Psihološki mehanizmi odbrane – kako se branite u životu?

U situacijama kada smo izloženi različitim frustracijama, reagujemo nesvesno, „braneći se“ uz pomoć različitih mehanizama odbrane. Oni su korisni i zdravi, jer pomažu osobi da se oslobodi trenutne tenzije i stvori uslove za adekvatno reagovanje.

Međutim, može se desiti da neki od mehanizama odbrane vremenom postanu rutina, koriste se i u manje izazovnim situacijama, zbog čega dobijaju negativnu funkciju, dovodeći do zastoja u razvoju ličnosti. S obzirom da su nesvesni, većina nas ni ne shvata da ih koristi. Psihoterapija je način da razumemo koje mehanizme odbrane koristimo, koliko su delotvorni i na koji način da koristimo manje primitivne, a češće zrele mehanizme.

Primitivni mehanizmi odbrane:

1. Regresija – vraćanje u raniji stadijum razvoja, u situacijama kada smo suočeni sa za nas neprihvatljivim mislima ili osećanjima. Npr. tinejdžer koji je preplavljen besom i strahom, počinje da ispoljava ponašanje iz ranog detinjstva, recimo mokrenje u krevetu, kako bi se udaljio od za njega prejakih i neprihvatljivih emocija ili dete koje već hoda, počinje ponovo da puzi ili se „mazi“ dok govori, kada dobije mlađeg brata ili sestru.
2. Poricanje ili negacija – odbijanje da se prihvati stvarnost, ponašajući se kao da bolan događaj, misli ili osećanja ne postoje. Često se koristi, jer je jednostavnije nego pomiriti se sa aktuelnom situacijom koja nas unesrećuje. Smatra se jednim od najprimitivnijih mehanizama odbrane, jer je karakterističan za ranu fazu razvoja (detinjstvo).
3. „Acting out“ – zbog nemogućnosti da izrazi svoje misli i osećanja, osoba manifestuje ekstremna ponašanja. Npr. umesto da kaže da je ljuta, baca stvari, lomi, udara … što dovodi do oslobađanja od unutrašnje tenzije i obezbeđuje trenutni mir.
4. Projekcija – pridavanje sopstvenih nepoželjnih misli i osećanja drugoj osobi. Npr. supruga može da se ljuti na svog partnera, jer je neodgovoran, a zapravo je ona ta koja je neodgovorna, ali tu svoju osobinu ne može da prihvati i podnese. Projekcija predstavlja nedostatak uvida i prihvatanja sopstvenih osećanja i stanja.
5. Disocijacija ili izolacija – osoba gubi pojam o vremenu i/ili identitetu i umesto starih, stvara nove slike o sebi, prihvatljive, kako bi mogla da nastavi sa životom. Osobe koje su disocirane se na taj način odvajaju od stvarnosti na neko vreme i žive u drugom svetu koji nije pretrpan mislima i osećanjima koje teško podnosi. Npr. ljudi sa istorijom zlostavljanja u detinjstvu, često koriste disocijaciju kao vid zaštite.

Zreliji mehanizmi odbrane:

Predstavljaju iskorak u odnosu na primitivne mehanizme, ali ne i najkonstruktivnije načine suočavanja sa frustracionim situacijama.

• Pomeranje – preusmeravanje misli ili osećanja sa izvora na drugu, pogodniju osobu. Npr. adolescent koji je ljut na svoju devojku kojoj ne želi to da pokaže, da npr. ne bi prekinula vezu, dođe kući i manifestuje bes i ljutnju na svoje roditelje. Kod odraslih se često koristi pomeranje iz poslovnih situacija, kada ne možemo nadređenom da kažemo otvoreno da se ne slažemo ili da smo ljuti, ali se posvađamo kući sa partnerom, jer se u toj relaciji osećamo sigurnije.
• Racionalizacija – davanje drugačijeg objašnjenja nekom događaju, u cilju menjanja stvarnosti. Npr. osoba koja nije bila uspešna na razgovoru za posao, racionalizuje aktuelni događaj, govoreći da je posao ionako bio „grozan“.
• Potiskivanje – nesvesno blokiranje nepoželjnih misli i osećanja.

Zreli mehanizmi odbrane:

• Kompenzacija – balansiranje između slabosti i očitih snaga. Osoba koja nešto ne ume, priziva svoje snage, što dovodi do razumevanja da ne možemo u svemu biti dobri. Npr. ne umem da vozim motor, ali sam odličan u plivanju.
• Sublimacija – preusmeravanje neprihvatljivih misli i osećanja u prihvatljive. Najčešće se humor koristi kao instrument za sublimaciju, tako što se bolne ili strašne misli i događaji predstavljaju na šaljiv način, što dovodi do oslobađanja od tenzije i umirivanja.
• Asertivnost – izražavanje svojih potreba na siguran i jasan način, sa poštovanjem drugih. Asertivnost se nalazi između aktivnog i pasivnog stila komuniciranja i ideal je kome se teži.

Zreli mehanizmi odbrane su najkorisniji za funkcionisanje čoveka, ali je potrebna vežba i trud kako bi se savladali.

Uzevši u obzir da se mehanizmi odbrane uče od ranog detinjstva, samo uvid i otkrivanje kako se od čega „branimo“ je već uspeh.

Mislimo i negujmo i svoj unutrašnji svet.

Srećan Međunarodni dan mentalnog zdravlja!

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, na DokTok platformi su dostupni stručnjaci za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Korišćena fotografija preuzeta sa www.doktok.rs