Ko se stidi predaka, zaboraviće ga potomci
Polaganjem venaca na Partizanskom groblju i prigodnim kulturno- umetničkim programom na muzejskom platou, u Užicu je obeleženo 76. godina od prvog oslobođenja grada 1941. godine u ratom pokorenoj Evropi.
Užičkom republikom koja je opstala 67 dana, odnosno do 29. novembra 1941., građani Užica i danas treba da se ponose, jer predstavlja simbol hrabrosti i otpora, istakao je Vojin Mrđa, sekretar gradskog odbora SUBNOR-a Užice.
On veruje da užičani nemaju razloga da se stide ni Josipa Broza Tita, čija bista je punih 30 godina od 1961. do 1991. godine dominirala Trgom partizana koji i danas predstavlja sjajan primer urnabog graditeljstva o kome su još sredinom prošlog veka pisali prestižni evropski arhitektonski časopisi.
Iako su okupljeni očekivali i komentarisali niko od govornika pred Titovom bistom u dvorištu užičkog muzeja danas nije ni rečju pomenuo aktuelno pitanje, vraćanja spomenika na prvobitan položaj, kaže Mrđa.
Povereva nam da je predsednik gradske organizacije SUBNOR-a iz Vršca obećao da će se pismom obratiti i podsetiti na hrabrost užičana tokom ratova 1904., 1914. i 1941. godine očekujući da vraćanjem Tita na trg iskažu trenutnu hrabrost, navodi Mrđa.
Smatra da Titov spomenik nije dobro vezivati samo za ideologiju, jer hteli da priznamo ili ne Tito je deo istorije Užica. Zabeležen je značajan broj dana i događaja vezanih za 1941. godinu, i za njegov i boravak Vrhovnog štaba koji su Užice upisali kao svetlu tačku u okupiranoj Evropi, jer je malo gradova i teritorija bilo slobodno, podseća Mrđa.
Foto–Goran Novaković (Narodni muzej Užice)
Užičani se time moraju ponositi, jer je to sastavni deo istorije o čemu svedoče i danas brojne prisutne ali i delegacije koje za 29. novembar dolaze u Užice i na Kadinjaču iz bivših SFRJ republika i zemalja iz okruženja.
Foto–Goran Novaković (Narodni muzej Užice)
U ubeđenju sam da više drugi nego mi u Užicu potenciramo na tome. Verujem da značaj prve slobodne teritorije u Evropi shvataju i kulturni i turistički poslenici, jer bi Titov spomenik na Trgu partizana privukao brojne delegacije i turisti koji bi zbog toga posećivali grad i ostavljali novac u njemu, veruje Mrđa dodajući da je u vreme uklanjanja Titove biste (1991) bio odbornik u skupštni opštine.
I danas kada čujem u zvaničnim pozivima za obeležavanje nekih događaja da Trg partizana nazivaju Gradski trg u dilemi sam ko je, kada i koga ovlastio za promenu naziva koje nije i zvanično sprovedeno.
Svakog čoveka koji se stidi svojih predaka, istorije i prošlosti zaboraviće potomci, zaključuje on.
Foto–Goran Novaković (Narodni muzej Užice)
Inače, 8. avgusta ove godine u maloj sali Gradske kuće predsednik Skupštine grada Branislav Mitrović sastao se po pisanom zahtevu od 31. jula 2017. u skladu sa Zakonom i radi izvršenja presude, sa trojicom predstavnika građanske inicijative i punomoćnikom Milisavom Kurmazovićem,
Povod za sastanak je što je Upravni sud po žalbi pokretača inicijative o vraćanju Tita na Trg partizana nakon verifikovanih 4 044 referendumskih potpisa, utvrdio nepravilnosti u tom skupštinskom postupku 2013. godine, pa Skupštini grada Užica vratio predmet na ponovno odlučivanje.
Foto–URP
Podsećamo, da je 24. decembra 2013. godine većinom odborničkih glasova odbijen predlog da se Titov spomenik vrati na trg, nakon čega su u februaru 2014. članovi inicijativnog odbora Građanske inicijative Užica za vraćanje spomenika Josipa Broza Tita na Trg partizana podneli žalbu Upravnom sudu Srbije u Beogradu. Presuda u kojoj je jasno naznačeno da se predmet vraća nadležnom organu na ponovno odlučivanje, na adresu predsednika Skupštine grada Užica stigla je 9. decembra prošle godine.
Zakonski rok za postupanje po presudi tužene Skupštine grada Užica bio je 30 odnosno 60 dana, pa je taj rok davno istekao. U presudi je obavezana Skupština grada da u roku od 15 dana Inicijativnom odboru kao tužiocu plati troškove upravnog postupka od 17.870 dinara, što nije učinjeno, ističe punomoćnik inicijativnog odbora, advokat Milisav Kurmazović. On kaže da je odbor bio prinuđen da pokrene i postupak prinudne naplate, zbog čega su naplaćeni dodatni troškovi od 14 827 dinara plus troškovi takse na žalbu i takse na odbijanje Skupštine grada pred Višim sudom u Užicu rešenjem iz maja tekuće godine.
Na pomenutom sastanku održanom 8. avgusta 2017., Branislav Mitrović, predsednik Skupštine grada Užica je istakao da će grad ispoštovati odluku suda, smatrajući da je ona vraćena iz proceduralnih razloga, jer se na sednici skupštine u decembru 2013. nije glasalo o inicijativi za vraćanje spomenika, već o suprotnom predlogu DSS-a da se Brozov spomenik ne vraća na trg.
Stav rukovodstva grada, muzeja i značajnog dela javnosti je da bi Titov spomenik trebalo izvući iza muzeja na centralni plato između dve muzejske zgrade. To rešenje nudimo i pokretačima inicijative, a ako ga ne prihvataju onda neka sudbina Titovog spomenika ponovo ide na skupštinu, istakao je Mitrović, neposredno pred sastanak.
U Inicijativnom odboru Građanske inicijative Užica kažu da prate rad i obaveze Skupštine grada u izvršenju presude Upravnog suda.
Svih 4 477 potpisnika inicijative obaveštavaju da će odbor u narednom periodu ukazivati na važnosti očuvanja spomeničke arhitekture u gradu, među kojima je prvo utvrđivanje Trga partizana za nepokretno kulturno dobro, a u okviru toga je nezaobilazni segment vraćanje spomenika Josipa Broza Tita na Trg partizana.
Treba istaći da u Hrvatskoj, osim Zagreba, u kome je nedavno preimenovan Trg maršala Tita, ulice, trgove i šetališta nazvane po nekadašnjem predsedniku Jugoslavije imaju Buzet, Karlovac, Labin, Matulji, Rijeka, Rovinj i Velika Gorica.
Titovi nazivi postoje u Fažani, Lovranu, Nedelišću, Novigradu, Opatiji, Poreču, Puli, Rapcu, Šenkovecu, Varaždinskim Toplicama, Velom Lošinju i Zaprešiću.
U ostalim nekadašnjim SFRJ republikama najviše gradova sa Titovim ulicama i trgovima ima BiH – petnaest, nakon čega ih po 13 ima u Srbiji i Sloveniji, u Makedoniji osam,a u Crnoj Gori pet.
Van Evrope, Titovih ulica i trgova najviše ima u Africi.
U tuniskom Susiju u Bulevaru maršala Tita nalazi se nacionalna Vojna akademija.
Javne površine imenovane po Titu postoje u glavnim gradovima Angole i Egipta, a u Aziji ulice nazvane po nekadašnjem jugoslovenskom predsedniku postoje u Nju Delhiju, Goji i Omsku.
Titovo ime nosi i jedna avenija u brazilskom Sao Paulu, dve ulice na Kipru – u Limasolu i Daliju, a u Moskvi postoji Trg Josipa Broza Tita.
