Region

Mašine i tržište ne vrede bez zaposlenih

AUTOR | Biljana Kuzmanović

21.12.2016.

Ivan Ljujić, predsednik Klastera tekstilaca iz Prijepolja i vlasnik zanatske radnje „Konik“ kaže da nije bio optimista kada je dosadašnje usklađivanje školskog i privrednog sistema u pitanju. Ipak nedavno je delimično izmenio mišljenje zbog najave izmene staretegije obrazovanja koju forsira novi sastav kabineta ministra prosvete.

Ljujić smatra da je naša država i dalje u fazi transformisanja svih oblasti osim sistema obrazovanja koje je ostalo na nivou od pre 20- 30 godina. Iz 12 godina preduzetničkog iskustva smatra da je krajnje vreme da se i prosveta prilagodi, iako misli da su reforme trebale da krenu od tog resora, jer je logičnije. Ljujić se nada da će dualno obrazovanje koje se trenutno forsira u celoj Srbiji i u praksi biti sprovedeno a u privredi primenjivo.

Zanatsku radnju „Konik“ Ljujić je pokrenuo kao start up pre 12 godina, a sada zahvaljujući angažovanju oko 40 zaposlenih zaštitnu odeću visokog kvaliteta rađenu po Nemačkim standardima u najvećoj meri izvozi u zemlje Evropske unije.

Predsednik Klastera tekstilaca iz Prijepolja koje ima dugogodišnju tradiciju u ovom sektoru kaže da veruje da su u Tehničkoj školi konačno shvatili značaj povezivanja škole sa privredom. Kao predstavnici klastera tekstilaca u Prijepolju pre 10 godina smo našoj školi predlagali metodu dualnog obrazovanja u školovanju kadra koji mi potražujemo. Predlagali smo da deca kod nas idu na praksu, da dobre učenike stipendiramo tvrdeći da će odmah po završetku školovanja imati posao, navodi Ljujić koji se pita šta će tekstilcima iz Prijepolja i mašine i tržište ako nemamo stručne radnike koje će da angažuju.

Paradoks je da u Prijepolju u Tehničkoj školi u kojoj se izučava smer tekstilstva ove godine nije upisan nijedan učenik. Velika firma Trendteks iz Prijepolja otkupila je proizvodne pogone zaposlila radnike u Gornjem Milanovcu a nosi posao i u Albaniju jer u Prijepolju nemaju dovoljno radnika, kaže Ljujić.

Razumem da je malo radnika, ali moramo se usredsrediti na konkretno školovanje kadrova. Onih koji privredi ne trebaju imamo u velikom broju na tržištu rada, a onih koji nam trebaju nemamo. Mislim da država baca mnogo novca zbog toga, jer je to kao da mi proizvodimo de mode pantalone koje niko neće da kupi.

Ne vidim razlog da se nešto ne promeni na bolje, jer konkretno u Prijepolju škola je dobro opremljena za učenike u tekstlnoj struci. Imaju odlične radionice u okviru škole a naša vrata su im otvorena za dogovor.

Dobrog radnika u bilo kom zanatu možemo dobiti jedino saradnjom škola sa privrednicima. Kada je posle škole neko naučen i spreman da radi, on može da bira hoće li raditi za nekoga ili za sebe, zaključuje Ljujić.

Treba istaći da je cilj uvođenja inovativnih obrazovnih profila da se pomogne učenicima, poveća zaposlenost mladih do 25 godina života, ali i smanje troškovi zanatskog obrazovanja čime se pomaže kompanijama da dobiju formiran kadar.

Suština je da su učenici koji upisuju dualne obrazovne profile nakon srednjoškoskog obrazovanja u poziciji da biraju, da se zaposle u nekom od preduzeća u koje su odlazili na praksu, ili žele da pokrenu sopstevi biznis ili su njihove ambicije da nastave školovanje na strukovnim studijama.

politika.rs

Ovaj tekst je deo projekta “Obrazovani mladi za bolje Prijepolje” sufinasiran sredstvima opštine Prijepolje za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.