Užičanka ekspert veštačke inteligencije u Holandiji

iconUžičani kojekude

October 26, 2016

Užičanka Nataša Jovanović je završila doktorske studije iz oblasti veštačke inteligencije na Univerzitetu Twente u Holandiji. Trenutno je menadžer proizvoda u Tom Tom-u odgovorna za definisanje proizvoda i njihovih funkcionalnosti, vizije i strategije proizvoda, kao i primene i plasmana na tržište. Iz Amsterdama u kome živi 14 godina poručuje da bi budući Užički univerzitet trebao da se fokusira na školovanje novih kadrova u oblasti programiranja.

Nataša Jovanović završila je osnovnu školu Nada Matić a potom gimnaziju prirodno-matematički smer u rodnom Užicu. Sa ponosom tvrdi da je deo jake i talentovane generacije užičke gimnazije iz koje su proistekli uspešni i pre svega dobri ljudi. Nakon gimnazije upisala je Prirodno matematički fakultet u Beogradu, smer računarstvo. U to vreme još uvek nije bilo tako očigledno da će to postati jedno od najperspektivnijih zanimanja budućnosti. Nakon završenih studija radila je 3 godine u Beogradu kao programer nakon čega je odlučila da upiše postdiplomske studije u inostranstvu i stekne nova znanja.

U Holandiju sam otišla 2002. godine na doktorske studije iz oblasti veštačke inteligencije na Univerzitetu Twente. U to vreme veštačka inteligencije nije bila zastupljena u programu naših studija. Provlačila se kroz neke predmete ali u tragovima. Iskreno se nadam da su se programi promenili i prilagodili trendovima koji su aktuelni u svetu, veruje Jovanovićeva. Ističe da je kao doktorant radila na internacionalnim projektima vezanim za pravljenje pretraživača za snimljenje sastanke.

Užičanka Nataša Jovanović (u crvenom blejzeru) nakon odbrane doktorske disertacije u Amsterdamu Foto--privatni album N.J.

Užičanka Nataša Jovanović (u crvenom blejzeru) nakon odbrane doktorske disertacije u Amsterdamu                                                   Foto–privatni album N.J.

Ideja je da korisnici pretraživača mogu za kratko vreme da dobiju izveštaj o bitnim događajima sa sastanaka kojima su prisustvovali ili koji su čak i propustili: o čemu se razgovaralo?, šta se zaključilo i dogovorilo?, kome su dodeljeni zadaci? itd. i to sve naravno korišćenjem samo video i audio zapisa sastanaka. Zamislite koliko vremena treba da provedete dok pogledate video zapis jednog sastanka da biste saznali šta se dešavalo. U savremenom bizinis svetu u kome je vreme novac, ovakve tehnologije i aplikacije mogu da budu od velikog značaja, sigurna je sagovornica projekta “Užičani kojekude”.

Nakon završenih doktorskih studija odlučila sam da se vratim industriji i tehnlogijama jer sam htela da vidim proizvode svoga rada u rukama velikog broja ljudi. Praviti proizvode koji utiču i poboljšavaju svakodnevni život običnog čoveka je nešto što me motiviše i inspiriše, tvrdi Jovanovićeva i dodaje da je upravo iz tog razloga odlučila da svoju karijeru nastavi u TomTom-u. Predstavljajući TomTom, ona kaže da je to firma koja proizvodi navigacione sisteme za kola, sportske satove, kamere ali i prodaje svoje komponente(software, mape i servise) automobilskoj industriji i firmama kao sto su Apple i Uber. TomTom je svetski poznat brend i vodeći za navigacione sisteme u svetu ali nije toliko popularan na našem tržištu jer do nedavno nisu postojale dobre mape za Balkan. Kaže da je sada situacija drugačija i nada se da će TomTom proizvodi postati popularni i na tržištu Srbije.

Nataša Jovanović sa kolegama iz kompanije Tom Tom Foto--privatni album N.J.

Nataša Jovanović sa kolegama iz kompanije Tom Tom        Foto–privatni album N.J.

Navodi da je prvi pojekat na kome je radila kao vodeći dizajner korisničkog interfejsa bio vezan za uvođenje prepoznavanja govora u navigacione sisteme. Pojašnjava da je to blisko vezano za studije veštačke inteligencije, jer je govorna kontrola uređaja ključna za bezbednu vožnju. Nakon toga sam nekoliko godina radila kao tehnički vođa projekata. Već dve godine radim kao menadžer proizvoda gde sam odgovorna za definisanje proizvoda i njihovih funkcionalnosti, definisanje vizije i strategije proizvoda, kao i primenu i plasiranje proizvoda na tržiste. Svakodnevno radim sa dizajnerima, programerima, marketingom, prodajom ali i ljudima iz biznisa. Posao je jako dinamičan, odgovoran ali pre svega kreativan i zabavan, tvrdi ona.

Nataša Jovanović, menadžer proizvoda u Tom Tom-u Foto--privatni album N.J.

Definisanje, primena i plasman novih proizvoda Tom Tom-a povereni Užičanki Nataši Jovanović                                                                           Foto–privatni album N.J.

Što se tiče IT struke u Holandiji i uopšte u svetu, mogu da potvrdim da je veliki nedostatak stručnog kadra. Firme se takmiče između sebe da privuku što više talenata jer onaj ko ima bolje ljude imaće i bolje proizvode i skladno tome biće uspešniji. Imam osećaj da su programeri trenutno tretirani kao super stars za koje se firme bore.

Srbija je jako interesantno područje za strane firme i zato ima dosta firmi u Beogradu i Novom Sadu koje rade outsourcing za firme u Evropi i Americi. Tako i TomTom ima svoje predstavništvo u Beogradu gde se prave sportski satovi i action kamere. Naši stručnjaci su jako cenjeni, a kvalitet i znanje iz oblasti informacionih tehnologija je na jako visokom nivou. Kada god čujem da neko spomene TomTom Beograd primetim da pričaju sa velikim poštovanjem o našim ljudima tamo, što mi je drago da čujem.

Znate kada potičete iz zemlje iz koje ljudi odlaze zato što su uslovi života loši a sistemi vrednosti poljuljani, gde se ne vrednuju toliko znanje i sposobnost već moć i novac, gde vlada negativna selekcija, lepo je videti da postoji struka u kojoj su ljudi cenjeni i visoko kotirani u svetu. Verujem da je tako i za druge sfere iz oblasti inženjerstva, kaže Jovanovićeva.

Pogled iz kancelarije u kojoj Užičanka daje poslednju reč za proizvode koji imaju široku primenu Foto--privatni album N.J.

Pogled iz kancelarije u kojoj Užičanka daje poslednju reč za proizvode koji imaju široku primenu                                                                              Foto–privatni album N.J.

Programiranje je struka u kojoj nema laži, nema prevare i naravno nema lažnih diploma. Jednostavno ili znaš ili ne znaš. Pored fakulteta primećujem da se znanje iz programiranja sve više stiče praćenjem online kurseva što je zaista odlično ako ljudi žele da promene profesiju. Danas je sa razvojem novih tehnologija i alata programiranje postalo mnogo lakše u poređenju sa vremenom kada sam ja studirala. Sama oblast veštačke inteligencije se razvija neverovatnom brzinom i nalazi primene u svim aspektima našeg života i društva. Trenutno najsuspešnije tehnološke firme Google, Facebook, Apple, Amazon, itd. su došle na to mesto zahvaljući svom napretku u oblasti veštačke inteligencije. U Holandiji su velike količine podataka koje se obrade kao i digitalni marketing počeli da utiču na to šta jedemo, šta oblačimo, šta gledamo na TV-u.

Kaže da Holandiju nije slučajno izabrala za poslovnu i životnu destinaciju. Imala je prijateljicu koja je već bila na doktoratu tako da je znala da su uslovi za doktorske studije u to vreme bili jako dobri u Holandiji. U ovoj državi kad dođeš na doktorat ti radiš kao istraživač na fakultetu, zaposlen si, imaš platu, ide ti staž i praktično nemaš status studenta, a perspektiva nakon završetka je neograničena.

Što se tiče uslova života, Holandija je jedna od retkih država u kojoj je socijalizam uspeo u pravom njegovom značenju, iako zemlja po uređenju nije socijalistička. Njihova kultura je dosta drugačija od naše, tako da sam vremenom naučila da ne postoje dobre i loše kulture, već samo različite kulture. Treba biti pametan i usvojiti ono što je dobro kod svih kultura kojima si izložen u životu. Holandsko društvo je uređeno i poštuju se zakoni, nema korupcije, tako da mi je uvek teško kada dođem u Srbiju i vidim da ništa ne funkcioniše kako treba. Multinacionalnost koja je ovde izuzetno izražena još je jedan od razloga zašto već 14 godina živim u Amsterdamu, a poznanstva sa ljudima iz celog sveta su neprocenjivo bogatstvo koje sam ovde stekla, priznaje ova Užičanka.

U Amsterdamu sam osnovala svoju porodicu. Suprug je bivši bubnjar požeškog benda The Mothership Orchestra. Ako niste poslušali bend obavezno to učinite jer zaista odlično zvuče, preporučuje Jovanovićeva, dodajući da je on u Holandiji završio logistiku i time se trenutno bavi. Imamo dva mala dečaka koji nam život čine veselijim ali i ispunjeniji obavezama.

Nataša Jovanović uspešno usklađuje poslovne i privatne obaveze u Amsterdamu Foto--privatni album N.J.

Nataša Jovanović sa suprugom i dva dečaka uspešno usklađuje poslovne i privatne obaveze u Amsterdamu                                 Foto–privatni album N.J.

Kao i u pogledu kulture tako i u pogledu odgajanja dece i školstva postoje velike razlike između Holandije i Srbije. Ovde deca sa 3-4 meseca kreću u vrtić a već sa 4 godine u školu. Ceo sistem je tome prilagođen, a ako i pomislite da je to surovo verujte mi da nije, kaže ona. Verovatno je porodiljsko od 6 meseci optimalno i iskreno se nadam da će se to promeniti u narednim godinama. Deca koja tako rano krenu u obdanište se jako brzo osamostale i razviju socijalnu i emotivnu inteligenciju. Roditelji ovde obično rade po 4 dana dok deca ne krenu u školu tako da deca ustvari provode dosta vremena sa svojim roditeljima.

Osnov sistema u Holandiji je ulaganje u obrazovanje i tu se prate sve promene i trendovi u ovoj oblasti. U odnosu na naš sistem školstva ovde je potpuno drugačije, jer se dete od samog polaska u školu prati u smislu sposobnosti i talenata koje iskazuje, tako da se usmeravaju u pravcu onoga što im leži. Zato Holandija ima dovoljan broj ljudi koji završavaju srednje stručne škole i koji se vrlo lako uključuju u proces rada. To je i razlog što kada završe srednje škole ne streme svi da upisuju fakultete, kao što je slučaj kod nas. Sve više verujem da veliki broj ljudi u Srbiji upisuje fakultet da bi odložio neke druge obaveze i produžio period odrastanja i preuzimanja odgovornosti za svoj život. Nažalost i država ima veliku ulogu u svemu tome, jer su perspektive mladih nakon završene srednje škole jako male, smatra Jovanovićeva.

Na pitanje kako vidi perspektivu manjih sredina u Srbiji po pitanju informacionih tehnologija, ona kaže da je prednost bavljenja programiranjem i dizajnom, koje su po njoj dve gotovo povezane oblasti, je to što možete da radite i od kuće. Postoji masa online poslova koji na svu sreću mladi kreativni ljudi prepoznaju kao dobru priliku za usavršavanje i zaradu. Angažovanje za strane poslodavce i pokazivanje našeg kvaliteta može potencijalno da dovede i do otvaranja predstavništva stranih firmi i u manjim gradovima ne samo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Budući univerzitet u Užicu bi trebao da se fokusira na školovanje novih kadrova u oblasti programiranja. Definitivno preporučujem da lokalne sredine prepoznaju informacione tehnologije kao perspektivno polje koje sa malo ulaganja može da donese dobre prihode kako pojedincima koji se angažuju tako i lokalnoj privredi. To bi mogao da bude dobar motiv nekim ljudima da se vrate iz inostranstva, ali i iz Beograda u opštine i gradove iz kojih su otišli zbog studiranja. U tom smislu volela bih da se u mom rodnom Užicu razmišlja o tome i da se u dogledno vreme nešto konkretno i uradi.

Nuđenje usluga naših stručnjaka je jedan vid poslovanja ali moj savet je razmišljati o pravljenju konkretnih proizvoda (mobilnih aplikacija, platformi ili hardverskih uređaja) koji će se mnogo bolje unovčiti od običnih usluga koje naši ljudi pružaju strancima. Tržište je nezasito a mi imamo talentovane i kreativne ljude. Zašto ne bi sledeći uspešni Startup ponikao upravo u Užicu? Sve je moguće. Treba samo imati cilj, velike snove i naravno početničke sreće.

 

uzice-grb-veliki   Ovaj tekst je deo projekta “Užičani kojekude” sufinasiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.