Transparentnost ključna za dobre lokalne samouprave

iconČajetina

April 23, 2017

Nakon 12 godina od donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pokazalo se da lokalne samouprave u Srbiji i dalje pate od nedostatka transparentnosti u radu.

Projekat “Transparentnost- ključna odlika dobre lokalne samouprave” je pokrenut nakon rezultata dobijenih na dva nacionalna istraživanja koja su pokazala da veliki broj opština ne ispunjava zakonske obaveze u pomentoj oblasti.

 

Osnovni cilj je unapređenje transparentnosti rada opštinskih uprava i lokalnih preduzeća i ustanova u šest lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, kao i osnaživanje organizacija civilnog društva i građana za sprovođenje građanskog nadzora nad radom ovih lokalnih samouprava.

Konkretno istraživanje Beogradske otvorene škole je dokazalo da čitavu deceniju nakon uhodavanja izrade informatora o radu državnih organa većina opština nema potpunu sadržinu informatora niti su oni izrađeni u skladu sa podzakonskim aktom koji reguliše njihovu sadržinu, kaže Vanesa Belkić, izvršni direktor CenTriR-a.

Ona dodaje da su upravo ove činjenice bile motiv za Centar za ravnomerno regionalni razvoj i Forca, partnerski konkurišu za regionalni projekat kako bi s jedne strane pomogli malim lokalnim organima vlasti da unaprede transparentnost svoga rada pre svega kroz unapređenje sadržaja informatora, zatim kroz obuku službenika koji su ovlašćena lica za postupanje po zahtevima o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja kako bi se efikasnije primenjivao zakon u okviru lokalne samouprave.

Kroz projekat se radilo i sa  lokalnim organizacijam civilnog društva iz dva regiona kako bi građani koje oni zastupaju prepoznali ulogu i značaj ove teme i kroz različite mehanizme uticali na popravljanje trenutne situacije.
Belkićeva ističe da je za 8 meseci realizacije projekta ostvarena dobra saradnja sa lokalnim samoupravama u Čajetini, Bajinoj Bašti, Priboju, Prijepolju, Lučanima i Gornjem Milanovcu kao i sa 30 lokalnih institucija iz ovih opština.

Predavac PerucaNaglašava da pojedine institucije nemaju informatore o radu, jer su neinformisane da uopšte postoji zakonska obaveza da moraju da imaju, što je naročito prepoznato među školama. Prema nacionalnom istraživanju većina od šest opština imala je sadržinu informatora ispod trećine obaveznog. Najvažniji podaci koji se odnose na trošenje budžeta, plan javnih nabavki i plate zaposlenih funkcionera nisu se nalazili u informatoru. S druge strane indeks transparentnosti ovih opština na osnovu organizacije Transparentnost Srbija koja je vršila rangiranje opština na osnovu formiranog indeksa bio je ispod 50% (Čajetina 51%).

Zahvaljujući projektu sadržina informatora unapređena je do sada u 10 institucija.

U okviru projekta i obuka nadležnih, analizirani su i sadržaji zvaničnih opštinskih web prezentacija koje su, kako navodi Belkićeva takođe bile neusklađene sa podzakonskim aktom koji reguliše kako treba da izgleda i šta treba da sadrži zvanični web sajt opštinske uprave.

U cilju unapređenja sadržine web stranica opštine Čajetina i Lučani rade nove usklađene sajtove, dok su se ostale opštine odlučile da prema dobijenim smernicama unaprede sadržinu informatora.

Miroslav Tamburić, izvršni direktor Foruma civilne akcije- Forca, podseća da svi maloletni i punoletni građani Srbije imaju pravo na dostupnost informacijama od javnog značaja, koji besplatno mogu podneti određenoj instituciji i državnom organu usmenim ili pisanim putem. Formular zahteva jednostavno je popuniti, a građani na osnovu tog zakonom obezbeđenog prava imaju mogućnost da saznaju kako se troši budžet jedne lokalne samouprave.
Suština ovog projekta je bila informisati, animirati i ohrabriti građane da se interesuju za informacije od javnog značaja bez da imaju bilo kakav problem, navodi Tamburić. Naprotiv interesovanje građana može proisticati iz želje i potrebe da učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou.
Iz praktičnih primera evidentno je da su reakcije najčešće negativne kada se građanin pojavi sa zahtevom za dostupnost informacijama od javnog značaja.  Interesovanje građana za bilo koju informaciju ne znači da on ima nešto protiv određene institucije već je to način za ostvarivanje građanske participacije u kreiranju i primeni lokalnih politika što vodi poboljšanju života svih nas koji živimo u određenoj opštini ili gradu.
Treba istaći da ukoliko građanin ne dobije traženu informaciju nakon isteka zakonskog roka od 15 dana (u slučajevima da se radi o velikom broju podataka rok je 40 dana) od dana obraćanja instituciji, on se dalje obraća povereniku.
Iako većina nas razmišlja da će institucija koja dobije zahtev odgovoriti u sopstvenom i u interesu građana, praksa u Srbiji ima drugačije primere, kaže Tamburić.
Jako malo zahteva za informacije od javnog značaja dobijaju lokalne samouprave iako one donose stotine različitih odluka koje se direktno utiču na život gradjana.
Ako uporedimo broj tih odluka sa interesovanjem gradjana broj zahteva je gotovo zanemarljiv, ali evidentno je da se pomaci već sada osećaju, zaključuje Tamburić.
Inače, projekat “Transparentnost- ključna odlika dobre lokalne samouprave” do kraja maja tekuće godine partnerski sprovode Centar za ravnomerni regionalni razvoj CenTriR iz Beograda i Udruženje građana FORCA iz Požege, uz podršku Fonda za otvoreno društvo.