Inkluzija podrazumeva mnogo toga….

iconUžice

Autor : B.Kuzmanović

October 23, 2019

”Inkluzivni put” Predškolske ustanove Užice kao i drugih vaspitno-obrazovnih institucija u Srbiji zakonska je obaveza od 2010.godine. Staze toga puta koje se grade od tada do sada podrazumevaju: planiranje i implementaciju inkluzivnog programa, menjanje stavova i prakse pojedinaca, upoznavanje sa pojmovima i terminima koji se koriste, formiranje tima za inkluziju, stručno usavršavanje, praćenje i vrednovanje IP u praksi itd. Razvojna grupa je ukunuta i ta deca sa različitim poteškoćama su ušla u redovne grupe.   Vođenje  pedagoške dokumentacije za svako to dete je nova obaveza za zaposlene (vaspitače i stručne saradnike), javila se potreba za angažovanje još jednog (trećeg) vaspitača u grupi u kojoj je dete sa poteškoćama, kao podrška i detetu i vaspitaču. Uvodimo pojam individualizacije rada i izrade Individualnog obrazovnog plana, saradnja sa roditeljima ima nove dimenzije, a inkluzija podrazumeva  još mnogo toga, kaže na početku razgovora Snežana Cicvarić, pedagog Predškolske ustanove Užice.

Kao prednosti inkluzivnog obrazovanja, Zorica Todorović, psiholog Predškolske ustanove Užice ističe ključne razloge za inkluziju koje je definisao Centar za studije o inkluzivnom obrazovanju.  “Sva deca imaju pravo da uče zajedno.  Deca sa smetnjama u razvoju ne smeju biti odvojena od druge dece ili posmatrana kao manje važna. Ne postoji ni jedan zakonski opravdan razlog za odvajanje dece u obrazovanju, istraživanja pokazuju da deca koja su u inkluzivnom okruženju imaju bolja akademska i socijalna postignuća, samo inkluzija ima potencijal da umanji strahove i izgradi prijateljstva, poštovanje i razumevanje”. Prednost za decu sa smetnjama u razvoju jeste osećanje prihvaćenosti, mogućnost uspostavljanja prijateljstva i samopoštovanja, povećana mogućnost da uče kroz interakciju sa drugima, u prirodnoj vršnjačkoj grupi, povećana sposobnost da brinu o sebi i samostalnost, njihova ”vidljivost”za sve nas, kaže Todorovićeva.

Iz dosadašnje inkluzivne prakse u Predškolskoj ustanovi Užice kao najčešće problem, ona navodi  brojnost grupa preko normativa i nemogućnost dovoljne usmerenosti na dete, neprilagođen prostor: spratnost objekata, neadekvatna i nedovoljna didaktika, nedovoljno stručnog usavršavanja, otpori među zaposlenima iz straha, neznanja, nedovoljne senzitivnosti; ritam dnevnih aktivnosti ne odgovara ovoj deci (uznemireni, agresivni zbog buke, gužve ili dugog boravka u vrtiću-ceo dan, nema prostora za osamu ove dece, njihov kutak i sl.). Angažovanje personalnih asistenata odnosno trećeg vaspitača- osobe koja je u grupi kao podrška detetu sa poteškoćama, nije rešeno na pravi način. Dovijamo se kako znamo i umemo, ali  nastojimo da svaka grupa bude pokrivena tim trećim, pogotovu gde su teži slučajevi (autizam npr.). Među problemima koji otežavaju rad sa decom sa poteškoćama u razvoju uočljiva je i neumreženost svih relevantnih institucija, odnosno sistemski nije rešeno podržavanje ili je to u praksi otežano, smatra Todorovićeva.

 

Na naše pitanje koje su najčešće uočene poteškoće u razvoju generacija koje su prošle ili su i dalje u Predškolskoj ustanovi, stručne saradnice psihološko- pedagoške službe tvrde da nema kontinuiranog praćenja dece pri izlasku iz Predškolske ustanove, dodajući da im nije poznata ni studija koja to prati na sistematičan načina. Nema redovnog vrednovanja od strane Ministarstva i adekvatne saradnje sa osnovnom školom.

Govoreći o tome kako na decu sa poteškoćama reaguju deca koja nemaju poteškoće i koliko su ona i njihovi roditelji spremni da prihvate različitosti, Cicvarićeva i Todorovićeva kažu da deca u suštini prihvataju jedni druge, ali mnogo zavisi od vaspitača kako će da odneguju taj odnos između tipične dece i deteta sa smetnjom. U velikoj meri zavisi od vrste smetnji. Prisutno je neprihvatanje i od nas odraslih-roditelja i zaposlenih slažu se sagovornice našeg portal.

Saradnice pedagoško- psihološke službe Predškoslke ustanove ističu da se u ovoj ustanovi poklanja pažnja svim različitostima, navodeći kulturne, verske, zdravstvene, decu sa određenim talentima. Poslednjih godina pažnja se skreće i na to uglavnom kroz obeležavanje datuma (Dan tolerancije, dan dobrote, dan osoba sa invaliditetom), kroz sadržaje rada (sa decom oko sveta, i slično.  Ni o talentovanoj deci nažalost nemamo informacije, jedino ih vidimo u muzičkim i likovnim aktivnostima. Vaspitači bi rekli da u svojoj grupi imaju tu ”jaku”decu sa kojom mogu sve da urade.

U cilju edukacije zaposlenih u Preškolskoj ustanovi se organizuju razmene, sastanci na kojima se uočavaju teškoće i radi se na unapređenju istih. Sastanci tima su redovni, vaspitači i stručni saradnici se stalno usavršavaju, a česte su i konsultacije sa stručnim licima iz Specijalne škole. Stručno usavršavanje je obaveza u ovoj profesiji ali u velikoj meri zavisi od individualne odgovornosti za profesionalni razvoj.

Tekst je nastao u okviru projekta “Kvalitetan rani razvoj- ključ celoživotnog napretka” koji je sufinansiran budžetskim sredstvima.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove grada Užica.