Razgovori o deponiji sa građanima u Užicu bez dogovora

Danas se, 35 dana od kada su aktivisti Udruženja građana “Da (NE) dišemo Duboko” poslali zahtev za razgovor sa predstavnicima izvršne vlasti u Užicu, konačno dogodio sastanak. Zahtev su ponovili i pre pet dana kada su najavili dodatnu radikalizaciju blokada koje će se odnositi i na užički otpad. Imajući u vidu da je dan ranije održan i iznenadni sastanak sa Koordinacionom odborom deponije “Duboko”, oba sastanka su ekspresno usledila nakon, kako Nova.rs saznaje, dopisa koji je stigao direktno iz kabineta predsednika republike. Zahtevi građana, zatvaranje deponije i rekultivacija, su nepromenjeni dok je druga strana “spustila loptu” i navodno pokazala interesovanje za dogovor.

Zakonsko nepostojanje uslova za rad deponije „Duboko“, bio je poziv lokalnoj samoupravi u Užicu, od strane Udruženja građana „Da (NE) dišemo Duboko, da razmišlja o alternativnoj lokaciji.

„Tražili smo da nas obaveste o alternativnoj lokaciji koju Grad Užice treba da pronađe, da ne bismo ponovo došli do ekološke katastrofe i ugrozili bezbednost građana. Tražili smo da nam, kao građani Užica, jasno i nedvosmisleno kažu da li su oni za proširenje tela deponije i daljeg dovoženja dva miliona tona otpada u narednih 20 godina iz devet lokalnih samouprava. Još smo tražili da nam kažu koji je rok za alternativno rešenje za deponovanje smeća iz Užica“, kazao je posle sastanka predsednik Udruženja građana „Da (NE) dišemo Duboko“ Jovan Topalović.

Topalović veruje da su se predstavnici užičke vlasti uverili da se ni užičko smeće više ne može deponovati na telo deponije pa na tome više ne insistiraju, te u tome vidi približavanje stavova dve strane. U prilog tome navodi i podatak da je postojeće telo deponije projektovano za 580 hiljada tona a da se na njemu već nalazi oko milion tona otpada, kao i da je uništena infrastruktura tela deponije.

Dragan Grujičić iz ovog udruženja kaže da se na sastanku desilo nešto što otvara dodatne sumnje u rad i aktivnosti koje se sprovode u vezi sa deponijom. Da razgovaraju o stanju na deponiji nisu planirali jer su u njega više nego dobro i stručno upoznati.

„Čudno je da se danas odjednom sa nama raspravlja o stanju na deponiji Duboko a ne raspravlja se u Skupštini grada. Drugo što smo čuli je da će se uraditi studija trenutnog stanja na deponiji Duboko i da će u tom slučaju ministarstvo dati dozvolu da li može otpad da se odlaže ili ne. Na pitanje: Kako je moguće
da se odlaže otpad na deponinju koja ima skoro duplo više otpada od predviđenog kapaciteta, kažu da će se novim snimanjem utvrditi koliko ima otpada na deponiji. Onda je legitimno pitanje: Da li je deponija gorela da bi se smanjila količina otpada na deponiji i povećao njen kapacitet? Možda nije ispravan zaključak ali je legitimno pitanje“, kazao je za Nova.rs Grujičić koji zaključuje da vlast i dalje ide u smeru proširenja deponije odnosno izgradnji nove na istoj lokaciji protiv čega su apsolutno Užičani.

„Oni kao grad i mi kao građani imamo pravo da kažemo da nam nova deponija gore ne treba i od njih smo tražili da se po tome izjasne. To je pitanje koje nas i sve Užičane muči, to je ono zbog čega dva meseca stojimo na blokadama. Njihov odgovor je da na to nemaju nikakav uticaj, mi smatramo da nije tako. Stanovnici Užica imaju pravo da kažu svoje mišljenje, dok vlast misli da i dalje sve zavisi od njih“, zaključuje Grujičić.

Pomoćnik gradonačelnice Predrag Gavović kaže da će se po zahtevima građana izjasniti u roku od sedam dana, jer se moraju dogovoriti sa nadležnim ministarstvima. Međutim, na osnovu onoga što je rekao, odgovori se mogu naslutiti.

„Zamolili smo da se izjasnimo za sedam dana iako smo mi određene zaključke doneli, zajedno sa ministarstvima na tim sastancima Koordinacionog tela. Ni jednog trenutka, od otvaranja deponije 2011.godine i dobijanja dozvole, nije se pričalo uopšte o rokovima završetka projekta regionalnog centra već se 2013 i 2014.godine proglasio javni interes za proširenje tela deponije, ni jednog trenutka procedure nisu bile upitne da li će da se nastavi proširenje tela deponije ili ne, već da li je projektno-tehnička dokumentacija ispravna i ko je nadležan za izdavanje određenih dozvola za izgradnju i dozvole za rad“, kaže Gavović.

Dokumentacija o kojoj Gavović govori je od strane nadležnog ministarstva je odbijena još početkom 2022. godine nakon čeg nova nije ni podnošena pa o protivzakonitom radu bez ijedne dozvole niko nije mario sve dok se u maju nije desila katastrofa širokih razmera. Kapaciteti su popunjeni nekoliko godina pre isteka dozvole što je takođe bio usov za zatvaranje deponije, ali za zvaličnike ni to nije tema.

Aktivisti „Da (NE) dišemo Duboko“ u dopisu od pre više od mesec dana tražili su da se užička vlast angažuje u iznalaženju nove lokacije za otpad, jer deponovanje dozvoljavaju privremeno. Gavović priznaje da to niko nije ozbiljno shvatio.

„Ni jednog trenutka nismo pričali o novom prostoru za odlaganje otpada, čak ni na tom Koordinacionom telu nismo pričali da bi otpad iz Užica mogao da se odlaže na neku drugu teritoriju, gde će se isto odlagati nesanitarno, sem možda Čačka koji ima ugovore na nekoliko meseci. Ni jedna lokalna samouprava ne želi da popunjava svoje kapacitete jer smanjuje njihov rok trajanja“, dodaje Gavović, pored činjenice da su kapaciteti deonije „Duboko“ prepunjeni godinama unazad.

V.d.direktorka Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“ Tanja Knežević kaže da to preduzeće nije nadležno da zatvori deponiju i naloži rekultivaciju već da su to osnivači. Još kaže da se sanacijom tela deponije, oslobodio određeni prostor za deponovanje otpada i da su 22 bio trna aktivna, od kojih sedam emituje metan a da je šest zatrpano tokom požara.

„Što se nas tiče mi na katastarskoj parceli 17/10 možemo da prihvatimo orpad. Jesu nam istekle dozvole za rad ali pored toga Regionalni centar za upreavljanje otpadom radi po svim načelima dozvola i poštujemo sve propisano dozvolom iako je istekla. Trenutno je u izradi studije o zatečenom stanju koja će pokazati da li deponija Duboko može da dobije privremenu dozvolu za rad ili ne. Mi ćemo u skladu sa zakonom i odlukama ministarstva postupati“, kaže Knežević.

Na pitanje Nova.rs, kako je moguće da se govori o spremnosti deponije da prima otpad a da dozvola i dalje ne postoji i kako to javnost da razume, Knežević kaže da od devet lokalnih samouprava, su samo dve uspele da otpad skladište na ekološki prihvatljiv način, Čačak i Arilje ali ne i Užice.

„Ne mogu se u potpunosti složiti da smo totalno nesanitarna deponija. Jesmo izašli iz kapaciteta i to je bio razlog za neprodužetak dozvole ali uslovi takvi da su bolji nego bilo koja poljana kao alternativna lokacija. Smatramo da građani Užica tu treba da odlažu otpad jer ima najmanje posledica po životnu sredinu nego bilo koja druga lokacija koja bi bila privremeno rešenje bez ikakvih uslova. Sve zavisi od studije, ša ona pokaže tako će se postupati, što će odlučiti lokalne samouprave i Nadzorni odbor“, zaključila je Knežević.

Iako su aktivisti tražili da sastanku prisustvuju ipredstavnici JKP „Bioktoš“ koje vrši prikupljanje otpada u Užicu, niko od oko 200 zaposlenih se nije pojavio.

Korišćene fotografije—Slavica Panić (Nova.rs)