u sedmom semestru, ističe doc. dr Jasna Maksimović sa Učiteljskog fakulteta iz Užica.

Učeći o različitostima studenti ih prihvataju i poštuju, što je polazna osnova za izgradnju inkluzivne kulture, tvrdi doc.dr Jasna Maksimović sa Učiteljskog fakulteta iz Užica Foto–URP

Ona dodaje da studenti i na master studijama  imaju prilike da se opredele za izborni blok Inkluzija u obrazovanju,odnosno da slušaju predmete Savremeni tokovi inkluzivnog obrazovanja  i Timski rad u inkluzivnom obrazovanju (za učitelje) ili Aktivnosti dece sa posebnim potrebama (za vaspitače), što ih dodatno priprema za rad u vaspitnim i obrazovnim ustanovama u sistemu inkluzivnog obrazovanja.

Tvrdi da uvođenje inkluzivnog obrazovnog sistema predstavlja veliki izazov za visokoškolske institucije koje su odgovorne za obrazovanje učitelja i vaspitača, zbog povećane heterogenosti sastava dece u odeljenjima i grupama, pedagoškim radnicima su više nego ikada ranije potrebna znanja i veštine neophodne za pružanje dodatne podrške u obrazovanju ali i veštine i znanja za konstruktivan timski rad, otvorenost i spremnost da traže pomoć od stručnjaka koji su specijalisti za određene oblasti u kojima deca doživljavaju poteškoće.

Studenti na početku svog profesionalnog obrazovanja imaju malo znanja o problematici uključivanja dece iz osetljivih grupa u redovne tokove obrazovanja i vaspitanja. Čak dolaze na fakultet bez jasne predstave o tome šta njihova buduća profesija sve podrazumeva, odnosno nisu svesni koliko je ona zahtevna i kompleksna.Veliki broj njih nije  upoznato sa činjenicom da su deca sa smetnjama u razvoju izjednačena sa tipičnom decom i da imaju pravo da pohađaju redovne škole.

Pored toga, studenti imaju jako malo znanja o razvojnim smetnjama kod dece kao i o različitim vrstama podrške koju ova deca zahtevaju. Ipak moram da naglasim da već posle prvih časova i usvajanja početnih znanja iz ove oblasti menjaju svoje stavove i postaju otvoreniji, spremniji da prihvate osnovne principe i vrednosti inkluzivnog obrazovanja, ističe doc. dr Jasna Maksimović.

Učeći o različitistima oni ih ustvari prihvataju i poštuju, što je polazna osnova u izgradnji njihove inkluzivne kulture. Ti mladi ljudi me uvek iznenade i prevaziđu sva moja očekivanja kada su u pitanju njihovi stavovi vezani za ovu oblast i njihova spremnost da učestvuju i budu nosioci izgradnje inkluzivnog društva.Ono što me posebno raduje to je njihova spremnost da kritički i razložno razmišljaju o svim preprekama koje postoje na tom putu, kaže Maksimovićeva.

Marijana Selaković, studentkinja Učiteljskog fakulteta iz Užica

Sa navodima profesorke apsolutno se slaže Marijana Selaković, studentkinja treće godine Učiteljskog fakulteta u Užicu, koja  priznaje da na prvom predavanju iz predmeta Osnovi inkluzivnog obrazovanja nije razumela širinu pojma inkluzije. Zanimljiva predavanja pobudila su joj interesovanja i navela je da sa još nekoliko kolega organizuje humanitarno veče na kome su učestvovali studenti i učenici osnovne škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju “Miodrag V.Matić”. Upravo ovo veče nam je, pored redovne prakse, donelo jedno novo veliko iskustvo zahvaljujući čemu  smo teoretska znanja pretočili u praksu, kaže Selakovićka.

Studentkinja Kristina Maričić veruje da će joj teoretska znanja o inkluziji dosta pomoći u budućem praktičnom radu u školi Foto–URP

I studentkinji Kristina Maričić, je značajno što se tokom studija upoznaje sa konceptom inkluzije, kao bi kasnije ta znanja mogla da primeni i u praksi. Naglašava da izučavanjem predmeta Osnovi inkluzivnog obrazovanja kao student razvija kritički odnos prema različitim pitanjima vezanim za obrazovanje pa i za inkluziju u obrazovanju. Dovoljno smo upoznati da na svakom koraku možemo da vidimo primere osoba sa poteškoćama u razvoju i zato je neophodno da inkluzivne teme što pre uđu na velika vrata u naše škole i na fakultete, kaže ona.

Vukašinu Beljiću, takođe studentu treće godine UF, nestale su sve predrasude koje su postojale o inkluziji, kako uviđa iz neznanja. Shvatio je da smetnje nužno ne znači i manjak inteligencije, već ukazuje na različitost koju treba poštovati, navodi on i dodaje da su mu lično najveću pažnju okupirale mogućnosti slepih i gluvonemih i njihovo školovanje i napredovanje uz podršku stručnih lica.

Vukašinu Beljiću najveću pažnju privlače mogućnosti slepih i gluvonemih Foto–privatni album V.B.

Treba istaći da izgradnja inkluzivnog društva nije proces  koji se završava  već je to jedan dinamičan proces  koji neprekidno traje. I naše društvo se nalazi u tom procesu, ali ono mora da reši i preskoči brojne prepreke koje su neka bogatija društva već rešila.

Kao primer za to, doc. dr Jasna Maksimović navodi angažovanje pedagoških asistenata u nastavi kao vidu neposredne podrške deci sa smetnjama u razvoju koja je  predviđena Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Svi se slažu da je ovaj oblik podrške najefikasniji i najpotrebniji u sistemu redovnog obrazovanja , ali lokalne zajednice najčešće nemaju sredstava ili ne žele da izdvoje sredstva za to, tako da veliki broj dece, njihovih roditelja i učitelja ostaju uskraćeni za ovaj vid podrške.

Pored ovog postoje i drugi načini kao što su dodatni rad defektologa, korišćenje asistivne tehnologije, ali najčešće ostaju nedostupni, posebno u malim sredinama koje ne raspolažu sa potrebnim resursima..To je svakako razlog zašto naši učitelji često imaju negativna iskustva sa procesom inkluzivnog obrazovanja i zašto njihov početni entuzijazam i pozitivni stavovi vezani za ovu oblast brzi izblede, zaključuje profesorka Učiteljskog fakulteta iz Užica.

Tekst je nastao u okviru projekta “Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja- medijski doprinos razvoju inkluzivnih zajednica u Srbiji” koju sprovodi CIP- Centar za interaktivnu pedagogiju u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo Srbija. Stavovi i mišljenja u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.