Šta je to Aspergerov sindrom?

Aspergerov sindrom, prema staroj klasifikaciji mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja je smatran kao zasebna dijagnoza. Od 2013. godine, prema klasifikaciji Američke asocijacije psihijatara (DSM-V), Aspergerov sindrom je sa ostalim pervazivnim razvojnim poremećajima (dečji autizam, atipičan autizam, Rettov sindrom…) svrstan u jednu kategoriju – poremećaji autističnog spektra, te se ne koristi više kao samostalna dijagnoza, već se upotrebljava termin visokofunkcionalni autizam.

Međutim termin Asperger (ili Aspergerov sindrom) je i dalje u čestoj upotrebi. Aspergerovom sindromu i ostalim poremećajima iz grupe pervazivnih razvojnih poremećaja je zajedničko da su prisutna kvalitativna oštećenja recipročnih socijalnih interakcija i obrazaca komunikacije. Razvoj je izmenjen od najranijeg detinjstva, a repertoar aktivnosti i interesovanja je stereotipan i oskudan.

Teško ih je razlikovati, jer je njihova inteligencija potpuno očuvana, međutim oni imaju problem sa socijalnim veštinama i skloni su opsesivnom fokusu na jednu temu ili da iznova i iznova ponajvljaju ista ponašanja i radnje.

Kod Aspergerovog sindroma govor se razvija na vreme, bez kašnjenja, ali ima neobičan sadržaj. Može nam se činiti da imaju monoton, ,,robotizovan“ glas. Uglavnom bukvalno shvataju govor, ne razumeju ironiju, sarkazam niti šale. Inteligencija je očuvana, pa čak mogu da budu i nadprosečno inteligentni. Mogu biti i izrazito talentovani za neke stvari (savant sposobnosti). Deca sa Aspergerovim sindromom mogu imati izuzetnu memoriju i biti talentovani za umetnost (slikarstvo, muziku, književnost).

Facijalna gestikulacija je dosta nerazvijena, tako da oni veoma malo pokazuju izraze lica – osim ljutnje i žalosti. Kao i kod autizma, socijalne interakcije su siromašne i bez empatije. Oni nisu u mogućnosti da prepoznaju tuđe namere i osećanja, jer jednostavno nemaju predstavu o tome da drugi oko njih imaju emocije i želje. Ukoliko razumeju da drugi ljudi imaju osećanja, potrebe i želje, imaju poteškoće da ih prepoznaju. Često uživaju u repetitivnim radnjama i ritualima.

Vole da imaju tačan dnevni raspored aktivnosti, koji ako se promeni, može da izazove burne reakcije kod njih. Ne vole nove situacije, nepredviđene okolnosti. Mogu da imaju nekordinisane motorne pokrete, pa ih često doživljavamo kao nespretne. Prisutne su stereotipije. Njihova interesovanja su ograničena, ali imaju jako dobro mehaničko pamćenje. Mogu da koriste izraze i fraze koje nisu karakteristične za njihov uzrast, pa nam može delovati da kad pričamo sa detetom, imamo utisak da pričamo sa mnogo starijom osobom.

Njihova čula su intenzivnija, te jače osećaju miris, ukus i dodir, ali mogu biti preosetljivi na zvučne, vizuelne ili taktilne stimuluse. Deluju nam kao da su u svom svetu, posvećeni sebi i sopstvenom rasporedu. Njihova prognoza je bolja od ostalih oblika pervazivnih razvojnih poremećaja jer imaju dosta velike šanse, da kad odrastu, samostalno funkcionišu.

U kasnijem dobu, kod njih je povećan rizik za razvoj psihoza ili poremećaja raspoloženja, poput depresije. Aspergerov sindrom se najčešće primećuje u trećoj godini i čak je osam puta češći kod dečaka.

Koji su dijagnostički kriterijumi za Aspergerov sindrom?

∙ ne postoji kašnjenje u govoru i u intelektualnom funkcionisanju

∙ otežano sklapanje prijateljstva

∙ nedostatak empatije

∙ otežana facijalna ekspresija

∙ nedostatak emocionalnog uzajmnog delovanja

∙ ustaljene rutine ili rituali

∙ stereotipni pokreti ili ponašanja

∙ koeficijent inteligencije je veći od IQ 70

∙ otežano snalaženje u socijalnim i profesionalnim situacijama

∙ nisu ispunjeni kriterijumi za druge PRP.

Kakav je tretman kod dece sa Aspergerovim sindromom?

Terapija koja se primenjuje na pervazivne razvojne poremećaje, u ovom slučaju na Aspergerov sindrom i poremećaje iz autističnog spektra je sveobuhvatna i pokriva sve segmente dečjeg razvoja. Radi se bihevioralna (ABA) terapija, koja se sastoji od brojnih programa, koji su pažljivo izabrani za svako dete, prema njegovim individualnim potrebama.

Deca sa Aspergerovim sindromom imaju dosta snaga poput izuzetnog fokusa, istrajnosti, obraćanja pažnja na detalje i sposobnosti za prepoznavanje obrazaca. Njihove snage su veoma značajni činioci terapije, jer ih terapeut prepoznaje, te ih koristi u radu. Terapija je usmerena na ključne simptome, te se najviše radi na društvenim veštinama, interakciji i socijalizaciji .

Uči se i kako da se prevaziđu jake emocionalne reakcije, da se suzbiju repetitivne i stereotipne radnje i rituali, da se prevaziđe stres i anksioznost. Radi se na logičkom zaključivanju, predviđanju ishoda, gledanju stvari iz perspektive drugog i samim tim na razvoju empatije.

Terapeut uči dete kako da prepozna tuđu mimiku, gestikulaciju, osećanja, želje i potrebe. Dete ima najviše poteškoća u uspostavljanju odnosa sa drugima, te se radi najviše radi na tome – uči se interakciji i socijalizaciji.

Problemi koji se još mogu javiti su: hvatanje lopte, vezivanja pertli, pisanje, pa se rade vežbe za finu i grubu motoriku i grafomotoričke vežbe. Rade se vežbe bilateralne koordinacije, vežbe za proprioceptivni i vestibularni sistem, vežbe za praksiju tela i šake po potrebi. Uspeh i prvi rezultati su najčešće vidljivi ubrzo, u prvih nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Nakon svake završene terapije, roditelju se napiše detaljno šta je rađeno sa detetom na terapiji, kako bi roditelj mogao da obnavlja postupak sa terapije kod kuće. Neki roditelji se odlučuju za nekoliko terapija dnevno (1-4 terapije svaki dan), dok se drugi odlučuju za nekoliko terapija na nedeljnom nivou. O broju terapija odlučuje sam roditelj, prema mogućnostima i potrebama.

Rezultati zavise od kapaciteta deteta, intenziteta i kvaliteta rada, ali i od ,,ponavljanja gradiva“ sa terapije kod kuće. Roditelji se smatraju koterapeutima i predstavljaju jedan od ključnih fakora za napredak. Dete će brže usvajati nove veštine, gradivo i bolje napredovati ukoliko se više vremena posveti radu sa njim.

Aspergerov sindrom, kao i ostali pervazivni razvojni poremećaji, odnosno poremećaji iz autustičnog spektra nisu prolaznog karaktera, već su trajna stanja.

Ukoliko se primenjuje odgovarajuća terapija, moguće je suzbiti ili svesti simptome na minimum, tako da ne remete svakodnevno funkcionisanje.

Dodatak zabeleženih ponašanja:

∙ tikovi, nevoljni pokreti itd.

∙ hiposenzitivnost, hipersenzitivnost

∙ razgovor podseća više na monolog

∙ korišćenje neologizma

∙ neprecizna motorika, nekordinisani pokreti

∙ izostanak radoznalosti po pitanju svog socijalnog i seksualnog identiteta.

Tipični „program treninga”:

∙ Trening socijalnih veština je koristan za efikasnije društveno funkcionisanje.

∙ Kognitivno bihejvioralna terapija je pogodna da se nauče načini kako prevazići stres, anksioznost ili prejake emocionalne reakcije; isto tako ovim metodom se suzbijaju i opsesivna interesovanja i ponavljane rutine.

∙ Medikamentozna terapija se uglavnom koristi radi prevazilaženja nekih pratećih stanja poput depresije ili anksioznosti.

∙ Vežbe za poboljšanje motoričke koordinacije.

∙ Trening komunikacije, vežbe govora.

∙ Trening poslovne etikecije za odrasle pacijente.

∙Trening za roditelje, za „samostalnu upotrebu” kod kuće.

Prognoza

Deci sa Aspergerovim sindromom u nekim slučajevima posebnih problema sa ponašanjem i uklapanjem u školsku sredinu preporučuje se da pohađaju specijalne škole, mada većinom to i nije potrebno.

Adolescenti sa ovom bolešću mogu iskusiti teškoće i potrese u emotivnim vezama. Uprkos visokim mentalnim sposobnostima i potencijalu, mnogi se naprosto ne usuđuju da započnu bilo kakvu ljubavnu priču, često i zbog negativnih iskustava pri nekim prvim pokušajima da se bude u emotivnoj vezi.

Kao rezultat ponavljanih neuspelih pokušaja da se pronađe dobro, trajno društvo ili partner, može se razviti depresija ili neki drugi poremećaj raspoloženja. Neuspesi na planu socijalnih kontakata umeju da izazovu stres koji se manifestuje kroz udaljavanje, izolaciju, opsesivno ponašanje, hiperaktivnost, drsko ili agresivno ponašanje.

Anksioznost se može javiti kao rezultat grubog prekida neke njihove omiljene ustaljene dnevne rutine, kada se nađu pred nekim sasvim različitim rasporedom dnevnih zbivanja u odnosu na onaj na koji su naviknuti.

Obrazovanje i upoznavanje porodice obolelog sa poremećajem je vrlo značajno. Pomoć porodici da izađe na kraj sa problemom, istovremeno je i put ka poboljšanju stanja obolelog.

Prognoza je bolja ukoliko je poremećaj opažen u što mlađem uzrastu. Ovim se obezbeđuje i ranija intervencija.

Intervencije u kasnijem, odraslom dobu, daju manje šanse za dobru prognozu. Do tada već mogu biti seksualno ili na neki drugi način iskorišćavani od strane drugih. Mogu biti nesposobni da shvate društvene implikacije i posledice svojih postupaka.

Uz adekvatan i efikasan tretman deca sa Aspergerovim sindromom mogu naučiti da sasvim solidno izlaze na kraj sa svojim teškoćama i ograničenjima, ali im uglavnom kao veliki izazov zauvek ostaju socijalne situacije i odnosi.

Ukoliko želite da se konsultujete sa stručnjakom na ovu ili neku drugu temu, preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Fotografije preuzete sa www.doktok.rs