Čajetina-prva ekološka opština

Plan lokalne samouprave je da Čajetina do 2020.godine postane prva ekološka opština u Srbiji. Realizacija plana započeta je pre nekoliko godina kroz razne projekte koji se odnose na zaštitu životne sredine, na unapređenje kvaliteta zemljišta, vode i vazduha. Uzor lokalnoj samoupravi su opštine  Austrije i Švedske koje imaju ekološki status.

U kakvom je trenutno ekološkom stanju opština Čajetina uskoro će biti vidljivo putem softverskog programa, koji je jedan od projekata ove opštine. Putem sajta moći će da se sagleda kompletna teritorija opštine i vide nivoi parametara koji su u skladu ili odstupaju od zacrtanih vrednosti. Zelena, žuta ili crvena zona ukazaće na trenutno stanje ali i na prioritete i korake koje treba preduzeti kako bi jednog dana bila dostignuta maksimalna zelena zona ili bar eliminisana pojava crvenih područja.

Oblasti u kojima se moraju dostići određeni rezultati su pre svega rešavanje problema odlaganja čvrstog otpada odnosno zatvaranje dve postojeće deponije i eliminacija svih divljih deponija koje se nalaze na teritoriji opštine Čajetina. Celokupan otpad sa teritorije opšine biće skladišten na deponiju Duboko u Užicu, na koji se veći deo otpada nekoliko godina unazad već deponuje. Potrebno je realizovati izgradnju transfer stanice kako bi deponovanje otpada u Duboko bilo što efikasnije.

Drugo važno pitanje koje opština planira da reši jesu otpadne vode. Na teritoriji Čajetine još uvek ne postoji ni jedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ali je započet projekat koji će ovaj problem prvo rešiti na Zlatiboru gde je i najveća frekvencija ljudi. Posle Zlatibora na red dolazi Mačkat, Zatim Sirogojno a u toku su merenja i izrada projekta za Čajetinu. Plan je da se problem otpadnih voda reši i u Gajevima, Ribnici i svim drugim naseljima gde to izmereni parametri budu zahtevali.

Kada je u pitanju kvalitet vazduha, ono što opština Čajetina radi već nekoliko godina unazad je merenje koncentracije polena. Potreba da se kontrolišu i ove vrednosti nastala je iz interesovanja turista koji zbog alergija biraju sredine kontrolisanih vrednosti ovog parametra u vazduhu. Informacije se nalaze na sajtu opštine i dostupne su svim zainteresovanim građanima. Kroz deo budžetskog fonda za zaštitu životne sredine, vrše se redovna merenja i kontrola buke na Zlatiboru.

Energetska efikasnost je takođe važna oblast kojoj se Čajetina posvetila, pre svega kada su u pitanju objekti javne namene gde se vodi briga ne samo o uštedi već i korišćenju obnovljivih izvora energije. Što se tče javne rasvete, u toku je zamena svetlećih tela, sve sijalice biće zamenjene led rasvetom.

„Od toga u kom smeru se budu kretali parametri, odnosno njihove vrednosti, zavisi i brzina postizanja zadatog cilja da Čajetina i postane prva ekološka opština u Srbiji. Sve se radi u skladu sa zakonom koji i predviđa dozvoljene vrednosti ekoloških jedinica mere. Početkom sledeće godine biće realizovana sva merenja i predstavljena javnosti“, kaže Bojana Božanić koordinator projekta za uspostavljanje ekološke opštine Čajetina .

Razlog zbog čega se Čajetina posvetila ovoj ideji i ozbiljno teži njenoj realizaciji je pre svega održivi razvoj turizma koji je osnova razvoja ove opštine, privredna grana od koje zavisi opstanak meštana sa teritorije opštine Čajetina. Planinski turizam se oslanja na prirodu a da bi oslonac bio čvrst i stabilan priroda mora biti očuvana i zaštićena dugoročnim planovima razvoja. Eksploatacija obnovljivih resursa je planska što dokazuju i planska dokumenta koja definišu sve kriterijume za očuvanje životne sredine.

„Smernice na ovom putu pruža i država kroz obaveze koje treba ispuniti kao što je energetski pasoš za objekte u izgradnji i slično, što olakšava i opštini Čajetina da istraje na ovom putu. Ipak ta podrška bi mogla da bude i veća jer lokalne samouprave teško mogu da se izbore sa primenom standarda, samo uvođenje korišćenja obnovljivih izvora energije je izuzetno skup proces koji lokalne samouprave najčešće ne mogu same da isfinansiraju. Mi smo se iz tog razloga i opredelili za gas a deo vlasnika privatnih objekata već koristi solarne panele“, ističe Božanićeva.

Zlatibor je atraktivan i za eksploataciju energije vode, izdate su tri dozvole za hidroelektrane na Rzavu, jedna je kompletno završena i puštena u rad a na dve su radovi pri kraju. Dosta je zainteresovanih i za izgradnju vetro parkova ali prepreka investitorima je period merenja koji traje godinu dana.

Veliki su potencijali i za korišćenje bio mase, urađena je i studija za potencijale korišćenja biomase za grejanje na teritoriji opštine. Za korišćenje energije sunca, kvote države su sada zatvorene a dodatnih više za sada nema. Mogućnost postoji i za korišćenje geotermalne energije za zagrevanje trga na Zlatiboru ili nekih drugih javnih površina kao što je i Tržni centar i javni objekti. Vazdušne pumpe su takođe interesantne a već su našle primenu u pojedinim objektima i hotelima na Zlatiboru koji ih koriste za dogrevanje prostora.

Plan lokalne samouprave jeste i podrška vlasnicima već postojećih objekata, koji nisu energetski efikasni, da izvrše određene radove koji bi unapredili njihovu efikasnist kao što su izolacije i zamena stolarije. Pojedine lokalne samouprave izdvajaju sredstva za ove namene a jedna od njih je i grad Užice.

„Dosta je seoskih područja gde mi te probleme ne mozemo rešiti ali cilj nam je da delujemo globalno i da uspostavimo balans između prirode, objekata i stanovništva. Naš zadatak je da učinimo sve što je do nas i da stvorimo ambijemt u kome bi svi mogli da deluju i daju svoj doprinos. Zaista verujem da će država stati iza svega jer ispunjavanje kriterijuma poglavlja vezanog za zaštitu zivotne sredine je obaveza svih nas. Donošenje zakona svakako nije sporno na ovom pitu kojim treba da ide, ne samo opština Čajetina već čitava država, sporna je njihova primena“, kaže Bojana Božanić.

Ideja ekološke opštine došla je od nekih evropskih gradova kao sto su Gising u Austriji i Overtonea u Švedskoj i koji će biti reper Čajetini. Što se tiče države i nadležnih ministarstava, još nije bilo razgovora na ovu temu ali predstavnici ove lokalne samouprave ne misle da tu može biti bilo kakvih problema imajući u vidu činjenicu da je Vlada već donela uredbu o parku prirode na teritoriji Zlatibora.

Kada je u pitanju najatraktivniji projekat opštine Čajetina, Gold gondola, on je potpuno zasnovan na ekološkim principima. Samo kretanje žičare zameniće brojne automobile i eliminisati njihove izduvne gasove.  Gondola se potpuno uklapa u ideju ekološke opštine, što dokazuje i studija njenog uticaja na životnu sredinu. Svi prateći objekti i usluge imaće pečat ekološkog sistema tako da će najveća gondola na svetu biti i ekološka, energetski efikasna i u skladu sa prironim okruženjem. Jedini negativan parametar studije gondole je buka koja će biti emitovana dok se izvode radovi na izgradnji i materijal koji će se naći na površinama dok izgradnja bude trajala, što je najbolji pokazatelj kako će sve izgledati kada gonola krene kaTorniku.

Imajući u vidu sve planove opštine Čajetina, preduzete korake, one koji su u toku i one koji će tek startovati, ovo će zasigurno biti prva ekološka opština u Srbiji. Zlatibor već jeste najatraktivnija turistička destinacija u zemlji i zahvaljujući tom trendu a plan da postane i prva ekološka opština,  pokazatelj je odgovornosti nadležnih i obaveze koju umaju u odnosu na dostignutu poziciju kao i sve većem broju turista koji ovde nalaze svoj mir i mesto za zdrav i kvalitetan odmor.

Tekst je deo “Ekološko očuvanje ČAjetine i Zlatibora” koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina za sufinansiranje projekata  proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.