Region

Heroina Velikog rata u rodnom gradu

AUTOR | B.Kuzmanović

Bratanac Mladen Čakarević na Dovarju  Foto--URP
29.10.2016.

Na dan kada je 1918. godine u Prvom svetskom ratu oslobođeno Užice u rodni grad vratila se i jedna od njegovih heroina. Posmrtni ostaci učesnice Solunskog fronta, učiteljice Ljubice Čakarević posle 36 godina preneti su iz Sarajeva i uz najviše vojne počasti sahranjeni u porodičnoj grobnici na Dovarju u Užicu. Najvažnije je biti nezavisna, raspolagati svojim vremenom i slobodom kretanja, misao je koja je podstrekivala Ljubicu Čakarević. 

Upornošću istoričara Milorada Iskrina i bratanca Mladena Čakarevića i uz razumevanje gradskog rukovodstva, Užičani su se odužili ženi koja je 27 dana pešačila od Užica do Soluna gde se priključila ocu Jevremu, braći Dragutinu i Milutinu i ostalim vojnicima u zajedničkoj borbi za slobodu okupirane Srbije.

Milorad Iskrin, istoričar bio je uporan u nastojanjima da Ljubica Čakarević počiva u rodnom Užicu Foto--URP
Milorad Iskrin, istoričar bio je uporan u nastojanjima da Ljubica Čakarević počiva u rodnom Užicu                                                                                    Foto–URP

Ovo je istorijski trenutak kada je prošlost Užica u pitanju i dobro je da je to rukovodstvo prepoznalo, ocenio je Milorad Iskrin. Prenošenjem posmrtnih ostataka Ljubice Čakarević jasnije će se osvetliti i Veliki rat i sačuvati uspomene na njegove heroje i heroine. Samom odlukom da napusti Užice i krene ka Solunskom frontu ona je načinila junački podvig, jer su to smeli potezi i za muškarce, istakao je Iskrin na komemoraciji u gardskoj kući. On je dodao da je Ljubica Čakarević dobar primer hrabre žene iz prošlosti koji treba da bude uzor današnjim ženama ako žele bolju budućnost.

Komemoracija Ljubici Čakarević u gradskoj kući u Užicu Foto--URP
Komemoracija Ljubici Čakarević u gradskoj kući u Užicu                     Foto–URP

Božjom voljom upravo na današnji dan, Ljubica Čakarević koja predstavlja srpske žene koje su hrabrošću, patnjama i stradanjem zaslužile divljenje i poštovanje čitavoga sveta, ponovo je među svojima, istakao je na Dovarju pukovnik Željko Kuzmanović, zastupnik komadanta 2. brigade kopnene vojske.

Bratanac Mladen Čakarević na Dovarju Foto--URP
Bratanac Mladen Čakarević na Dovarju Foto–URP

Heroina Prvog svetskog rata rođena je 1894. godine u Užicu, kao ćerka učitelja Jevrema, koji je među prvima otišao na front i ubrzo bio postavljen za načelnika vojne stanice u Novoj Varoši. Njen brat Milutin, takođe učitelj, postao je vojnik Četvrtog pešadijskog puka, a među dobrovoljcima je bio i mlađi Dragutin. Ni Ljubica ni sestra Milica nisu sedele skrštenih ruku, nego su odlučile da pomognu koliko mogu, pa su negovale ranjenike u užičkoj bolnici.

Kada se najstarija sestra Milica teško razbolela, lekari su joj preporučili Vrnjačku Banju i Ljubica se pripremala da joj bude pratnja na putu. U leto 1917. njih dve stižu u Vrnjačku Banju, a Ljubica se odmah nalazi sa svojoj starom prijateljicom Andrijanom Jeremić. Ona je povezuje sa Dragutinom Jovanovićem, poznatijim po nadimku Lune, narednikom u Četvrtom pešadijskom puku Drinske divizije sa kojim je preko Brusa, Kruševca, Blaca, Kuršumlije, Podujeva, Prištine, Štimlja, Prizrena, Tetova stigla do Solunskog fronta.

secanja

 

Opisala je i kako je stigla u Vrhovnu komandu i srela se sa Švajcarcem Arčibaldom Rajsom, velikim prijateljem srpskog naroda: „Rajs se raspitivao o stanju u Užicu, Vrnjačkoj Banji, selima kroz koje smo prošli. Dugo smo pričali i on je sve brižljivo pisao. Oko nas su se okupilo stotine vojnika, prilaze nam, zagledaju nas, grle, plaču, šapuću: „Naši… otadžbina… Plačem i ja od radosti….!

Ljubica je, na insistiranje Stepe Stepanovića i Živojina Mišića, odlikovana Zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“.

Od družine koja je sa Ljubicom krenula u susret borcima Solunskog fronta, skoro svi su tragično završili pre početka Drugog svetskog rata. Lune je izgubio život 1932. godine, ubio ga je jedan policijski agent, a 1939. godine poginuo je i Milutin, narednik iz Jagodine, navodno, infarkt ga je srušio sa konja. I ostali su nestali pod neobičnim okolnostima. Ljubica je tek u oslobođenoj zemlji nastavila učiteljski poziv. Tri godine po završetku rata udala se za Nikolu de Sarna, sina italijanskog diplomate Dionisija koji je bio konzul u Beogradu. Rodila im se kćerka Ida, pa su kasnije zbog njenog školovanja živeli u Rimu, Đenovi, Milanu. Ida je postala doktor farmaceutskih nauka. Kad je Ljubici umro muž sve češće je dolazila u Beograd gde su joj živele dve sestre. U Užicu joj je živela najmlađa sestra Ružica, lekar, a u Sarajevu je živeo brat Milutin. Polovinom 1980. godine Ljubica je došla Milutinu u posetu, razbolela se i u Sarajevu umrla.

Posmrtni ostaci Ljubice Čakarević položeni su u porodičnu grobnicu na Dovarju Foto--URP
Posmrtni ostaci Ljubice Čakarević položeni su u porodičnu grobnicu na Dovarju Foto–URP