Region

Heroina Velikog rata u rodnom gradu

AUTOR | B.Kuzmanović

29.10.2016.

Na dan kada je 1918. godine u Prvom svetskom ratu oslobođeno Užice u rodni grad vratila se i jedna od njegovih heroina. Posmrtni ostaci učesnice Solunskog fronta, učiteljice Ljubice Čakarević posle 36 godina preneti su iz Sarajeva i uz najviše vojne počasti sahranjeni u porodičnoj grobnici na Dovarju u Užicu. Najvažnije je biti nezavisna, raspolagati svojim vremenom i slobodom kretanja, misao je koja je podstrekivala Ljubicu Čakarević. 

Upornošću istoričara Milorada Iskrina i bratanca Mladena Čakarevića i uz razumevanje gradskog rukovodstva, Užičani su se odužili ženi koja je 27 dana pešačila od Užica do Soluna gde se priključila ocu Jevremu, braći Dragutinu i Milutinu i ostalim vojnicima u zajedničkoj borbi za slobodu okupirane Srbije.

Ovo je istorijski trenutak kada je prošlost Užica u pitanju i dobro je da je to rukovodstvo prepoznalo, ocenio je Milorad Iskrin. Prenošenjem posmrtnih ostataka Ljubice Čakarević jasnije će se osvetliti i Veliki rat i sačuvati uspomene na njegove heroje i heroine. Samom odlukom da napusti Užice i krene ka Solunskom frontu ona je načinila junački podvig, jer su to smeli potezi i za muškarce, istakao je Iskrin na komemoraciji u gardskoj kući. On je dodao da je Ljubica Čakarević dobar primer hrabre žene iz prošlosti koji treba da bude uzor današnjim ženama ako žele bolju budućnost.

Božjom voljom upravo na današnji dan, Ljubica Čakarević koja predstavlja srpske žene koje su hrabrošću, patnjama i stradanjem zaslužile divljenje i poštovanje čitavoga sveta, ponovo je među svojima, istakao je na Dovarju pukovnik Željko Kuzmanović, zastupnik komadanta 2. brigade kopnene vojske.

Heroina Prvog svetskog rata rođena je 1894. godine u Užicu, kao ćerka učitelja Jevrema, koji je među prvima otišao na front i ubrzo bio postavljen za načelnika vojne stanice u Novoj Varoši. Njen brat Milutin, takođe učitelj, postao je vojnik Četvrtog pešadijskog puka, a među dobrovoljcima je bio i mlađi Dragutin. Ni Ljubica ni sestra Milica nisu sedele skrštenih ruku, nego su odlučile da pomognu koliko mogu, pa su negovale ranjenike u užičkoj bolnici.

Kada se najstarija sestra Milica teško razbolela, lekari su joj preporučili Vrnjačku Banju i Ljubica se pripremala da joj bude pratnja na putu. U leto 1917. njih dve stižu u Vrnjačku Banju, a Ljubica se odmah nalazi sa svojoj starom prijateljicom Andrijanom Jeremić. Ona je povezuje sa Dragutinom Jovanovićem, poznatijim po nadimku Lune, narednikom u Četvrtom pešadijskom puku Drinske divizije sa kojim je preko Brusa, Kruševca, Blaca, Kuršumlije, Podujeva, Prištine, Štimlja, Prizrena, Tetova stigla do Solunskog fronta.

Opisala je i kako je stigla u Vrhovnu komandu i srela se sa Švajcarcem Arčibaldom Rajsom, velikim prijateljem srpskog naroda: „Rajs se raspitivao o stanju u Užicu, Vrnjačkoj Banji, selima kroz koje smo prošli. Dugo smo pričali i on je sve brižljivo pisao. Oko nas su se okupilo stotine vojnika, prilaze nam, zagledaju nas, grle, plaču, šapuću: „Naši… otadžbina… Plačem i ja od radosti….!

Ljubica je, na insistiranje Stepe Stepanovića i Živojina Mišića, odlikovana Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.

Od družine koja je sa Ljubicom krenula u susret borcima Solunskog fronta, skoro svi su tragično završili pre početka Drugog svetskog rata. Lune je izgubio život 1932. godine, ubio ga je jedan policijski agent, a 1939. godine poginuo je i Milutin, narednik iz Jagodine, navodno, infarkt ga je srušio sa konja. I ostali su nestali pod neobičnim okolnostima. Ljubica je tek u oslobođenoj zemlji nastavila učiteljski poziv. Tri godine po završetku rata udala se za Nikolu de Sarna, sina italijanskog diplomate Dionisija koji je bio konzul u Beogradu. Rodila im se kćerka Ida, pa su kasnije zbog njenog školovanja živeli u Rimu, Đenovi, Milanu. Ida je postala doktor farmaceutskih nauka. Kad je Ljubici umro muž sve češće je dolazila u Beograd gde su joj živele dve sestre. U Užicu joj je živela najmlađa sestra Ružica, lekar, a u Sarajevu je živeo brat Milutin. Polovinom 1980. godine Ljubica je došla Milutinu u posetu, razbolela se i u Sarajevu umrla.