Šta raditi kada naša koža izgori?

Sezona godišnjih odmora, donosi nam puno slobodnog vremena koje provodimo napolju, direktno izloženi Suncu. Iako svi jedva čekamo ovaj period godine, ne smemo zaboraviti koliko Sunčevi zraci, ukoliko se dovoljno ne čuvamo, mogu naneti štete našoj koži. Posledice mogu biti trenutne ali i akumulirane tokom života i dovesti do različitog stepena oštećenja kože, pa čak i do karcinoma.

Akutna reakcija kože na Sunce sa kojom se većina populacije u nekom obliku, nekada susrela je svakako izgorela koža. Opekotine od Sunca predstavljaju stanje kože, koje nastaje nakon izlaganja nezaštićene kože ultravioletnim zracima , a kada odbrambeni mehanizmi kože više nisu u stanju da pruže otpor sunčevim zracima.

Simptomi izgrele kože su crvenilo, bol ili pečenje kože, a ponekad čak i kod ozbiljnijih opekotina plihovi i otok kože, koji mogu biti praćeni povišenom telesnom temperaturom i i slabošću. Ne treba zaboraviti da opekotine koje zahvate velike površine kože mogu čak dovesti do ozbiljne dehidratacije, bakterijskih infekcija pa čak i do šoka. Vrlo često pojava simptoma se ne desi odmah nakon ekspozicije Suncu, već može da se razvije i nakon nekoliko časova. Najčešće opekotine su lokalizovane, na manjoj površini tela, praćene nelagodnim osećajem, svrabom, često bolom, koje spontano prolaze za nekoliko dana, a opečena koža se regenerise. Ova koža nakon opekotine može biti osetljivija, na njoj se mogu razviti nove promene u vidu mladeža koje treba pratiti kroz vreme. Koža koja je gorela sklonija je promenama u smislu starenja kože ali i predstavlja plodno tlo za nastanak mnogobrojnih, čak i zloćudnih promena.

Ko treba posebno da se čuva od Sunca?

Zaštita od Sunca je imperativ za sve, ali pojedine grupe razvijaju dodatnu osetljivost. To su ljudi svetlije puti, boje očiju i kose, kao i oni koji su na određenoj terapiji određenim lekovima.

Poznato je svojstvo nekih grupa lekova da izazivaju fotosenzitivnost, a to su NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) npr. Brufen , zatim određene grupe antibiotika kao što su hinoloni, tetraciklini,sulfonamidi, antimalarici, amiodaron, grizeofluvin, psoraleni, tiazidi, uključujući i Lasix, kao i mnogobrojni antipsihotici.

Šta raditi kada dođe do opekotine?

1. Operite dobro kožu, da biste isprali ostatke soli, peska i prljavština, ne trljati, ne ribati grubo, samo blagim sapunom ili neutralnom penom
2. Ukoliko osećate bol, možete uzeti Paracetamol ili Aspirin , ukoliko niste alergični na neki od navedenih lekova. Aspirin nemojte davati deci mlađoj od 12 godina!!!
3. Na opečenu kožu, stavite hladnu, čistu kompresu , hladite regiju
4. Nakon hlađenja, možeti naneti neki od AFTER SUN preparata, koji sadrže Aloja Veru i /ili Mentol koji će pružiti dodatno hlađenje, ali i hidrataciju
5. Pijte dovoljno tečnosti, najbolje voda ili prirodni nezaslađeni čajevi, kako biste sprečili dehidrataciju
6. Izbegavajte dalju ekspoziciju sunčevim zracima

Fotosenzitivnost

Određena koža teže podnosi sunčeve zrake i mnogo brže gori od normalne kože. U populaciji ovo stanje vrlo često se naziva i alergijom na Sunce. Ova koža zahteva izuzetnu pažnju i izbegavanje čak i minimalnih sunčevih zraka. Ukoliko dođe do promena, koža se tretira kao i kod opekotina, ali uz traženje razloga, kao i lečenje osnovnog uzroka.

Koji su razlozi za fotosenzitivnost?

Postoji mnogo razloga koji mogu da dovedi do preterane osetljivosti kože na Sunce, između ostalih kontakt sa nekim hemikalijama , parfemima ili biljkama, razni lekovi koje smo već pominjali, mnogobrojne autoimune bolesti npr. Lupus, zatim porfirija, neki metabolički dizbalansi , nasledne bolesti.

Kako sačuvati kožu od posledica UV zraka?

1. Izbegavajte direktno izlaganje Suncu od 10 do 17 časova.
2. Nosite garderobu koja Vas može zastititi, šeširi sa velikim obodom, kačketi, naočare za Sunce ( sa staklom koje ima sposobnost zaštite od UV zraka), lagana odeća, prirodnih materijala. ( izbegavajte sintetiku, poliester, poliamid koja dovodi do preteranog grejanja organizma, idealni materijali su lan, pamuk, svila).
3. Izbegvajte solarijum
4. Koristite zaštitne kremove, sprejeve sa SPF najbolje 50+, vodite računa da nanesete dovoljnu količinu, kao i da ponavljate nanošenje na dva sata, kao i posle znojenja ili kupanja. Nanesite kremu i kada je oblačno, kada ste na visokim nadmorskim visinama ( planina, avion), kada ste u automobilu ili sedite pored prozora.
5. Zaštitite kožu Vašeg deteta, ne zaboravite da koža sve pamti i da posledice lošeg čuvanja kože u mladosti, mogu da dođu na naplatu i nakon nekoliko godina ili decenija.

Uživajte u benefitima Sunca, dobrom raspoloženju koje nam svima donosi, ali nemojte dozvoliti da za samo nekoliko minuta dobijete bolne pozdrave od Sunca koji mogu da ponište sve ono lepo što nam leto i odmori donose.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Jovanom Pešić, specijalistom dermatovenerologije, konsultaciju možete zakazati na DokTok platformi.

Naslovna fotografija preuzeta sa www.doktok.rs

Fotografija u tekstu—www.uzickarepublikapress.rs