Region

Čajetina konkuriše za “Otvoreni vrtić”

AUTOR | Zlatiborpress.rs

vrtic-u-norveskoj
07.02.2018.

Opština Čajetina već dugi niz godina vodi aktivnu i strateški orijentisanu politiku u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kojom obezbeđuje sistematičnu i plansku podršku deci ranog uzrasta.

Stoga se u dečjoj Predškolskoj ustanovi „Radost“ trude da unapređuju kvalitet vaspitno-obrazovne prakse omogućujući zaposlenima konstantnu edukaciju i iznalaženje najboljih rešenja za rad sa mališanima.

 

deca

U želji da se što bolje i kvalitetnije posvete radu sa decom, u Predškolskoj ustanovi „Radost“ , došlo se na ideju da se kroz apliciranje za sredstva fondacije „Tempus“ omogući zaposlenima stručno usavršavanje u nekoj od zemalja Evropske unije sa ciljem da se upoznaju sa načinom rada svojih kolega u drugim zemljama. Posebnu pažnju privukao im je način rada vaspitača u skandinavskim zemljama koji svoje aktivnosti realizuju u prirodi.

 

Konkretno, mi ćemo da konkurišemo za neke skandinavske zemlje, da vidimo kako oni to rade sa decom na otvorenom. Prvo moramo ući u jedan pilot projekat gde će nekoliko grupa raditi po tom sistemu a onda moramo evoluirati te aktivnosti, anketirati roditelje i na osnovu toga zaključiti da li bi se to moglo primeniti u celoj ustanovi, u svim objektima. Želimo da ponudimo neki drugi način rada, nekonvencionalan, i da vidimo kakav će biti odziv, objašnjava Milan Tucović, pedagog Predškolske ustanove „Radost“.

Tucovic

Inače, u skandinavskim zemljama deca od prve do šeste godine idu u jaslice i vrtić gdje uživaju u igranju i neformalnom učenju što se smatra neophodnim za razvoj socijalnih veština, mašte i kreativnosti. Povezivanje s okolinom je važan deo njihove kulture, a ako deca dođu kući neuredna i zaprljana to je znak da su istraživala, reskirala i zabavila se, što umnogome podseća na vreme u kojem su odrastale generacije dece u eks- Jugoslaviji 50-tih i 60-tih godina. U svakom slučaju, za realizaciju ovog pilot– projekta potrebno je više vremena i završna reč roditelja.

U npr. Norveškoj od najbogatijih zemalja Europe, velika važnost se daje boravku u prirodi i podsticanju individualnosti.

Odnos roditelja prema odrastanju dece je sasvim drugačiji nego na našim prostorima. Iako je uglavnom hladno i pada kiša, deca su napolju u svojim nepromočivim “radnim” odelima, jer se tako od malena navikavaju na vremenske uslove.Vrlo često šetaju i po šest do sedam kilometara u šumi, a osim šetnje prave figurice od blata, penju se po drveću, preskaču potočiće…

Poznato je da u skandinavskim, ali i drugim zemljama Evrope važi pravilo da “nema lošeg vremena, samo je loša garderoba”.