Produženi životni vek može doprineti porastu slučajeva demencije

Autor: B.Kuzmanović
23. Decembar 2023
Produženi životni vek može doprineti porastu slučajeva demencije

Starenje jeste nezaobilazan biološki proces u životu svakog čoveka i često je praćeno različitim bolestima.  Produžen životni vek, zadovoljstvo životom i zdrave navike u značajnoj meri mogu da ublaže ozbiljne zdravstvene probleme u starijoj životnoj dobi.

Demencija je problem koji utiče na ljude širom sveta. Uopšteno, što je neko stariji, veća je šansa da će razviti demenciju. Evropske zemlje imaju neke od najviših stopa demencije na svetu. Broj osoba sa demencijom u Evropi će se skoro udvostručiti do 2050. godine. Produžen životni vek može uticati na porast slučajeva demencije. Demencija uglavnom pogađa starije osobe, iako postoji sve veća svest o slučajevima koji počinju pre 65. godine. S obzirom na to da ljudi sve duže i zdravije žive, svetska populacija ima veći udeo starijih osoba.

Važno je napomenuti da do 40% slučajeva demencije može biti sprečeno ili odloženo, ističe specijalista neurologije dr Željko Karganović. On dodaje da istraživanja pokazuju da stopa pojave demencije (mera koja uzima u obzir koji procenat populacije u svakoj starosnoj grupi ima demenciju) može varirati tokom vremena. Na primer, utvrđeno je da je stopa pojave demencije smanjena za 28,8% između 2002. i 2008. godine, ali je ponovo porasla za 25,2% između 2008. i 2016. godine.

Ove informacije pokazuju da, iako produženi životni vek može doprineti porastu slučajeva demencije, postoje i drugi faktori koji takođe igraju važnu ulogu, navodi Karganović. On smatra da je iz tog razloga  važno da se nastavi sa istraživanjima i primenom strategija za sprečavanje i lečenje demencije.

Karganović koji je do 2020. godine radio kao specijalista neurologije u Zdravstvenom centru Užice, a u periodu od 2013. do 2020. godine bio zamenik direktora Opšte bolnice Užice, trenutno je rukovodilac Katedre za medicinske nauke Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija (Odsek Užice) i neurolog u Dijagnostičkom centru dr Lune.

Iz dugogodišnje lekarske prakse kaže da su neurološke bolesti česte kod starijih osoba. Najčešće neurološke bolesti koje pogađaju starije osobe uključuju:

  1. Bolesti izazvane genetskim faktorima, kao što je Hantingtonova bolest.
  2. Problemi sa razvojem nervnog sistema i/ili skeletnog sistema, kao što je spinalna stenoza.
  3. Degenerativne bolesti, u kojima se nervne ćelije oštećuju ili umiru, kao što su Parkinsonova bolest i Alchajmerova bolest.
  4. Bolesti krvnih sudova koji isporučuju kiseonik i hranljive materije u mozak, kao što je moždani udar.

Važno je napomenuti da postoje i druge neurološke bolesti koje mogu pogoditi starije osobe, uključujući amiotrofičnu lateralnu sklerozu, demenciju, blagi kognitivni poremećaj, Parkinsonovu bolest i Krojcfeld-Jakobovu bolest.

Kao profesoru Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija, budućim medicinskim radnicima koji nakon završetka studija mogu raditi u Domovima zdravlja, bolnicama ili kliničkim centrima, Zavodima za javno zdravlje, ustanovama socijalne zaštite kao što su domovi za stare i ustanove za osobe sa invaliditetom, važno mi je da studenti savladaju i u praksi znaju razliku između demencije i blago kognitivnog deficita, naglašava Karganović, dodajući da je ključno takve pacijente pratiti kako ne bi došli do dijagnoze demencije.

Dijagnoza Alchajmerove bolesti obuhvata više koraka:

  1. Intervju sa pacijentom i članovima porodice: Lekar uzima anamnezu o opštem zdravstvenom stanju, ishrani, sposobnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti i promenama u ponašanju i ličnosti.
  2. Testovi pamćenja i razmišljanja služe da procene oštećenje pamćenja i drugih kognitivnih veština. Ovo može uključivati testove kratkoročne i dugoročne pamćenja, koncentracije i pažnje, jezika i komunikacionih veština, svesti o vremenu i mestu (orijentacija), i veštine povezane sa vizijom (vizuelno-prostorne sposobnosti)
  3. Fizikalni i neurološki pregled: Neurološki pregled  podrazumeva testiranje refleksa, tonusa i snage mišića, čula  za vid i sluh, koordinaciju, ravnotežu    .
  4. Dopunske analize uključuju dodatne laboratorijske testove, testove snimanja mozga(kompjuterizovana tomografija ili magnetna rezonanca) ,psihološko  testiranje pamćenja. Ovi testovi mogu obezbediti  korisne informacije za dijagnozu, uključujući isključivanje drugih stanja koja izazivaju slične simptome.

Važno je napomenuti da nema jednostavnog i pouzdanog testa za dijagnosticiranje Alchajmerove bolesti, kako u našim tako ni u svetskim zdravstvenim ustanovama, tvrdi naš sagovornik.

On dodaje da rani znaci demencije mogu varirati, ali neki od najčešćih uključuju:

  1. Suptilne promene u kratkoročnoj pamćenju: Pojava problema sa pamćenjem može biti rani simptom demencije. Promene su često suptilne i obično utiču na kratkoročno  pamćenje.
  2. Teškoće u pronalaženju pravih reči: Još jedan rani simptom demencije je teškoća u svakodnevnoj komunikaciji.
  3. Promene u raspoloženju su takođe česte kod demencije.
  4. Apatija
  5. Teškoće u završavanju zadataka
  6. Zabuna
  7. Teškoće u praćenju priča
  8. Oslabljen smisao za orijentaciju

Važno je istaći da prevencija demencije uključuje fizičku aktivnost koja može pomoći u smanjenju rizika od demencije, zatim pravilnu  ishrana (dobra za srce je dobra i za mozak i ukupno zdravlje(mediteranska ishrana-najviše prihvaćen tip ishrane). Istraživanja pokazuju da pušenje može povećati rizik od demencije, posebno ako kod osoba koje imaju 65 godina ili više, kao i prekomerna upotreba alkohola.

Kvalitetna prevencija većine bolesti koje uzrokuje starenje su mentalne aktivnosti kao što su čitanje, učenje novog jezika, igranje  društvenih igara i sviranje muzičkog instrumenta mogu odložiti početak i usporiti progresiju i Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije.

Za osobe koje imaju udruženje bolesti važna je regulacija i držanje pod kontrolom bolesti  kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, visok holesterol, depresija i gojaznost, takođe može pomoći u smanjenju rizika.

Po rečima Karganovića trenutno ne postoji   konkretan način, tretman ili supstanca koja je dokazana da sprečava demenciju.

On ističe da kada govorimo o bolestima koje se vezuju za starenje treba napraviti i razliku između senilnosti i demencije, jer su to dva različita pojma koji se često koriste za opisivanje kognitivnog pada, ali imaju različite značenja .

Senilnost se može odnositi na bilo šta što je povezano sa starošću. Međutim, češće se koristi da bi se opisao neko sa padom kognitivnih sposobnosti povezanih sa starenjem, kao što su gubitak pamćenja ili zabuna. Ranije, senilnost je bila često korišćena, posebno kada su gubitak pamćenja i zabuna bili smatrani normalnim posledicama starenja.

S druge strane, demencija je medicinski termin za širok spektar stanja mozga koja uzrokuju progresivni opadanje u mišljenju i pamćenju. Značajan gubitak pamćenja, dezorijentacija i zbunjenost  nisu normalni delovi starenja, već su simptomi neurokognitivnih poremećaja kao što je Alchajmerova bolest, vaskularna demencija, frontotemporalna demencija ili demencija sa Levijevim telima.

Glavna razlika između dva pojma je uzrok kognitivnog opadanja. Demencija može biti izazvana različitim faktorima, dok je senilnost uzrokovana prirodnim procesom starenja, zaključuje naš sagovornik.

Fotografije u tekstu—Milisav Šuljagić

 

Projekat “Stari(TI) u Užicu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštine Čajetina. Stavovi izneti u pdoržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.