Starenje kao globalni proces ne mora da bude problematično
Evropa postaje stari kontinent, jer je u većini zemalja Evropske unije stope rađanja ispod nivoa proste reprodukcije, a s druge strane produženo je trajanje života.
Posle II svetskog rata rađalo se puno dece i to je trajalo i do dve decenije. U Srbiji i Mađarskoj taj period je trajao kratko, nepunu deceniju. Kod nas se već od 1956. beleži fertilitet niži od proste reprodukcije. Smanjenje broja stanovnika u Srbiji odvija se neprekidno nakon 1991. godine. Osnovni razlog je prethodno dug period nivoa fertiliteta ispod proste reprodukcije. Ostali razlozi su ratovi na području bivše SFRJ, privatizacije, raniji odlasci u penziju i emigracija stanovništva naše zemlje svih godina, ističe na početku razgovora dr Vladimir Nikitović, naučni savetnik Instituta društvenih nauka i urednik jednog da najstarijih svetskih demografskih časopisa „Stanovništvo“.
Zapadna Evropa je u proseku demografski starija nego Srbija, dok je u Istočnoj Evropi malo bolja situacija, jer su se kod njih sve do 90-tih godina prošlog veka zadržale relativno visoke stope rađanja.
U Srbiji trenutno trpimo posledice prošlih vremena. I kod nas je očigledno da se produžio životni vek, a da je mladih sve manje tako da imamo starenje sa dva kraja piramide kako kažemo mi demografi, ističe Nikitović.
Prema uobičajenim indikatorima starenja stanovništva, Srbija je 2019. godine bila na nivou zemalja EU-27 ili nešto iznad njihovog proseka, sa medijalnom starošću od 43,4. Žensko stanovništvo je starije od muškog zbog dužeg očekivanog trajanja života, dodaje on.
Uticaj starenja na vitalne društvene sisteme, poput zdravstvenog i sistema socijalne zaštite, uopšte ne mora da bude presudan. Iako se mnogi koji kroje makro ekonomsku politiku u našoj zemlji vade na demografiju, zapadnoevropske zemlje su najbolji pokazatelji za to, jer demografski kod njih ništa nije bolja situacija kada se radio starenju, ali su oni taj proces preokrenuli u sopstvenu korist. To pre svega podrazumeva veće učešće žena i mladih na tržištu rada (za razliku od nas gde je i dalje u značajnom procentu uočljivo patrijahalno dominantan model žena domaćica koje se ne uključuju na tržište rada ili to ne žele zbog čega su u težoj situaciji jer su zavisne od muškaraca)
Na porast ekonomske aktivnosti utiče i obrazovni nivo žena. . Takođe, kod nas je prisutan i dalje kulturološki model koji podrazumeva nisku ekonomsku aktivnost mladih.. Postoji i niži stepen aktivnosti kod starijeg dela radne snage, što je uzrokovano mahom neuspešnim modelom socioekonomske tranzicije u poslednje dve decenije.
Naša zemlja je dominantno emigraciona (što pretežno pogađa ljude u mlađem srednjem dobu), odnosno daleko više ljudi se odseli nego što se doseli, što je dodatni faktor smanjenja i starenja stanovništva
Najbolji pokazatelj je koeficijent zavisnosti starih (koliko ima do 15 godina i preko 65 na suprot radnom uzrastu (15-65), to je 0,55. Po toj formuli kod nas na jednog potencijalnog radnika dođe 0,55 mladih i starih slikovitije rečeno 55 na 100.
Albanija i stanovništvo na KiM će najbrže stariti na Balkanu (trenutno mlade populacije poput Albanije, jer su stope rađanja kod njih pale ispod dvoje dece po jednoj ženi u reproduktivnom dobu još pre 15-ak godina (generalno u čitavom svetu), a starosna struktura im je ubedljivo najmlađa u Evropi zbog najdužeg perioda sa stopama rađanja iznad proste reprodukcije.
Projekcije su da će do kraja tekućeg veka Srbija- Hrvatska- Bugarska odnos mladi stari približiti 1-1. Udeo starijih osoba (65+) u Srbiji je neznatno iznad proseka EU, dok je udeo najstarijih starih (80+) ispod proseka EU. N
Nikitović objašnjava da se indeks ljudskog razvoja sastoji od tri komponente
- Zdravstvena (očekivani životni vek)
- Ekonomska (životni standard – BND po stanovniku)
- Obrazovni nivo (godine provedene u školovanju)
Ovo su tri glavna pokazatelja koji sumiraju brojne druge činioce o ljudskom razvoju, navodi Nikitović koji je bio jedan od istraživača u okviru Nacionalnog izveštaja o ljudskom razvoju- Srbija 2022 u kome je istakao da će se prema svim projekcijama, broj stanovnika Srbije u budućnosti smanjivati. Depopulacija će više pogoditi regione Zapadne Srbije i Šumadije te Istočne i Jugoistočne Srbije, a daleko manje Vojvodine, dok će Beogradski region praktično održati sadašnji broj stanovnika.
Naš sagovornik ističe da region Užica dobro stoji kada se radi o nivou ljudskog razvoja, jer je ovde životni vek duži od drugih oblasti, obrazovni nivo dosta dobar, dok je ekonomski osrednji u kontekstu Srbije
Užice i Sombor su među gradovima srednje veličine u kojima je došlo do najvećeg osipanja stanovništva, pokazao je prošlogodišnji popis stanovništva, a porazni su podaci o velikom iseljavanju iz našeg kraja u velike centre ili u inostranstvo. Pad bi bio drastičniji ali imamo sreće da se doseljavaju iz drugih opština i regiona.
Nikitović smatra da Region Zapadne Srbije i Užice kao centar prostorno najveće oblasti trenutno trpe posledice višedecenijske politike . Dok je postojala Jugoslavija naš kraj je prosperirao jer nismo bili pogranični, sada kada smo Srbija padamo. Delimično imamo sreće jer u Bosni i Crnoj Gori koje su nam blizu živi srpski živalj.
U Somboru je to još drastičnije jer je na tromeđi Hrvatske i Mađarske.
Naš sagovornik koji zagovara teoriju da su pogranični regioni manje razvijeni usled čega pate od emigracije, ističe da razvijene zemlje upravo iz tih razloga prilično ulažu u regionalizaciju i decentralizaciju da bi održali ravnotežu u razvoju. Kod nas se potpuno suprotno radi još većim ulaganjem isključivo u tri najveća centra u zemlji, pri čemu je Beograd apsolutno bez konkurencije.
Starimo slično kao
U poređenju sa regionima u EU loše smo kotirani u formuli radno aktivnog stanovništva i starih (kod nas dosta ljudi sa 50 godina ide u invalidsku penziju, jer su lošijeg zdravlja, a deo po nasleđenom sistemu kupovine penzije (u Hrvatskoj još gore), diversifikacija poslova da je moguće i stare prekvalifikovati i uključiti iz penzije da rade
Aktivno starenje globalno je civilizacijski napredak u odnosu na pre nekoliko decenija 30-60 godina ima ga i kod nas ali taj proces ima i svojih mana.
Produžio se životni vek, ali broj godina u dobrom zdravlju,pa su danas 40- te nove 30- te, 70-te su nove 60-te. To je trend koji postoji i kod nas, ali je daleko sporiji i manje zastupljen u nerazvijenijim područjima, čiji se udeo povećava iz godine u godinu.
Italija, Španija i druge južne zemlje stanovništvo još vitalnije
Važan je način života, promena loših navika (na ličnom nivou), ishrana, ima pomaka, ali primarna zdravstvena zaštita kod nas nije na nivou na kom bi trebalo da bude i kakva je bila do sloma SFRJ (primarna koja je rešila i mnoge bolesti u prošlom veku…to nam ne da uhvatimo brži kork sa razvijenim zemljama), navodi Nikitović.
Suština je u zdravim godinama dugog života ….jedan od ključnih pokazatelja aktivnog starenja koje je sve očiglednije u Evropskim zemljama, ali ne i u Srbiji zbog loše zdravstvene zaštite stanovništva.
Aktivno starenje podrazumeva da ne čekaš penziju a nakon nje i smrt, već da nastaviš da budeš aktivan i da se prilagođavaš. U Nemačkoj npr. to je odavno prepoznato kao šansa pa veliki industrijski giganti poput Mercedes-a imaju poslove koji zahtevaju angažovanje starih kojima je prilagođeno određeno radno mesto (više pauza za WC, bolje osvetljenje, jer im se isplati angažovanje iskusnog radnika. Kod nas se gleda da se što pre reši starih radnika.
To je ono gde se navikava na starenje koje nije predaja (ovde se tako reaguje, jer su i uslovi rada takvi i razumljivo je da mnogi jedva čekaju odlazak u penziju)
Duže živimo što nije loše
Svuda ima prostora za napredak i mladi i stari u aktivnosti /domaćice rade brojne neplaćene poslove koji imaju svoju vrednost)
Razvijanje servisa (održavanje kuće, gajenje dece)
Naše strategije za podsticanje rađanja i podršku porodici na žalost podrazumevaju samo direktna novčana davanja, što se svugde u praksi pokazalo kao kratkoročno ublažavanje problematike. Takve mere mogu imati efekta ako se primenjuj jako dugo i ako su vrlo novčano intenzivne, što malo koja država može sebi da priušti. Ključni propust naših strategija koje se tiču populacione politike je u njihovom selektivnom primenjivanju. Upravo oni delovi koji zahtevaju institucionalnu podršku roditeljstvu (dostupnost neophodnih servisa na teret države, koji bi omogućili usklađivanje radnih i porodičnih obaveza u sredinama gde je to najvažnije s obzirom na broj potencijalnih roditelja) se gotovo ne primenjuju, jer političarima ne donose brze poene a zahtevaju odličnu usklađenost različitih službi i njihovo pouzdano funkcionisanje, što je kod nas hroničan problem .
Tako, na primer, imamo apsurdnu situaciju da nam se smanjuje broj rođene dece već decenijama, a beleži se stalni problem sa nedostatkom mesta u državnim vrtićima. Pritom, sistem pomoći porodici sa malom decom favorizuje ekonomski bolje stojeće porodice i sredine kojima je pomoć manje potrebna.
Svuda u svetu se pokazalo da je rano obrazovanje ključno za uspešan razvoj dece i njihovo kasnije formiranje, što se u demografskom smislu ogleda u boljim socioekonomskim i zdravstvenim pokazateljima stanovništva. Na nivou pojedinca, dobijamo odgovorniju, zadovoljniju i uspešniju osobu, a na nivou države – razvijenije i zdravije društvo. Stoga ne čudi da sve međunarodne preporuke u ovom smislu upućuju na cilj u kome države treba da teže da sva deca budu uključena u vrtiće.
Pomera se procenat i kod nas, ali i dalje prilično zaostajemo za ozbiljnim zemljama u kojima je od treće godine obavezan vrtić, a od 3-6 godine 90% dece mora da bude uključeno u vrtiće.
Podrazumeva se da ima mesta (time se rasterećuju i roditelji i babe i dede, a deci se omogućava odrastanje u vršnjačkoj grupi)
Novčana davanja su kratkoročno rešenje
Institucionalna podrška nikada nije zaživela kod nas. Favorizuje se srednja viša klasa kojoj je dosta stvari već dostupno, kaže Nikitović, dodajući da se određene mere napišu, ali kada dođe do spuštanja na nivo Zakona skrene se u pravcu koji ne daje dugoročno rešenje.
Sve dok je lista za upis u vrtić nikakvog podsticaja rađanja neće biti, jer vrtići moraju biti cilj. Ako će da se ublažava starenje treba super da se ostvaruju sve mere za podsticaj rađanja a to je ostvarivo tek za 20 godina, zaključuje Nikitović.
Osnovni razlog je prethodno dug period nivoa fertiliteta ispod proste reprodukcije, ovo ostalo su sekundarni razlozi…
