Staparska gradina drugi arheološki park u Srbiji

iconUžice

Autor : B.Kuzmanović

March 6, 2019

Kada u narednih 18 meseci bude izgrađena replika neolitskog naselja Staparska gradina  ovaj lokalitet na teritoriji grada Užica, na turističkim mapama biće označen kao tek drugi arheološki park u Srbiji.  Realizacija će biti sprovedena kroz projekat „Novi život neolitskog nasljeđa u prepoznatim područjima od posebnog značaja – Neolife”, koji EU finansira sa oko 600 hiljada evra. Nosilac projekta je Grad Užice u partnerstvu sa gradom Tuzlom, opštinom Milići i Umetničkom školom iz našeg grada.  

Fokus projekta je na približavanju praistorijskog kulturnog nasleđa i načina života neolitskog čoveka lokalnom stanovništvu, zatim kreiranje preduslova za samozapošljavanje i generisanje dodatnih prihoda za mlade ljude, ali i stvaranje mogućnosti za istraživački rad, stručna znanja i iskustva za srednjoškolce i student, kao i učešće dece u animaciji. Poseban ancenat je biće stavljen na kreiranju novog iskustva i doživljaja arheoloških lokaliteta za domaće i strane turiste, kao i promotivnih alata za jačanje pozicije regiona na domaćem i inostranom turističkom tržištu.

Projekat  podrazumeva izgradnju arheološkog parka iz doba neolita u kanjonu reke Đetinje u Užicu kao interpretacija užičkog neolitskog naselja Gradina. Park će biti podignut na osnovu dostupne arhivske građe iz perioda arheoloških istraživanja lokaliteta staparska Gradina i po uzoru na savremene arheološke parkove u svetu koji su nezaobilazne turističke destinacije. Parkovi ovoga tipa predstavljaju i moderne centre za animaciju posetilaca i obrazovanje građana, a u tom cilju gradiće se od materijala koji su se koristili u to vreme tako da će celokupan proces nastajanja parka biti atrakcija, jer će se u gradnji koristiti blato ,istakla je arhitekta i idejni tvorac novog arheološkog muzeja, Emilija Nikolić.

Ona je zaključila da će se konceptualnim opremanjem i uređenjem posetiocima pružiti mogućnost da dožive ambijent i oprobaju se u specijalno osmišljenim animacijskim programima u skladu sa karakteristikama privređivanja neolitskog čoveka na oba lokaliteta.

Idejni tvorac novog arheološkog muzeja, Emilija Nikolić. i dr Milica Tapavički-Ilić, sekretar upravljačkog tela Evropske zajednice muzeja na otvorenom (EXARC) Foto–URP

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković, od budućeg arheološkog parka očekuje da u budućnosti veliki broj školskih ekskurzija, istraživača, turista i Užičana posećuje ovaj lokalitet.  On veruje da će sa arheološkim parkom, u čijoj blizini su Stari grad i Stara hidrocentrala, Užice biti znatno atraktivnija destinacija za sve turiste koji su nas, do sada, mimoilazili i nastavljali put ka Zlatiboru, Zlataru, Tari.

Petković očekuje da će arheološki park zajedno sa Starim gradom predstavljati obogaćenu turističku ponudu koja će obezbediti znatno povećanje turističkog prometa u Užicu.

U svrhu održavanja i promovisanja jedinstvene turističke ponude koju je grad Tuzla razvio u okviru kompleksa Panonska jezera, sadržaji postojećeg arheološkog parka – neolitskog sojeničkog naselja Panonika i Geološkiog muzeja biće obnovljeni i unapređeni, najavio je presedavajućo Gradskog veća Tuzle, Aleksandar Vujadinović.

On je naglasio da je kompleks Panonskih jezera u Tuzli do danas posetilo preko četiri miliona posetilaca, i zato smatra da Užice ima dobru predispoziciju za razvoj sličnog modela funkcionisanja, uz pomoć evropskih fondova, očekujući da će projekat biti realizovan na zadovoljavajući način.

Širom sveta postoje stotine muzeja na otvorenom koji objašnjavaju kakav je svet bio u prošlosti i šta možemo naučiti iz istorije. Ovi objekti sadrže postavke materijalne baštine prikazujući način na koji su ljudi živeli u prošlosti, a sve u skladu sa priznatim naučnim metodama za potrebe obrazovanja, proučavanja i upotpunjenog doživljaja posetilaca” iznela je dr Milica Tapavički-Ilić, sekretar upravljačkog tela Evropske zajednice muzeja na otvorenom (EXARC) i iskazala spremnost ove organizacije da budući arheološki park u Užicu postane deo ove jedinstvene evropske mreže.

Dr Nemanja Mrđić, naučni saradnik Arheološkog instituta Beograd, je istakao da se savremenom izgradnjom arheoloških parkova stvaraju mesta koja naglašavaju vrednost istorije, kulture i nauke i pomažu njihovo razumevanje, iznoseći informacije o postojećoj infrastrukturi arheoloških parkova Evropske unije i Srbije, osvrćući se na funkcionisanje Pompeje u Italiji, Hantena u Nemačkoj, Feliks Romulijane, Justinijane Prime i Viminacijuma u Srbiji.