Bistrom vodom do ekološke opštine

iconČajetina

July 13, 2018

Opština Čajetina, krupnim koracima korača ka cilju da do 2020.godine postane prva ekološka opština u Srbiji. Plan je da do tada reše probleme otpadnih voda a već iduće godine postrojenje na Zlatiboru biće pušteno u rad. Ozbiljno se radi i na unapređenju kvaliteta vode za piće ali i na sistemu za odvajanje atmosferskih i komunalnih voda.  

IMG_20180421_121819 (2)

Realizacija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru uveliko je u toku. Do kraja ove godine biće završeni svi građevinski radovi, posle čega se prelazi na montiranje opreme u objekte nakon čega postrojenje kreće u probni rad a plan je da to bude proleće 2019.godine. Početk rada ovog postrojenja značiće velike korake u unapređenju kvaliteta i zaštitu kako površinskih tako i podzemnih voda na teritotiji Zlatibora.

Postrojenjem će upravljati JKP Vodovod Zlatibor. Vrednost ovog projekta je oko 4,5 miliona evra od čega je 1,5 miliona donirala Agencija Vlade Slovenije CMSR, a ostatak je iz svog budžeta obezbedila opština Čajetina. Zlatibor pripada slivu reke Drine tako da ovakav projekat ima i prekogranični karakter i značaj a doprinosi zaštiti životne sredine ne samo u Srbiji već i u Republici Srpskoj.

Plan je i završetak započetih projekata na izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda u Sirogojnu i Mačkatu.

20180705_094434

„Za ta postrojenja već imamo projekte a u toku je pribavljanje potrebne dokumentacije od nadležnih ministarstava i institucija. Nadamo se i donaciji jer za projekat na Zlatiboru od države nismo dobili ništa. Razlog više da nam pomognu jeste i otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU a koja se tiču zaštite životne sredine“, kaže direktor JKP Vodovod Zlatibor, Rade Jovanović.

Posle Zlatibora, Sirogojna i Mačkata, novo postrojenje za preradu otpadnih voda gradiće se u centru Čajetine tj.u urbanom delu ove opštine. Ta površina pripada drugom slivu, tačnije slivu reke Đetinje i dalje Zapadne Morave. Samo postrojenje biće stacionirano na Sušici pa će pored Čajetine obuhvatiti i Braneško polje, deo Lojanica i deo Mačkata koji pripada ovom slivu.

IMG_20180420_095724 (3)

Ono što dva puta treba ponoviti jeste da će izgradnja ovakvih postrojenja pre svega unaprediti kvalitet podzemnih voda, kvalitet pijaće vode koju će u ovom sistemu zatvorenog kruga biti i lakše i jeftinije preraditi. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nije prvenstveno značajna za teritoriju opštine koja ga poseduje već presudan značaj ima za područja koja se dalje nizvodno nalaze u slivovima tih voda.

Izgradnja postrojenja u Čajetini najviše dobra doneće Užicu koja je sledeća naseljena teritorija sliva. Ukoliko do tada ne počnu da koriste vodu za piće sa Vrutaka, ona koju sada piju Užičani, sa Sušičkih vrela, biće još boljeg kvaliteta.

„Plan opštine Čajetina je da sledeće godine krene fazno u rekonstrukciju postojećeg postrojenja za preradu vode za piće u Ribnici. Postojeće postrojenje, izgrađeno 1972.godine, kontinuirano je obnavljano i dograđivano. U toku je izrada projektnog zadatka na osnovu koga će biti raspisan tender za izradu idejnog projekta na osnovu koga će se tražiti način za obezbeđivanje potrebnih sredstava. Prema proceni Instituta Jaroslav Černi, rekonstrukcija sa dogradnjom koštaće između 2,3-2,5 miliona evra“, ističe Jovanović.

Ribničko jezero I

 

Plan je da se magistralni cevovod između Ribnice i Zlatibora, zbog velikih gubitaka, zameni novim cevima jer su postojeće armirano-betonske. Veliki su utrošci električne energije koja se koristi za potiskivanje vode koja se zbog lošeg kvaliteta cevi rasipa. Pristupanju rešavanja ovog problema mora se ozbiljno pristupiti jer se pre svega mora iznaći rešenje kako obustavljanja isporuke vode, koje je neminovno tokom izvođenja tih radova, svesti na minimum zbog korisnika.

Voda koju Zlatiborci piju u ovom trnutku je i hemijski i biološki na visokom nivou kvaliteta. Nešto veći problem predstavlja ispiranje sedimenata sa Tornika i Čigote što preradu čini težom i komplikovanijom u vreme velikoh padavina i topljenja snega.

Prema planovima opštine Čajetina, problem otpadnih voda, na teritoriji čitave opštine biće rešen u narednih 5-10 godina. Ono što ponajviše usporava realizaciju ovih projekata su isprepletane nadležnosti, imovinsko pravni odnosi i drugi formalni papirološki procesi. Javni interes bi trebao ali nije presudan ni u ovakvim situacijama. Činjenica da je Zlatibor od strane Republike proglašen  parkom prirode, trebalo bi da eliminiše navedene sporne situacije ali taj podatak i dalje ništa ne olakšava.

20180705_103816

Plan opštine Čajetina, na putu ka sticanju statusa ekološke opštine, je i prikupljanje atmosferskih voda koje ne bi trebalo da se mešaju sa fekalnom kanalizaciom jer to dodatno opterećuje proces prerade.

„Radićemo i projekat za prikupljanje kišne kanalizacije na Zlatiboru i u Čajetini. Izuzetno je važno da se atmosferske vode razdvoje od komunalnih. Tamo gde nema dovoljno vode ta voda se prerađuje u tehničku. Mi nemamo taj problem ali razdvajanje tih voda za nas je ozbiljan zadatak koji ćemo u narednom periodu rešiti“, rekao nam je Rade Jovanović.

Ono što je naložio zakon jeste i pripajanje mesnih vodovoda gradskom. Na teritoriji opštine Čajetina ima ih sedam a neki su već pripojeni. Proces nije ni malo jednostavan a pre svega ni jeftin. Vodovod Zlatibor vrši kompletnu rekonstrukciju vodovodne mreže, tačnije uporedo se grade novi cevovodi. Zamenom vodovodne mreže, jedan po jedan mesni vodovod pripaja se gradskom.

Cajetina park

 

Imajući u vidu sve navedene planove opštine Čajetina kada je u pitanju vodovodna mreža, sistemi regulacije vode za piće, otpadnih i atmosferskih voda, sasvim je sigurno da ova opština ozbiljnim i krupnim koracima ide ka statusu ekološke opštine.

Za kraj treba pomenuti i podatak da ova opština u svom vodovodnom sistemu u Čajetini i na Zlatiboru nema azbestnih cevi. Ovaj problem su rešili među prvima a koliko su od drugih odmakli možda najbolje svedoči primer grada Užica koji u svojoj vodovodnom mreži ima čak 75 kilometara azbestnih cevi kroz koju protiče voda koju Užičani piju.

 

cajetina-grb-veliki

Tekst je deo projekta “Ekološko očuvanje Čajetine i Zlatibora” koji je sufinansiran sredstvima opštine Čajetina za sufinansiranje projekata  proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.