Novac teško premostiv jaz za žene preduzetnice

iconPrivreda

December 27, 2018

Ekonomsko osnaživanje žena i rodna ravnopravnost neki od važnih preduslova ekonomskog razvoja, pa je iz tog razloga sve više žena koje se odlučuju da započnu sopstveni posao. Za razliku od muškaraca žene u poslovne aktivnost moraju da ukalkulišu i poslove u kući na koje po nekim  istraživanjima o upotrebi vremena, potroše više od četiri petine vremena.

Analize od pre nekoliko godina pokazuju da je najveći broj ženskih preduzeća u Srbiji mikro veličine, što u praksi znači da zapošlјava manje od 10 osoba i da kao tržište u najvećem procentu prepoznaju lokalno.

Žensko preduzetništvo jeste stvar izbora, ali su žene koje imaju viziju i inovativne ideje spremne da preuzmu rizik i krenu u posao želeći da unovče svoje ideje i ostvare profit, a ostvarivanjem stabilnosti na tržištu i plasmanom roba ili usluga otvore i nova radna mesta.

Žene preduzetnice posao najčešće pokreću u sektoru usluga, a najveći broj ih je među vlasnicama frizerskih i kozmetičkih salona, knjigovodstvenih i konsultantskih agencija. Ohrabruje tendencija koja se uočava poslednjih nekoliko godina usled finansijske podrške države ka ženskom preduzetništvu, da raste broj žena koje pokreću proizvodnju.

S druge strane, za veliki broj žena koje razmišljaju o sopstvenom biznisa nepremostivi jaz je nedostatak novca, što se naročito odnosi na žene koje su dugo nezaposlene ili su tehnološki viškovi ili su dobile otkaz iz različitih razloga.


Statistički podacima pokazuju da u Užicu žene čine većinu stanovništva, 51,66% , a  Grad je institucionalni okvir za unapređenje polažaja žena počeo da uspostvalja još 2008. godine. Detaljnom analizom prikupljenih informacija i podataka u procesu izrade novog akcionog plana utvrđeno je da žene, a posebno žene u seoskim sredinama nemaju ravnopravan položaj u društvu i često ostaju na marginama razvojnih procesa kako u zajednici tako i u porodici.  Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje filijala Užice u starosnoj strukturi nezaposlenih lica najzastupljenija je grupacija od 25-29. godina koja u ukupnom broju nezaposlenih učestvuje sa 14%, a 60,86% te grupacije čine žene.


Problem ženskog preduzetništva posebno je izražen među ženama koje žive na selu, jer je njima ograničena mogućnost zapošljavanja, obrazovanja i ekonomske samostalnosti, jer u najvećem procentu nisu vlasnice imovine, što je ograničavajući faktor u započinjanju sopstvenog posla.

Najvažnije je ekonomsko osnaživanje žena i stvaranje ambijenta u kojem ove žene mogu da rade i da uživaju u plodovima svoga rada, a u nnacionalnoj strategiji i aktivnim merama, zapošljavanje žena na selu zauzima strateško mesto.

Proglasivši 2016. „Godinom preduzetništva”, a 2017. i „Decenija preduzetništva”, država je konkretnim merama pokazala opredeljenost da različitim finansijskim i drugim merama podrške želi da u fokus stavi razvoj i unapređenje preduzetničkog duha.

Zbog nepostojanja rodne statistike, subvencije od strane države namenjene su svim preduzetnicima. Potencijalno raspoloživa finansijska sredstava zainteresovani preduzetnici mogu dobiti od Fond-a za razvoj Republike Srbije, Razvojne agencije Srbije ili Nacionalna služba za zapošljavanje.

Treba istaći da država pruža pomoć za pokretanje sopstvenog biznisa subvencijama za samozapošljavanje, preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz obuke za preduzetništvo, subvencionisanje samozapošljavanja, mentoringa i dodelom subvencija za otvaranje novih radnih mesta, dok se start-ap krediti odobravaju preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Ovaj Fond obezbeđuje kreditnu podršku i finansijske instrumente za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.  ZAinteresovani za preduzetništvo treba da znaju da Fond obezbeđuje kredite za početnike/ ce u biznisu bez hipoteke i „start-up“ kredite za preduzetnike/ce i pravna lica, al ii različite vrste kredita za preduzetnike/ce i privredna društva, kredite za podsticanje proizvodnje i zapošljavanja u devastiranim područjima, kao i kredite za razvoj preduzeća i preduzetništva u nerazvijenim opštinama i dr.

Izvozna preduzeća koja ispunjavaju određene uslove finansira i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), dok Nacionalna agencija za regionalni razvoj sprovodi programe podrške razvoju konkurentnosti MSP, kao i programe obuke potencijalnih preduzetnika/ ca, odnosno potencijalnih korisnika/ca „startup“ kredita Fonda za razvoj RS; pruža usluge mentoringa MSP i razvija Evropsku mrežu MSP. Pored Nacionalne agencije, u Srbiji postoji još 17 regionalnih agencija za razvoj koje ostvaruju različite programe podrške preduzetništvu i razvoju MSP, među kojima je i Regionalna razvojna agencija “Zlatibor” sa sedištem u Užicu.

Kada govorimo o ženskom preduzetništvu važno je istaći ulogu Uprave za rodnu ravnopravnost koja funkcioniše u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i pruža stručne analize stanja i predlaganje mera u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti; izradu i sprovođenje Nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, a ima i mnoge druge nadležnosti.

Srpski sektor malih i srednjih preduzeća u najvećoj meri je okrenut formalnim izvorima finansiranja. Dominantan je bankarski sector, što za za žene predstavlјa dodatni izazov zbog pitanja vlasništva nad nekretninama i sredstvima.

U Srbiji posluje više od 30 banaka od kojih ogromna većina ne poseduje odvojene kreditne linije za stimulaciju ženskog preduzetništva, već su važeći uslovi kreditiranja podjednaki  i za muškarce preduzetnike i za žene preduzetnice. Ovakvu poslovnu politiku banke obrazlažu činjenicom da bi to, ukoliko bi favorizovali klijente prema polu, predstavljalo oblik diskriminacije što je u suprotnosti sa važećim zakonskim propisima u Republici Srbiji.

Ukoliko je opredeljenost države da ne samo deklarativno podrži žensko preduzetništvo za očekivati je da jedan od sledećih koraka bude “pomirenje” zakonodavne oblasti koja zabranjuje sve vrste diskriminacija i poslovne politike banaka koje odobravaju kredite.

A na kraju da se vratimo na početak. Nakon odluke da bi mogla da se okuša u biznisu žena treba da dobije garancije za podršku najpre u porodici u kojoj živi. Uža ali i šira porodica u tom slučaju treba da doprinese  korektnoj podeli kućnih poslova, provođenju slobodnog vremena, pomoći deci u učenju i vannastavnim aktivnostima. Ozbiljniji pomaci mogu se očekivati jedino u atmosferi u kojoj se podrazumeva partnerska podela poslova, obaveza, finansija i imovine.

Tekst je nastao u okviru projekta ” Lokalni mehanizmi za ekonomsko osnaživanje seoskih žena”.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.