Region

Nedovoljno ideja za IPARD sredstva

AUTOR | Biljana Kuzmanović

bale sena i prikolica 1
24.12.2017.

Prvi konkurs u Srbiji za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj (IPARD), za nabavku i druge mehanizacije, biće raspisan 25. decembra. Poziv za traktore uslediće 5. januara, a 1. marta izaći će treći poziv koji se tiče prerade poljoprivrednih proizvoda, kao i za marketing. 

traktor

Bespovratna minimalna sredstva u iznosu od 20 000 evra do maksimalnih million i po evra (za više mera), dodeljivaće se za nabavku traktora, proizvodnju, preradu i plasman mleka, mesa, voća i povrća, organsku proizvodnju, kao i ruralni turizam. Za sredstva do 50 000 evra pišu se jednostavni, a preko toga složeni biznis planovi.  Ruralni regioni u koje se tretira i Zlatiborski imaju veći povraćaj sredstava, garantovanih 60% plus ostali benefiti.

Za novac iz IPARD-a moći će da konkurišu poljoprivrednici, zadruge, i mala i srednja agro preduzeća, koji gaje bobičasto voće na najmanje dva hektara površine. Na sredstva mogu da računaju i proizvođači jabučastog, koštičavog i drugih vrsta voća čije parcele su veće od pet hektara.

Novac se ne može koristiti za poreze (uključujući i PDV), carine, amortizacije i druge troškove poslovanja , za nabavku sadnica ili kupovinu životinja, ali je moguće koristiti ga praktično za sve drugo u vezi sa bavljenjem ovim poljoprivrednim delatnostima. Kada su u pitanju pravna lica, na novac ne mogu da računaju oni koji nisu prijavljeni u APR-u ili su u stečaju ili likvidaciji ili im je račun u bio u blokadi duže od trideset dana u poslednjoj godini. Registrovana poljoprivredna gazdinstva koja konkurišu takođe ne smeju biti u blokadi dužoj od 30 dana u poslednjoj godini.

Procedura za zainteresovane je da na propisanim obrascima popunjavaju aplikacije koje se bodovno ocenjuju, a na startnu prednost mogu da računaju mladi poljoprivrednici i žene, dok će se dodatni broj bodova pripisivati i članstvu u poljoprivrednim zadruga. Zbog uštede vremena najbolje je za ovaj posao angažovati konsultantske firme koje poznaju složena pravila i imaju iskustva u ovoj oblasti.

Nakon predaje dokumentacije, aplikanta obilazi komisija koja pravi zapisnik na terenu, zatim ocenjuje projekat i donosi odluka o prihvatljivim. Kada se i zvanično potvrdi da je projekat po pravilima IPARD-a, tj. Kada projkat bude odobren,  tek tada se kreće sa realizacijom.

IPARD je program predpristupne pomoći EU i predstavlja deo IPA fondova koji su stimulacija ruralnom razvoju. Sredstva se opredeljuju u cilju pripreme određene države za učešće u zajedničkom agrarnom budžetu Evropske unije koji čini više od 50% ukupnog budžeta EU, objašnjava Đorđe Marić, saradnik jedne konsultantske kuće (djordje.maric.ue@gmail.com).

Djordje Maric

Kaže da je interes da se što više novca povuče na određenom regionu jer bi ubuduće i država imala drugačiji odnos prema tom delu države.

Najveću zainteresovanost u Zlatiborskom okrugu očekuje od proizvođača voća i onih koji gaje krave, koze i ovce, ali ne zanemaruje ni ostale.

Dodaje da svaka država pristupanjem EU dobija kvotu za učešće u agrarnom budžetu pa poljoprivredni proizvođači kroz različite projekte povlače namenska sredstva.

Radeći na terenu shvatio je da je mali broj poljoprivrednika u Srbiji trenutno spreman da zaista i dođe do ovih sredstava. Zna da novca ima dosta, ali je uveren da je nedovoljno dobrih konkretnih ideja. Jasno mu je da ni proizvođači nisu naviknuti  da se bave birokratijom i da ne poznaju pravila na kojima počiva sistem EU.

Prosečan srpski poljoprivrednik ima nedovoljno znanja o EU jer ih uglavnom dobija kroz televizijske priče o visokoj politici. Običan čovek mora da shvati da je Evropska unija ozbiljan precizno uređeni sistem čija pravila se moraju poštovati, a naše ljude mrzi da traže papir koji već imaju negde u kući, kaže Marić.

Tvrdi da će IPARD za naše proizvođače biti ulazni test kroz koji će naučiti pravila projektnog finansiranja poljoprivrede, ističući da je to u svim razvijenim državama jedini mehanizam za dolazak do novca.

Sa ili bez EU poljoprivrednici u Srbiji moraju dovesti svoje zasade i farme do određenog nivoa konkurentnosti na tržištu, navodi Marić, preporučujući proizvođačima da upravo iz IPARD-a  pribavljaju sertifikate koji kupcima garantuju kvalitet.

Poljoprivrednici svi koji planiraju da se ozbiljno bave proizvodnjom od starta IPARD-a treba da počnu da pripremaju dokumentaciju i spremno dočekaju naredne pozive kroz koje će moći da rekonstruišu ili grade planirane objekte, sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, izđubravanje, septičke jame sve u skladu sa strogim pravilima zaštite životne sredine EU.

krave

IPARD je zahtevan i iz finansijkih razloga, jer je proizvođač u obavezi da sve predfinansira. Povraćaj novca je zagarantovan uz strogo poštovanje svih pravila ugovora i tek nakon što komisija obavi reviziju projekta.

Zato je važno imati pravu konsultantsku kuću koja se zainteresovanima pomaže oko pribavljanja dokumentacije, pripreme biznis planova i pisanjem projekta  što su uslovi da se opravdaju planirane investicije.

Ističe da konsultantske kuće ne treba posmatrati kao trošak, jer po pravilima IPARD-a ti troškovi su do 5% i uračunati u vrednost investicije.

 

Poredeći Srbiju i Hrvatsku gde je od 2008. dostupan IPARD, Marić navodi da su u startu pokušavajući da obiđu prepreke i prevare sistem funkcionisanja ovog fonda koji ima ozbiljnu kontrolu upravljanja i trošenja novca, nekoliko proizvođača uhapšeno.

Hrvatskom poljoprivredniku nije vraćeno milion i po evra, jer je na štali napravio više prozora od projektom predviđenih. Našim proizvođačima savetujem da od starta dobro planiraju a ukoliko tokom realizacije primete da je smisleno nešto napraviti drugačije od projektovanog neka zatraže određene izmene, jer je i to prihvatljivo ako je u skladu sa procedurama.

Inače, do 2020. kroz IPARD fondove proizvođačima u Srbiji moglo bi da stigne 175 miliona evra.

Spremni ili ne, vreme je da ozbiljno shvatimo utakmicu koju smo započeli da igramo očekujući da u finalu prepoznatljivim ukusima sa plodnih srpskih njiva poslužimo zahtevne i platežno moćne kupce iz Evrope, na domaćem ili njihovom terenu.