Seval ulaže i veruje u mlade snage
Dobra priprema mladih saradnika u proizvodnim kolektivima donosi brojne prednosti, od kojih se ključne odnose na lica na koja u tim kolektivima može da se osloni u sopstvenom poslu i one kojima mogu da se povere brojni zadaci i obaveze.
Zaposlenima u Impol Seval-u zbog sve složenijih poslova i projekata obezbeđeni su uslovi za razvoj i ozbiljniji napredak u odgovarajućim područjima rada. U ovom kolektivu kontinuirano se priprema kadar koji će decenijama pred nama biti spreman za ozbiljnu proizvodnju.
Da su za napredak i razvoj svakog velikog sistema najvažnije kompetencije i odanost zaposlenih pre nepunu deceniju shvatili su Oliver Milović i Đorđe Lazović.
Iako rade na različitim poslovima zajedničko im je da su se obojica prekvalifikovali, da su shvatili poverene poslove, predano su učili od starijih kolega, koji su kako navode bili nesebični u prenošenju znanja. Lično su zadovoljni uslovima rada u Impol Seval-u i zaradom koja je kako ističu, redovna.
Svako treba dobro da razmisli šta su njegova interesovanja i čime želi da se bavi u životu kao i o tome gde ima posla, tvrdi 33-godišnji Oliver Milović. Biću iskren da nisam tako razmišljao posle osnovne škole, pa sam školovanje nastavio u Beogradu gde sam završio za elektro tehničara telekomunikacija u PTT školi, kaže on. Ne želeći dalje da se školuje, pune četiri godine je čekao da se zaposli u struci radeći različite poslove za sitan novac.
Agoniju je nakon konsultacija sa roditeljima koji su čitav radni vek proveli u Impol-u, presekao odlukom da vanredno upiše Tehničku školu u Užicu i stekne zvanje valjača. Kaže da je sve ispite dao u roku i da je diplomu odmah nakon dobijanja predao u fabriku, a da je na razgovor pozvan nakon sedam meseci.
Dok nisam ušao u fabriku nisam ni bio svestan na čemu ću konkretno raditi, seća se Milović koji navodi da je tokom prekvalifikacije teoretski učio stručne predmete ali da to ne može da poredi sa osećajem rada u fabrici, tvrdi Milović.
Kada je pre osam godina stao za ogromni pult trebalo mu je vremena da se prilagodi radnim zadacima, u čemu je imao apsolutnu pomoć kolega, jer je tada bio ubedljivo najmlađi. Želja da uči i napreduje pre dve godine dovela ga je na poziciju prvog rukovaoca.
Kaže da je u kolektivu u kome je zaposlen sve jednostavno, trudiš se da zadatak koji dobiješ uradiš najbolje, poštuješ radno vreme i ostale obaveze propisane ugovorom o radu. To je siguran put do statusa dobrog majstora, poštovanja kolega i šanse za napredovanje, iz iskustva govori Milović.
Mladima koji razmišljaju o upisu obrazovnog profila operater za preradu metala savetuje da se odluče za to, ako ih zaista zanima, jer će sa tom predispozicijom brzo naučiti zanat i biće dobrodošli u ovaj kolektiv.
Đorđe Lazović koji se izradom metalnih konstrukcija bavio u zemlji i inostranstvu, kada je poželeo mir i stabilnost i osmočasovno radno vreme, rešio je da se prekvalifikuje za zvanje livca što trenutno radi u Impol Seval-u.
Smena u koju je došao formacijski je imala manjak jednog čoveka, starije kolege spremno su ga prihvatile, brzo je napredovao i već posle tri godine postavljen je na mesto prvog rukovaoca, što se najčešće dešava tek posle 10 godina, kaže Lazović. Ne krije da je tu poziciju brzo stekao zahvaljujući kolegama, jer je kako kaže samo iskazao veštine koje su oni primetili i podržali ga u nastojanjima da napreduje.
Zadovoljan sam primanjima, a jos važnije je što uvek znaš kada ćeš primiti platu i nikoga ne moram da molim da mi plati ono što sam zaradio.
Iako svaki roditelj želi da mu dete ima fakultetsku diplomu nisu svi spremni na to. Zato je bolje opredeliti se za neki zanat i biti dobar majstor koji kao takav može bolje da živi od pojedinih sa fakultetskim diplomama, tvrdi Lazović.
Naglašava da apsolutno podržava sistem dualnog obrazovanja, jer veruje da će učenici odmah na praksi videti šta se radi i da li će oni nakon školovanja biti sposobni za te poslove. Oni koji pokažu interesovanje i spremnost da uče i rade sigurno će nam kroz nekoliko godine biti kolege.
Mladi ne razumeju da bilo koje znanje koje imaju nose sa sobom i da ako žele da istaknu svoje prednosti treba da upotrebe ta znanja. Za rad u proizvodnji prednost su majstorska predznanja, ali oni koji ih nemaju ne znači da za nekoliko godina neće stići do mesta na kojima se mi danas nalazimo, zaključuje Lazović.
