Kolumne

Inkluzija privlači pažnju budućih učitelja

AUTOR | Biljana Kuzmanović

inkluzija
26.06.2017.

Kakva su predznanja studenata Učiteljskog fakulteta iz Užica o inkluziji i koliko im za budući rad u prosveti znače osnove i metodika inkluzivnog obrazovanja, razgovarali smo sa studentima treće godine i sa doc. dr Jasnom Maksimović, koja drži nastavu na pomenutim predmetima. 

Kada izgovorimo reč inkluzija, mnogi će reći da im je ta reč poznata i da su je nebrojeno mnogo puta čuli, ali će zapravo mali broj njih znati šta ta reč zapravo znači i na koga se tačno odnosi.

Termin inkuzija  je ušao u širu upotrebu devedesetih godina dvadesetog veka, da bi poslednjih godina bio jedan od najčešće upotrebljavanih termina kada je reč o promenama u društvu i obrazovanju.

inkluzija (1)

Inkluzija podrazumeva povećanje učestvovanja svakog pojedinca u društvenom životu i to u skladu sa njegovim sposobnostima i potrebama, pri čemu su te  sposobnosti i potrebe prepoznate, prihvaćene i poštovane od svih ostalih članova društvene zajednice. Različitost u inkluzivnom društvu dakle nije problem već predstavlja izazov za kreiranje različitih, alternativnih  formi učestvovanja i uključivanja.

Prvi korak u razvoju inkluzivnog društva je svakako razvoj  i  unapređenje inkluzivnog obrazovanja, odnosno stvaranje škole ,,po meri deteta”. Takvo obrazovanje i takva škola  podrazumeva promene i izmene sadržaja, pristupa,struktura i strategija, a sve sa ciljem obezbeđivanja svoj deci da učestviju u redovnom obrazovanju, što predstavlja najvažniji formativni faktor razvoja inkluzivne zajednice.

uciteljski-fakultet-uzice

Prateći  savremena zakonska rešenja u oblasti obrazovanja i vaspitanja, a pre svega ona koja se odnose na obavezu uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u redovne tokove obrazovanja i vaspitanja, na zajednici učiteljskih fakulteta je odlučeno da se i programi učiteljskih fakulteta  osvremene,odnosno da se umesto jednog predmeta koji se nekada izučavao na fakultetu i koji se zvao,,Metodika specijalnog rada sa učenicima blago ometenim u razvoju” uvedu novi i sveobuhvatniji predmeti.

Tako studenti od školske 2016/17. godine na osnovnim studijama izučavaju dva nova predmeta i to Osnove inkluzivnog obrazovanja u šestom semestru i Metodiku inkluzivnog obrazovanja u sedmom semestru, ističe doc. dr Jasna Maksimović sa Učiteljskog fakulteta iz Užica.

Učeći o različitostima studenti ih prihvataju i poštuju, što je polazna osnova za izgradnju inkluzivne kulture, tvrdi doc.dr Jasna Maksimović sa Učiteljskog fakulteta iz Užica Foto--URP
Učeći o različitostima studenti ih prihvataju i poštuju, što je polazna osnova za izgradnju inkluzivne kulture, tvrdi doc.dr Jasna Maksimović sa Učiteljskog fakulteta iz Užica Foto–URP

Ona dodaje da studenti i na master studijama  imaju prilike da se opredele za izborni blok Inkluzija u obrazovanju,odnosno da slušaju predmete Savremeni tokovi inkluzivnog obrazovanja  i Timski rad u inkluzivnom obrazovanju (za učitelje) ili Aktivnosti dece sa posebnim potrebama (za vaspitače), što ih dodatno priprema za rad u vaspitnim i obrazovnim ustanovama u sistemu inkluzivnog obrazovanja.

Tvrdi da uvođenje inkluzivnog obrazovnog sistema predstavlja veliki izazov za visokoškolske institucije koje su odgovorne za obrazovanje učitelja i vaspitača, zbog povećane heterogenosti sastava dece u odeljenjima i grupama, pedagoškim radnicima su više nego ikada ranije potrebna znanja i veštine neophodne za pružanje dodatne podrške u obrazovanju ali i veštine i znanja za konstruktivan timski rad, otvorenost i spremnost da traže pomoć od stručnjaka koji su specijalisti za određene oblasti u kojima deca doživljavaju poteškoće.

Studenti na početku svog profesionalnog obrazovanja imaju malo znanja o problematici uključivanja dece iz osetljivih grupa u redovne tokove obrazovanja i vaspitanja. Čak dolaze na fakultet bez jasne predstave o tome šta njihova buduća profesija sve podrazumeva, odnosno nisu svesni koliko je ona zahtevna i kompleksna.Veliki broj njih nije  upoznato sa činjenicom da su deca sa smetnjama u razvoju izjednačena sa tipičnom decom i da imaju pravo da pohađaju redovne škole.

gemelo-mellizo-trillozp-discapacitado-1024x705

Pored toga, studenti imaju jako malo znanja o razvojnim smetnjama kod dece kao i o različitim vrstama podrške koju ova deca zahtevaju. Ipak moram da naglasim da već posle prvih časova i usvajanja početnih znanja iz ove oblasti menjaju svoje stavove i postaju otvoreniji, spremniji da prihvate osnovne principe i vrednosti inkluzivnog obrazovanja, ističe doc. dr Jasna Maksimović.

Učeći o različitistima oni ih ustvari prihvataju i poštuju, što je polazna osnova u izgradnji njihove inkluzivne kulture. Ti mladi ljudi me uvek iznenade i prevaziđu sva moja očekivanja kada su u pitanju njihovi stavovi vezani za ovu oblast i njihova spremnost da učestvuju i budu nosioci izgradnje inkluzivnog društva.Ono što me posebno raduje to je njihova spremnost da kritički i razložno razmišljaju o svim preprekama koje postoje na tom putu, kaže Maksimovićeva.

Marijana Selaković, studentkinja Učiteljskog fakulteta iz Užica
Marijana Selaković, studentkinja Učiteljskog fakulteta iz Užica

Sa navodima profesorke apsolutno se slaže Marijana Selaković, studentkinja treće godine Učiteljskog fakulteta u Užicu, koja  priznaje da na prvom predavanju iz predmeta Osnovi inkluzivnog obrazovanja nije razumela širinu pojma inkluzije. Zanimljiva predavanja pobudila su joj interesovanja i navela je da sa još nekoliko kolega organizuje humanitarno veče na kome su učestvovali studenti i učenici osnovne škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju “Miodrag V.Matić”. Upravo ovo veče nam je, pored redovne prakse, donelo jedno novo veliko iskustvo zahvaljujući čemu  smo teoretska znanja pretočili u praksu, kaže Selakovićka.

Studentkinja Kristina Maričić veruje da će joj teoretska znanja o inkluziji dosta pomoći u budućem praktičnom radu u školi Foto--URP
Studentkinja Kristina Maričić veruje da će joj teoretska znanja o inkluziji dosta pomoći u budućem praktičnom radu u školi Foto–URP

I studentkinji Kristina Maričić, je značajno što se tokom studija upoznaje sa konceptom inkluzije, kao bi kasnije ta znanja mogla da primeni i u praksi. Naglašava da izučavanjem predmeta Osnovi inkluzivnog obrazovanja kao student razvija kritički odnos prema različitim pitanjima vezanim za obrazovanje pa i za inkluziju u obrazovanju. Dovoljno smo upoznati da na svakom koraku možemo da vidimo primere osoba sa poteškoćama u razvoju i zato je neophodno da inkluzivne teme što pre uđu na velika vrata u naše škole i na fakultete, kaže ona.

Vukašinu Beljiću, takođe studentu treće godine UF, nestale su sve predrasude koje su postojale o inkluziji, kako uviđa iz neznanja. Shvatio je da smetnje nužno ne znači i manjak inteligencije, već ukazuje na različitost koju treba poštovati, navodi on i dodaje da su mu lično najveću pažnju okupirale mogućnosti slepih i gluvonemih i njihovo školovanje i napredovanje uz podršku stručnih lica.

Vukašinu Beljiću najveću pažnju privlače mogućnosti slepih i gluvonemih Foto--privatni album V.B.
Vukašinu Beljiću najveću pažnju privlače mogućnosti slepih i gluvonemih Foto–privatni album V.B.

 

Treba istaći da izgradnja inkluzivnog društva nije proces  koji se završava  već je to jedan dinamičan proces  koji neprekidno traje. I naše društvo se nalazi u tom procesu, ali ono mora da reši i preskoči brojne prepreke koje su neka bogatija društva već rešila.

 

Kao primer za to, doc. dr Jasna Maksimović navodi angažovanje pedagoških asistenata u nastavi kao vidu neposredne podrške deci sa smetnjama u razvoju koja je  predviđena Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Svi se slažu da je ovaj oblik podrške najefikasniji i najpotrebniji u sistemu redovnog obrazovanja , ali lokalne zajednice najčešće nemaju sredstava ili ne žele da izdvoje sredstva za to, tako da veliki broj dece, njihovih roditelja i učitelja ostaju uskraćeni za ovaj vid podrške.

Pored ovog postoje i drugi načini kao što su dodatni rad defektologa, korišćenje asistivne tehnologije, ali najčešće ostaju nedostupni, posebno u malim sredinama koje ne raspolažu sa potrebnim resursima..To je svakako razlog zašto naši učitelji često imaju negativna iskustva sa procesom inkluzivnog obrazovanja i zašto njihov početni entuzijazam i pozitivni stavovi vezani za ovu oblast brzi izblede, zaključuje profesorka Učiteljskog fakulteta iz Užica.

 

 

 

 

Tekst je nastao u okviru projekta “Mreža prijatelja inkluzivnog obrazovanja- medijski doprinos razvoju inkluzivnih zajednica u Srbiji” koju sprovodi CIP- Centar za interaktivnu pedagogiju u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo Srbija. Stavovi i mišljenja u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.