Region

Mural za nezaboravne Užičane

AUTOR | Biljana Kuzmanović

Sanja Cvetić i Boban Lazić ispred murala kojim su se odužili najznačajnijim Užičanima Foto--URP
12.09.2016.

Na preko 200 metara kvadratnih, Sanja Cvetić koja je diplomirala slikarstvo na Fakultetu likovne umetnosti, i Boban Lazić koji je završio srednju Umetničku školu u Užicu, oslikali su one koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji grada. Jedina dama, Marija Maga Magazinović, smeši se sa zida na prostoru srušene Pošte pored Ljube Stojanovića, Stiva Tešića, Milutina Uskokovića, Mališe Atanackovića i Srbe Stamenkovića.

Sanjina i Bobanova prvobitna ideja bila je da oslikaju velikane srpskog glumišta koji su umrli u ovoj kalendarskoj godini, ali zbog brojnih sugestija sugrađana, odlučili su se za postojeći mural kome su posvetili mesec dana neprekidnog rada, i noću i po kiši.

Iako mislim da je oslikani mural svojevrstan način da im se odužimo i da ih sačuvamo od zaborava, verujem da još dosta Užičana zaslužuje isto, ističe diplomirana slikarka, Sanja Cvetić. Očekuje da bi na još nekim neiskorišćenim površinama u gradu imalo prostora za nove murale. Kaže da je iako je završila Fakultet likovne umetnosti nezaposlena. Ne beži od učenja i zato je rešena da se „prekvalifikuje“ kroz dalje usavršavanje dizajna.

Ni Boban Lazić sa diplomom srednje Umetničke škole iz Užica, nije radno angažovan. Oboje su na ovom projektu radili volonterski a jedina nadoknada za to, im je svakodnevna moralna podrška građana.

Neophodni materijal (oko 150 kilograma grafitne boje) i skele obezbedili su zahvaljujući sponzorima Helios-u, Etno Mont-u i pekari Blue Moon.

Grad Užice podršku im je pružio isključivo u organizacionom smislu. Omogućili su im da nesmetano slikaju na zidu i iskordinirali javna preduzeća (Bioktoš koji koristi prostor srušene Pošte i omogućili struju, jer su radili i u večernjim satima).

Petar Blagojević, član Gradskog veća, kaže da je dobro što su upravo znameniti Užičani odabrani za prikaz na muralu,  jer veliki broj naših sugrađana nedovoljno zna o njima.

Na pitanje, kakav je trenutni status lokacije na kojoj se do 1999. godine nalazila Pošta, on kaže da je ona trenutno u vlasništvu Republike Srbije (ranije bila u vlasništvu Pošte). Grad Užice je, tvrdi Blagojević uputio inicijativu Republičkoj Direkciji za imovinu da se zemljište bez naknade prenese na grad Užice, ali to još uvek nije urađeno.

On dodaje da je grad trenutno „vezanih ruku“, jer je zemljište državno, tako da je nemoguće bilo šta graditi na njemu. Kada se imovina prenese na grad postoji više varijanti šta bi na, najatraktivnijoj lokaciji u samom srcu Užica, moglo da se izgradi, ali o tome će poslednju reč dati struka, kategoričan je Blagojević.

Inače, JKP Bioktoš koristi ovu lokaciju za parking prostor i ubira prihod po tom osnovu kao i na svim ostalim parking prostorima u gradu.

Podsećamo, na zgradu nekadašnje Pošte koja se nalazila na ovoj lokaciji prvi projektil pao je 22. aprila 1999. gdoine, kada je uništena lokalna centrala, a bez napajanje je ostalo 18.000 telefonskih priključaka. 8. maja, Pošta je sravnjena sa zemljom, tako da je, istočni deo jedinstvene arhitektonske celine oko Trga partizana , izbrisan sa lica zemlje.