Za napredak porodice, dobru letinu i zdravlje stoke i živine

iconKultura

January 5, 2018

U Muzeju na otvorenom ,,Staro selo” u Sirogojnu u subotu, 6. januara 2018. od 14 časova u autentičnom ambijentu dinarske brvnare, biće izvodene ritualne radnje sečenja i nalaganja badnjaka na ognjištu, unošenja slame i postavljanje tradicionalne badnje trpeze. Običaje će na isti način na koji su ga naši preci praktikovali, rekonstruisati domaćin i domaćica, kako bi se oni približili posetiocima ovog jedinstvenog muzeja u Srbiji koji veliku pažnju posvećuje očuvanju i proučavanju narodnih običaja.

 

Božić, praznik posvećen  Hristovom rođenju, je izuzetno poštovan i upražnjavan dan među hrišćanima. Uvek pada na isti dan 25. decembra po starom ili 7. januara po novom kalendaru kako se slavi u našem narodu.

Ciklus božićnih praznika obiluje mnoštvom radnji i obreda sa željom da se obezbedi sreća i napredak porodice, dobra letina kao i zdravlje stoke i živine. Poreklo ovih obreda vezuje se ranije slojeve slovenskih i predhrišćanskih verovanja.

Upravo dani koji prethode Božiću, Tucindan i  Badnji dan sa nizom rituala, ukazuju na elemente verovanja u duh prirode i magijske radnje kojima se obezbeđuju plodnost useva i napredak porodice. Tek kasnije stariji običaji su integrisali sa hrišćanskim verovanjima u simboliku Hristovog rođenja.

Najznačajniji badnjedanski rituali vezani su za porodično sveto drvo – Badnjak. Badnjak ili Veseljak kako ga još nazivaju najčešće je hrastova grana ili mlado stablo koje ritualno seče muškarac rano na Badnji dan obavezno sa rukavicama na rukama. Odabrano drvo se obasipa zrnevljem žita uz obraćanje rečima: ,,Čestit Božić, sveti badnjače”. Valja ga seći na tako da padne na istočnu stranu jednim udarcem da se, kako se smatra, sreća ne bi zadržavala, objašnjava antropolog Jelena Toskić, muzejski savetnik u  Muzeju na otvorenom ,,Staro selo” u Sirogojnu.

Ona kaže da je do prvog mraka badnjak oslonjen na zid kuće kada počinje njegovo ritualno nalaganje na ognjištu. Domaćin kuće seče badnjak na tri dela i unosi ih u kuću uz obraćanje:: ,,Dobro veče, čestit badnjak”, a ukućani mu odgovaraju: ,,Bog ti pomogao, čestiti badnjače”. U kuću se potom unosi slama koja se simbolično vezuje za rođenje Isusa Hrista, ali i za agrarne prehrišćanske kultove. Ukućani obilaze oko ognjišta dok se uz slamu razbacuju: orasi, šećer i žito, a koje deca uz pijukanje veselo skupljaju. U jednom delu kuće na pod se postavlja ostala slama, žito i sveća kao i posna trpeza koju čine: pogača, razna posna jela, jabuke, orasi, med, šećer i td. Običaj je da se uz vatru  bdi čitave noći i sa radošću dočeka Božić, ističe Toskićeva.

Podseća da se na Božić ljudi međusobno obraćaju rečima: Hristos se rodi! Zaista se rodi!

U narodu se zadržao običaj da se na Božić mesi i jede obredni pšenični hleb -česnica. Po pravilu česnicu, božićnjak ili badnjaču mesi  žena rano izjutra od nenačete vode donete sa izvora.

U ,,česnicu” se stavljaju simbolička obeležja i namenjuju za: sreću, zdravlje, bogatstvo, a koje ukućani lomljenjem pronalaze u svom parčetu hleba.  Na Božićnoj trpezi, posle  višenedeljnog posta, se obavezno mora naći i ,,pečenica” – prase posebno odgajeno i za taj dan pripremljeno, koje se kolje ili utuče na Tucindan.

 

Božićna trpeza je bogata i svečana.  Na Božić prvo dolazi položajnik i nizom radnji: sedanje kraj ognjišta, džaranjem vatre i izgovaranjem: ,,Koliko varnica, toliko parica, ovčica, prasića…”nastoji da obezbedi blagostanje porodici. Običaj je da se položajnik daruje novcem i ponudi hranom. Običaj je da na Božić započinje svaki posao kako bi u novoj godini imali napretka, sreće i radosti u svemu. Trećeg dana Božića iz kuće se iznosi slama i simbolično stavlja na voće.

Proslavljanje Božića uz praktikovanje običaja je zadržano i danas uz manje ili veće modifikacije uslovljene savremenim načinom života, naglašavaToskićeva pozivajući sve zainteresovane da na Badnji dan prisustvuju rekonstrukciji ovih običaja u Sirogojnu.