Badnji dan u Sirogojnu

iconČajetina

January 6, 2017

Ciklus božićnih praznika obiluje mnoštvom radnji i obreda sa željom da se obezbedi sreća i napredak porodice, dobra letina kao i zdravlje stoke i živine. Ti obredi predstavljaju ostatke starih slovenskih agrarno- magijskih običaja. Oni su u tesnoj vezi sa kultom prirode, kultom vegetacije ali i kultom predaka, kaže Jelena Toskić, etnolog-antorpolog iz muzeja Staro selo „Sirogojno“.

U autentičnom ambijentu dinarske brvnare, i ove godine na Badnji dan, u skladu sa narodim običajima, izvedene su ritualne radnje sečenja i nalaganja badnjaka na ogištu, uneta je slama i postavljena tradicionalna večera koja se priprema uoči Božića.

Najznačajniji badnjedanski rituali vezani su za porodično sveto drvo – Badnjak. Njemu se ukazuje posebno poštovanje. Za badnjak se obično uzima hrastovo drvo koje ritualno seče muškarac rano na Badnji dan obavezno sa rukavicama na rukama, podseća Toskićeva dodajući da se drvo obasipa zrnevljem žita, a potom seče sa istočne strane.

Badnjak se stavlja uz kućni zid, ispod strehe. Do prvog mraka badnjak je oslonjen na kuću, a onda se unosi u kuću. Domaćin se ukućanima obraća rečima: ,,Dobro veče, čestit badnjak”, a ukućani mu odgovaraju: ,,Bog i pomogao, čestiti badnjače”.

U kuću se potom unosi slama koja se simbolično vezuje za rođenje Isusa Hrista. Ukućani obilaze oko ognjišta dok se uz slamu razbacuju bonbone, orasi, žito, a koje deca veselo uz pijukanje skupljaju.

U jednom delu kuće ostala slama se postavlja na pod i na nju se postavlja posna trpeza na kojoj se uvek stavlja: žito, pogača, posne pite, pasulj i druga posna jela, jabuke, orasi, med, šećer i td.

Posetioci Muzeja aktivno su učestvovali u rekonstrukciji običaja i podsetiti se kako se u narodu obeležava praznik Badnji dan.

U Muzeju Staro selo „Sirogojno“ Božić se ne obeležava posebnim običajima, osim uobičajeno pozdravljanje rečima: Hristos se rodi! Zaista se rodi!

U selu i narodu su zadržani običaji da se na Božić mesi i jede obredni pšenični hleb -česnica. U ,,česnicu” se stavljaju razna simbolička obeležja za sreću, zdravlje, bogatstvo, a koje ukućani pronalaze u svom parčetu hleba.

Na Božićnoj trpezi, posle višenedeljnog posta, se mora naći i ,,pečenica” – prase posebno odgajeno i za taj dan pripremljeno. Običaji dolaska položajnika još uvek su zadržani na selu kao i svi ostali navedeni elementi božićnih običaja. Trećeg dana Božića iz kuće se iznosi slama i simbolično stavlja za voće u domaćinstvu ili voćnjaku.