Nove tehnologije i rani razvoj dece

iconTehnologije

June 11, 2019

Decu koja danas idu u vrtić i osnovnu školu nazivaju digitalnim urođenicima jer je okruženje u kome odrastaju prepuno digitalnih uređaja. Da li je to dobro ili ne zavisi od svrsishodnosti upotrebe novih tehnologija. Na koji način tehnologije podstiču ili imaju negativan efekat na rani razvoj dece tema je koju smo istraživali u Užicu.

Tokom trudnoće koja je normalno proticala Milici Ojdanić i njenom suprugu Dragoslavu nikakvi zdravstveni rezultati nisu ukazivali da plod koji nosi ima genetske anomalije. Rođenje Danice koja je dete sa Daunovim sindromom bio je blagi šok za porodice ovo dvoje mladih supružnika, ali su svi brzo prihvatili situaciju rešeni da urade sve kako bi novorođeno dete razvilo svoje pune potencijale.

Tako je Danica već od drugog meseca krenula na ranu rehabilitaciju radeći jednom nedeljno vežbe za podsticanje psihomotornog razvoja sa stručnjacima, a onda i sa roditeljima, svakodnevno,  kod kuće. Tako je sa godinu dana počela da se uspravlja i da puzi, da bi sa 20 meseci prohodala. “Na svu sreću nije imala propratnih zdravstvenih problema što je olakšavajuća okolnost i značajan faktor koji utiče na njen dobar napredak”, kaže majka Milica.

“Od rođenja smo bili svesni da gajimo dete kome je potrebna dodatna podrška pa smo je okružili velikom količinom ljubavi dok vežbamo, slušamo muziku uz koju ona igra i kada se igramo. Dosta sam se  informisala kroz literaturu, internet, razgovorala sa stručnim licima i primenjivala savete roditelja sa kojima delimo sudbinu”, samouvereno govori Milica.

Sada, Danica sa mamom ide dva puta nedeljno u Osnovnu školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u kojoj su organizovani individualni tretmani u trajanju od 45min.

“Planiramo da Danica krene u redovni vrtić, ne bežeći od toga da ide i u ovu školu”, kaže majka, naglašavajući da će se oni prilagođavati njenim mogućnostima. Veruje da će na najbolji način iskoristiti bolovanje u trajanju od pet godina, koliko joj zbog ćerkinog stanja pripada po zakonu.

Redovna stručna podrška i saradnja sa roditeljima na podsticanju celokupnog razvoja deteta kao i društvo vršnjaka u vrtiću dobra su osnova za buduća Danicina postignuća.

“Ono što je savremenim roditeljima i stručnjacima danas na raspolaganju, a što su dobrobiti razvoja informacionog društva je značajna pomoć sobe za socijalnu integraciju, digitalne platforme, koja se koristi u svakodnevnom radu sa najmlađima sa teškoćama u razvoju” – ističe defektolog, Ivanka Minić, koja radi kao nastavnik individualne nastave u Osnovnoj školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju u Užicu. Ona dodaje da je adekvatna stimulacija i rad sa detetom tokom ranog razvoja, u prvih pet godina od presudnog značaja za celokupan budući život deteta, te da taj period ne treba propustiti zbog neinformisanosti roditelja.

“Cilj ranog tretmana je podsticanje senzo-motornog, emocionalnog, intelektualnog i socijalnog razvoja deteta kako bi se ono što ranije uključilo u društveni život. Škola ima saradnju sa svim institucijama u lancu podrške, od zdravstvenih ustanova, preko predškolske ustanove do lokalne samouprave, ali je kontinuirano unapređenje  profesionalnih kompetencija svakoga od nas koji direktno pružamo podršku ranom razvoju deteta, neophodno radi dobrobiti deteta, njegove porodice a time i društva u celini. Nama, u ličnom usavršavanju, u mnogome pomažu informacije dostupne preko specijalizovanih portala na internetu”, kaže Minićeva.

Internet i digitalne tehnologije s jedne strane mogu da doprinesu povećanju kvaliteta rada sa decom, ali isto tako, usled nekompetentne upotrebe, mogu da sputaju pravilan razvoj deteta.

U užičkoj Predškolskoj ustanovi vaspitač Ksenija Šupić radi sa mlađom grupom dece. Jedan je od inovatora u korišćenju digitalnih tehnologija, jer je svesna da vaspitače na to upućuju i sami programi rada kao i tehnološki napredak društva. Međutim, Ksenija Šupić upozorava da upotreba različitih digitalnih uređaja može ali i ne mora biti podsticajna za dete, što direktno zavisi od načina upotrebe.

“Istraživanja ali i svakodnevna praksa pokazuju da deca u sve mlađem uzrastu koriste tablete i pametne telefone”, kaže ona, ističući da roditelji najčešće nisu ni svesni problema koje nekontrolisana upotreba digitalne tehnologije može da izazove tokom ranog razvoja dece.

“Roditelji u najvećoj meri nisu pripremljeni da zajedno sa decom kreativno iskoriste tehnologije i ostvare vaspitnu i obrazovnu funkciju kroz određene crtane filmove, pitalice, mozgalice i druge sadržaje primerene deci.”

 

 

 

Ksenija je prošla obuku kroz projekat “Bezbedan internet za celu porodicu” koji sprovodi UNICEF u saradnji sa resornim ministartsvom i Užičkim centrom za prava deteta uz podršku Telenora. Na obuci je spoznala značaj digitalnih tehnologija za vaspitno-obrazovni rad u vrtiću. Dobrobiti digitalnih tehnologija po njenoj oceni su višestruke. Primenjuje ih u usmerenoj i slobodnoj aktivnosti, jer joj skraćuju vreme za pripremu, a uverena je da na ovaj način deca najranijeg uzrasta efektnije uče.

“Ključno je naći meru u vremenskom korišćenju i odabiru sadržaja koji deca prate”, navodi naša sagovornica. Ona upozorava da decu moramo vaspitati da koriste razne digitalne uređaje i tehnologije, objašnjavajući da to moramo činiti na isti način na koji ih učimo kako da pređu ulicu ili kako da plivaju.” To po njenim rečima znači da ih u virtuelni svet nikako ne smemo pustiti same, “već roditelji i vaspitači moraju imati apsolutni nadzor nad onim što je deci tako daleko, a nikad bliže i opasnije”.

Iz sedmogodišnjeg vaspitačkog iskustva Šupićeva kao ilustrativan navodi primer deteta koje je imalo problem sa usmeravanjem pažnje, jer je od malena bilo u kontaktu sa digitalnim tehnologijama. Nakon dogovora sa roditeljima ciljano je radila sa detetom na razvijanju pažnje “analognim” sredstvima, što je uticalo na postepeni napredak u razvoju govora i finoj motorici.

Činjenica da deca danas već sa navršenih godinu dana znaju kako da aktiviraju računar ili telefon ne znači da su ona naprednija, zrelija i sposobnija od dece koja nisu rasla u digitalnom okruženju. To je zabluda savremenih roditelja zbog koje dovode decu u veliku opasnost od nekontrolisane upotrebe digitalnih medija.

Da roditelji sa malo predznanja zajedno sa detetom ulaze u virtuelni svet pokazala je i radionica koju su roditelji u okviru projekta “Bezbedan internet za celu porodicu” pohađali pri Predškolskoj ustanovi Užice. “Međutim, radionica je takođe pokazala da uz adekvatno informisanje roditelji vrlo brzo usposave kriterijume o tome koji digitalni sadržaji podstiču emotivan i socijalni razvoj predškolaca a koji ne” – ističe Jelena Ilić, vapitač u “Poletarcu”.

Sandra Vujović, psiholog u Predškolskoj ustanovi smatra da prvo roditelji i vaspitači moraju biti digitalno kompetentni da bi deci dozvoliti da koriste telefone, tablete i druge digitalne uređaje usmeravajući ih ka edukativnim i kreativnim sadržajim primerenim uzrastu deteta. Roditelje upozorava da se zapitaju koliko je njihovo dete mentalno aktivno u igricama koje prati i da li je prilikom prelaženja prstom preko ekrana mozak deteta aktivan ili samo prst. Ističe zapažanje da deca koja većinu slobodnog vremena provode ispred telefona, računara ili televizora imaju problem sa govorom, pažnjom i koncentracijom na šta ukazuju i neka istraživanja. “Statično stanje deteta u kome je pogled usmeren samo u jednom pravcu nije primeremo predškolskom uzrastu kada bi deca trebalo da su u stalnom pokretu, skakanju, igranju sa loptom i drugim igračkama” kaže Sandra Vujović i apeluje na sve koji gaje decu da na to obrate pažnju.

Preterana upotreba digitalnih uređaja u ranom uzrastu povezuje se sa nedovoljnom razvijenošću funkcije oka za praćenje predmeta u prostoru, funkcijom koja se razvija  trčanjem, preskakanjem prepreka, igrama sa loptom, boravkom u prirodi. Što pozitivno korealira sa poremećajem pažnje i koncentracije.

“Neracionalna upotreba digitalnih tehnologija, mnogo vremena provedenog pred ekranima raznih vrsta utiče na to da se ova funkcija oka ne razvija” kaže Tatjana Radičević Dimitrijević, defektorlog-terapeut i psihološki savetnik, vlasnik edukativnog centra “Naš svet”.

Iz iskustva ističe da se kod velikog broja male dece koja veći deo slobodnog vremena provode ispred ekrana ne razvijaju kako treba ni svi ostali čulni sistemi i da dolazi do poremećaja pažnje što u pojedinim situacijama nalikuje autizmu. Nedovoljno se razvija i facijalna ekspresija, deca imaju “isprazan” izraz lica i malo su zainteresovana za komunikaciju, navodi ona.

“Svedoci smo činjenice da su razni uređaji postali najjeftinije bejbisiterke ali moramo biti svesni činjenice o njihovoj veoma velikoj štetnosti”, upozorava Tatjana Radičević Dimitrijević i dodaje  da “dozirani, mudro vođeni pozitivni efekti edukativnih i zabavnih sadržaja daju dobre rezultate u radu sa decom sa govorno-jezičkim, saznajnim i socijalno-emocionalnim smetnjama kao i sa decom koja usled hroničnih oboljenja dosta vremena provode u bolničkom okruženju”.

Iako se svet tehnološki promenio uloga roditelja, vaspitača, stručnjaka različitih profila je ostala ista. Na odraslima je da deci u kući, vrtiću, školi, u zajednici, omoguće uslove za podsticaj sveukupnog razvoja i bezbedno odrastanje. A to danas podrazumeva pametnu i odgovornu upotrebu novih tehnologija.

Projekat „Zajedno za decu, sprovode CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju (CIP Centar) u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo,Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove CIP Centra i donatora.