Region

U Kosjeriću do posla najlakše sa srednjom školom

AUTOR | Dušica Polić

10.11.2016.

U situaciji kada je pitanje nezaposlenosti u Srbiji pitanje svih pitanja, buduće profesionalno opredeljenje i odabir prave škole za svršene osnovce odnosno srednjoškolce postaje još delikatnije. Pred dilemom da li poslušati psihologe koji savetuju „radite ono što volite i bićete najuspešeniji“ ili privrednike koji kažu „od nečega se mora živeti“, nalazi se i oko 150 učenika završnog razreda osnovne odnosno srednje škole u Kosjeriću .

Na putu od psihologa do privredika moraju se još obići i željeni fakulteti odnosno srednje škole, uputno je proveriti njihov program, a najpre, čini se, treba sagledati siuaciju na tržištu rada.

Od 12 090 stanovnika Kosjerića prema poslednjem popisu, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 792 lica.

Na listi suficitarnih zanimanja i teže zapošljivih kategorija i dalje su lica bez zanimanja i stručne spreme, zatim ekonomski tehničar, prodavac, automehaničar, mehaničar, mašinista I mašinbravar. Teže zapošljive kategorije definisane su i Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2016- tu godinu i imaju prioritet u uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja. Po definiciji to su nezaposleni mladi do 30 godina, stariji od 50, viškovi zaposlenih, nekvalifikovana i niskokvalifikovana lica, dugoročno nezaposleni, osobe sa invaliditetom i Romi.

Najveća potražnja u Kosjeriću je je za sezonskim radnicima i radnicima u ugostiteljstvu, a trenutno su aktuelni oglasi za prehrambenog tehnologa i diplomiranog elektroinženjera, diplomiranog arhitektu ili diplomiranog građevinskog inženjera sa položenim stručnim ispitom. Statistika još pokazuje i to da je prosek čekanja na zaposlenje u Kosjeriću 37 meseci i daleko veći broj zapošljavanja na određeno u odnosu na neodređeno vreme.

 

U ispostavi Nacionalne službe za zapošljavanje Kosjerić kažu da uglavnom mogu da odgovore potrebama privrede kada je u pitanju nekvalifikovana i niskovalifikovana radna snaga, kao i radnici srednjeg stručnog obrazovanja, a u manjoj meri kada je reč o diplomiranim kadrovima. Kao prisutan problem javlja se i nedostatak potrebnih veština i kompetencija koje poslodavci traže. Za sada jedino Titan cementara u Kosjeriću sprovodi program stučne prakse i nije na odmet imati u vidu spisak fakulteta sa kojih se student mogu prijaviti. To su: Rudarsko-geološki, Tehnološki ili Tehnološko-metalurški fakultet, Hemijski, Mašinski i Elektrotehnički fakultet, zatim Ekonomski fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Građevinski fakultet, fakulteti društvenog i tehničkog usmerenja i svi fakulteti sa usmerenjem za fizičku-hemiju, računarsku tehniku ili informacione tehnologije i zaštitu životne sredine. U konkursu za prijavu na program stručne prakse još se navodi da nije potrebno radno iskustvo ali je potrebno dobro znanje engleskog jezika i posebno da ste motivisani za učenje i timski rad. Program stručne prakse „Gradimo kulturu neprekidnog učenja – znanje za izazove“ realizuje se inače, bez novčane nadoknade za polaznike, a praktikanti na kraju programa mogu dobiti preporuku.

Pored Titan cementare poslodavci sa kojima NSZ Kosjerić najviše saradjuje su: Elkok doo, Artos doo, Kepo doo, Jović transport i Wagen doo.

Koliko je statistika relevantna svako za sebe izvlači zaključak, tek neke podatke nije na odmet imati u vidu. Ono što sigurno predstavlja faktičko stanje na terenu je hiper produkcija menadžera u Srbiji, a samo najbolji su dobro plaćeni i njihovo školovanje mnogo košta. Uz to ni onu narodnu ne treba zaboraviti, da “dobar zanat zlata vredi”.

kosjeric_grbOvaj tekst je deo projekta “Obrazovani mladi za bolji Kosjerić” sufinasiran sredstvima opštine Kosjerić za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2015. godini.