Region

Zbog 72 metra cevovoda 15 000 ljudi četvrti dan bez vode

AUTOR | Biljana Kuzmanović

07.11.2016.

Nakon završetka radova na rekonstrukciji cevovoda u ulici Miloša Božanića, prilikom puštanja vode i punjenja sistema došlo je do pucanja jedne od spojnica koja je spajala dve cevi, tako da je 3 500 domaćinstava u visokim gradskim zonama i dalje bez vode. Tokom ove godine, samo na ovom cevovodu sa havarijom koja je još u toku pet puta je dolazilo do kvara.

Ni posle pet pucanja cevi u ulici Miloša Božanovića, JKP Vodovod nema idejno rešenje za rekonstrukciju magistralnog voda koji se u dužini od 6,5 kilometara proteže od Cerovića do Matovića brda. Sigurno je da se mora tražiti druga magistrala, jer se pomenuti cevovod nalazi na nepristupačnom terenu, a dosta šupa i pozida podignutu je u neposrednoj blizini. Problem je i što ovaj cevovod koji sa Cerovića brda silazi do Koštice, pa se penje na vrh Pore, odakle se spušta prema Belom groblju i Gluvaćima nije legalizovan, kao uostalom ni akumulacija Vrutci koja nema upotrebnu dozvolu, istakao je Duško Ljujić, direktor JKP Vodovod.

Ljujić je naglasio da je metoda zavarivanja elektro fuzionih spojnica koje su postavljene na mestu rekonstrukcije u Miloša Božanovića, već korišćena u Beogradskoj ulici gde je pritisak za pola bara veći i da tada nije bilo problema.

Ukupna dužina azbestnih cevi koje menjamo plastičnim u Miloša Božanovića je 72 metra. One su prečnika 400 miliometara i povezuju se sa plastičnim cevovodom u Beogradskoj ulici. Za sada nemamo dokaze da su spojnice koje su postavljene prethodne noći loše, ali će naša tehnička služba istražiti da li je problem kulminirao usled loših cevi ili zbog aparata za zavarivanje, rekao je novinarima Duško Ljujić.

On tvrdi da će tokom dana ekipe ovog javno komunalnog preduzeća pripremiti cevi i materijal, a očekuje da će večeras stići 5 multi džoint spojnica. Ukoliko vremenska prognoza, koja trenutno ne ide na ruku, dodatno ne poremeti dinamiku radova, punjenje sistema nakon dezinfekcije, uslediće sutra veče, kaže on. Inače, Ljujić je za naš portal potvrdio da je Vodovod iz sopstvenih sredstava samo za materijal tokom četiri pucanja cevi u ovom delu grada izdvojio 1,2 miliona dinara.

Treba istaći da je cevovod Cerovića brdo- Matovića brdo u sklopu koga je i kvar u ulici Miloša Božanovića, dugačak 6, 5 kilometara a izgrađen je polovinom 80-tih godina prošlog veka.

Inače, celokupna dužina azbestnih cevi u Užicu je 54 kilometra i postavljene su pre više od 30 godina. Direktor JKP Vodovod kaže da ove cevi mogu dugo biti u upotrebi na stabilnim terenima, izražavajući ličnu bojazan da bi ozbiljniji zemljotres u Užicu mogao da izazove dosta kvarova, jer ne trpi oscilacije u zemlji, niti trpi promene pritisaka.

Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika grada Užica, javno je uputio izvinjenje sugrađanima koji su već četvrti dan bez vode. On tvrdi da je Gradska uprava spremna da snosi posledice, ukoliko neko misli da je ovaj problem njihova krivica. Kaže da se na koligijumu i sastancima Gradskog veća pominje i pitanje odgovornosti za trenutnu situaciju sa vodosnabdevanjem visokih zona, ali da se o tome u konkretnom slučaju može raspravljati tek ukoliko se utvrdi da je u pitanju ljudski faktor.

Najviše smo angažovani na pronalaženju sredstava za drugu fazu radova na Cerovića brdu, tako da se konkretnim problemom cevovoda Cerovića brdo- Matovića brdo nismo ni bavili, rekao je Nešić, ističući da se pod hitno mora razmišljati na tu temu. Sinoć do 22 sata bili smo ubeđeni da sve ide po planu, ali nije. Najgore je što se ponovo može desiti neplanirana situacija, kaže Nešić.

Zoran Militarov, načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu policiju, rekao je da još uvek nema potrebe za proglašenje vanredne situacije vezano za havarijsko isključenje visokih zona sa Cerovića brda. Militarov je naglasio da je pored cisterni za građane obezbeđeno i snabdevanje vodom i tehničkom vodom bolnice, Medicinske i Škole za slušno oštećenu decu.

Važno je istaći, da je od 2005. godine azbest kao kancerogeni materijal zabranjen u Evropskoj uniji, ali je, ipak, u svetu 2007. godine potrošeno dva miliona tona.

Najviše od toga potrošeno je u Kini – 30 odsto, zatim u Rusiji, Kazahstanu i Brazilu. Prema statistici, 125 miliona ljudi u svetu izloženo je delovanju azbesta, a godišnje sto hiljada umre od posledica dejstva ove supstance. Prema stavu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), azbest u vodovodnim cevima nema bitnog uticaja na zdravlje ljudi, pa zbog toga nisu ni postavljene norme za koncentraciju azbesta u pijaćoj vodi, niti se te vrednosti istražuju.

Prema studiji iz 2011. godine, kada je u Srbiji azbest zabranjen, od 30 do 70 odsto vodovodnih cevi bilo je od ovog materijala. http://zelenasrbija.rs/srbija/1443-zabranjeni-azbest-i-dalje-opasnost

Do sada, Jagodina i Apatin su jedina dva grada u u Srbiji gde su azbestne vodovodne cevi potpuno zamenjene plastičnim. http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sombor/samo-apatin-i-jagodina-potpuno-izbacili-azbestne-cevi-iz-vodovoda_676228.html