Užičani kojekude

Pravi nanomotore u Singapuru

AUTOR | Biljana Kuzmanović

Tijana Marić će doktorirati hemiju u Singapuru  Foto--privatni album T.M.
23.12.2016.

25-to godišnja Tijana Marić na doktorskim studijama hemije u okviru grupe profesora Martina Pumere pravi nanomotore koji predstavljaju budućnost kako u oblasti medicine tako i zaštite životne sredine. Mlada Užičanka kaže da iako je veliki patriota ne planira povratak u Srbiju, jer joj je država u kojoj je rođena i u kojoj je stekla akademsko znanje okrenula leđa kada je trebalo da primeni stečeno znanje.

Tijana Marić se još u osnovnoj školi zaljubila u nauku, a posebno je zavolela fiziku. Završila je prirodno- matematički smer Užičke gimnazije, a u to vreme proučavala je astronomiju u Istrazivačkoj stanici Petnica. Nakon srednje škole upisala je Vojnu akademiju, smer vojno-elektronsko inženjerstvo, ali zbog povrede kolena u prvoj godini, morala je da se prebaci na Fakultet za fizičku hemiju.

Tokom studija volonterala je na brojnim manifestacijama koje je organizovao matični fakultet Noć istraživača, Nauka oko nas, Festival nauke, FameLab-laboratorija slavnih…Društvo fizikohemičara Srbije dodelilo joj je posebnu diplomu “Pavle Savić” za odličan uspeh postignut na studijama fizičke hemije.

Ono što krasi Tijanin CV i što joj je umnogome pomoglo da danas bude gde jeste je tromesečna stručna praksa u Buenos Airesu na koju je išla 2015. godine. Svima preporučuje da što više ulažu u sebe i svoje znanje. Svesna je teške situacije u Srbiji, i da malo studenata ima šansu da tokom studija ode u inostranstvo, ali veruje u svemoguće zahvaljujući mnogim fondacijma, dobrim ljudima i velikoj želji.

Tijana je trenutno na doktorskim studijama u Singapuru na Nanyang Technological University, iz oblasti hemije. Radi u laboratoriji analitičke hemije, u okviru grupe profesora Martina Pumere. Njen posao je da pravi nanomotore koji predstavljaju budućnost kako u oblasti medicine tako i zaštite životne sredine, sigurna je ova mlada Užičanka.

Objašnjava da ti nano uređaji mogu da dostave lekove na tačno određeno mesto u telu. Radi se na zaustavljanju dejstva kancerogenih ćelija i prečišćavanju životne sredine i vode od štetnih materija, kaže Marićeva.

Užičanka u Singapuru stiče prijatelje iz celog sveta Foto--privatni album T.M.
Užičanka u Singapuru stiče prijatelje iz celog sveta Foto–privatni album T.M.

Ona ističe da je za stipendija za studiranje u Singapuru, gde postoje dve vrste stipendija neophodno aplicirati oko osam meseci ranije. Prva je NTU stipendja koja pokriva troškove studiranja, upisa, sportskih aktivnosti i ‘’zdravstvenog osiguranja’’, dok se SINGA stipendija za internacionalne studente isplaćuje na mesečnom nivou, a predviđeni iznos i više je nego dovoljan za život u Singapuru, kao i troškove avionske karte, tvrdi Marićeva.

Aplikacioni formular na sajtu fakulteta na kome se ostavljaju lične informacije, kopije diplome sa osnovnih i master studija, prevod diploma na engleski jezik kao i predlog projekta za doktorat, dostupan je svim zainteresovanim studentima. Bitna stavka su dva pisma preporuke koja je neophodno poslati.

Imala sam veliku čast da sarađujem sa profesorkom Biljanom Šljukic sa Fakulteta za fizičku hemiju, priznatog stručnjaka i pre svega divnu osobu, koja mi je napisala izvanredno pismo preporuke. Ovaj razgovor je i prilika da se javno zahvalim i profesoru Dragoslavu Vidoviću, koji je zaposlen na fakultetu u Singapuru i koji je mnogima od nas pomagao kako tokom apliciranja tako i za vreme studija.

Kada kažem mnogima od nas, shvatate da ovde ima naših studenata i ljudi koji rade u Singapuru. Zaista su lepa druženja što međunašima”, tako i sa drugarima iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Slovenije, poručuje Tijana Marić.

Druženja sa prijateljima iz Srbije i drugih republika bivše SFRJ su svakodnevica u Singapuru Foto--privatni album T.M.
Druženja sa prijateljima iz Srbije i drugih republika bivše SFRJ su svakodnevica u Singapuru Foto–privatni album T.M.

Zbog totalno različitog sistema studiranja u Singapuru i naše zemlje, doktorske studije kod njih traju četiri za razliku Srbije od gde su tri godine.

Razlika je što se samo na prvoj godini doktorskih studija slušaju predavanja, polažu ispiti i radi dnevno 8 sati u laboratoriji. Da bi student zadržao stipendiju, potrebno je da ima prosek 3.5 od 5 (maksimum), da sakupi 16 ESPB (svaki predmet vredi 4 ESPB), položi engleski jezik i kurs koji mu omogućava da bude asistent naredne godine. Dobra stvar je što studenti sami biraju predmete koje će da slušaju, a loš je način ocenjivanja.

Većina studenata u Srbiji uči zajedno, konsultuje se sa dugarima i kolegama, ali ovde toga nema, žali se Tijana, koja kaže da se nakon ispita pravi takozvana Gausova raspodela, po kojoj onaj ko najbolje uradi ispit dobija najveću ocenu a najslabije urađen ispit se ocenjuje najslabijom ocenom, dok se ostali testovi kalibrišu prema njima.

Užičanka uživa u putovanjima po Singapuru iz koga joj je ceo svet nadohvat ruke Foto--privatni album T.M.
Užičanka uživa u putovanjima po Singapuru iz koga joj je ceo svet nadohvat ruke Foto–privatni album T.M.

Studenti u Singapuru imaju pravo da samo jedanput polažu ispit u unapred određenom terminu, ali za razliku od naših fakultet ovde nije moguće “pasti” ispit (važi za doktorske studije), već se dobija minimalna ocena (0) koja ulazi u prosek i sa tom ocenom teško je izvući gore pomenuti prosek.

Na univerzitetu na kome ću doktorirati postoji jaka veza student-profesor koje, na žalost, u Srbiji nema, sigurna je Marićeva, jer kaže da je već prvi dan kada je stigla na posao,shvatila da se nalazi u razvijenoj zemlji koja dosta ulaže u nauku.

Sve ono što sam na osnovnim i master studijama videla i samo teoretski učila samo, ovde te instrumente svakodnevno koristim. Njihovi studenti imaju mnogo više prakse na osnovnim studijama, puno vremena provode u laboratorijama radeći na instrumentima,jasno je Tijani koja se priseća svojih praktičnih vežbi na osnovnim studijama. Tvrdi da je većinu vežbi radila grupa od 4-5 studenata i da na taj način mnogi nikada ne dođu u direktan kontakt sa laboratorijskim priborom već se oslanjaju na kolege iz grupe.

Ovde nam je sve na dohvat ruke, samo je pitanje da li i koliko pojedinačno želimo da radimo. Ono što sam primetila jeste da Singapurćani i Azijci uopšte, dosta vremena provode na poslu, jer oni žive da bi radili, a mi radimo da bi živeli. U tome je ogromna razlika među nama, a posebno se fascinira koliko oni vode računa o bezbednosti na radu.

Naučeni su u školama da se u laboratoriji mora nositi mantil, zaštitne naočare i rukavice ali i da su mnoge supstance otrovne do te mere da mogu izazvati infarkt i zaista se toga plaže. Takođe bih dodala da ovde ne postoji kodeks oblačenja na fakultetu, a mene je iznenadilo da i studenti i profesori dolaze u japankama i šortcevima.

Veoma sam zadovoljna poslom kojim se bavim i sigurna sam da ću do kraja doktorskih studija imati dosta objavljenih naučnih radova sa jedne strane i veliko znanje i iskustvo sa druge strane.

Katedra za hemiju na kojoj radim spada među tri nabolje na svetu, što mi uliva nadu da ću po završetku studija bez problema moći da se zaposlim u jakoj farmaceutskoj kompaniji.

Iako je veliki patriota ne planira da se vrati u Srbiju Foto--privatni album T.M.
Iako je veliki patriota ne planira da se vrati u Srbiju Foto–privatni album T.M.

Ne planiram da se vratim u Srbiju, jer mi je okrenula leđa kada mi je bilo najpotrebnije. Ne stidim da kažem da sam godinu dana dok sam bila na master studijama konkurisala za mnoge poslove u struci. Nije vredeo ni prosek, ni kratko vreme studiranja, kao ni praksa jer posao nisam mogla da nađem. Aplicirala sam na više od stotinu pozicija u struci i imala samo dva intervjua, ali bezuspešna. Na zavodu za zapošljavanje su mi rekli da za moju struku nema posla i da nisam kvalifikovana za rad u školi, predloživši mi da upišem još pola godine Učiteljski fakultet u Užicu.

U dalekom Singapuru se osećam prihvaćeno i zadovoljno, jer je neko prepoznao moj kvalitet i godine ulaganja, ponosno govori Tijana, koja dodaje da je shvatila da svet i nije toliko dalek, i da joj je sve ipak na dohvat ruke.

Ima odlične uslove da putuje, pa joj ni Amerika ne predstavlja problem, a s obzirom da obožava putovanja, sebi je obećala da će obići svet, na čemu trenutno uporno radi.

Slobodno vreme provodi ili na plaži ili igrajući tenis. Dostupni su nam sportski tereni, možemo da treniramo bilo koji sport, za šta je ogroman izbor. Noćni život je dosta mirniji od Evropskog. Singapurćani uglavnom ne izlaze, nekima vera ne dozvoljava, dok je drugima previše skupo, jer za jedno piće u gradu može se potrošiti ista sumu novca koju bi potrošili za celovečernji provod u Beogradu, slikovita je Marićeva.

Ističe da je narod u Singapuru ima mnogo jer poštuju svaki zarađeni dinar i da znaju da štede novac, jer ne kupuju ništa što im nije preterano neophodno.

Uživanje na bazenu na krovu zgrade moguće je cele godine Foto--privatni album T.M.
Uživanje na bazenu na krovu zgrade moguće je cele godine Foto–privatni album T.M.

Singapur je mala izuzetno organizovana država u kojoj se zakoni besprekorno poštuju, u kojoj vladaju velike vrućine i u kojoj je leto jedino godišnje doba. U Singapuru su zabranjene žvakaće gume, a istoimeni prelepi grad je čist i nema kriminala.

U Singapuru osim Singapurćana, najviše je Kineza i Malezijaca, ali ima i dosta Evropljana koji rade u ovom gradu-državi.

Ovde sam potpuno bezbedna, i u svakom momentu se tako i osećam. Ukoliko se izgubite, ili vam treba bilo kakva pomoć na ulici u Singapuru će svako da vam pomogne, uverava nas Užičanka, dodajući da prepoznaje ljubaznost među stanovništvom, ali da uvek postoji ono ali…

Smeta mi što nema onih iskrenih prijateljstava, što nema topline među ljudima. Prvo što sam naučila kada sam stigla ovde jeste da nikome ne pružam ruku, jer oni prosto ne vole bilo kakve fizičke kontakte i dodire. Svaki put kada sam srećna volela bih nekoga za zagrlim, ali toga u Singapuru nema.

Veliki problem mi i dalje prestavlja način ishrane koji u svaki obrok uključuje pirinač i veoma ljutu hranu. Oni se zaista zdravo hrane, jedu svakodnevno puno voća i povrća na šta mi nismo navikli.

Što se tiče zdravstva, zaista je skupo. Tijana ističe da ima zdravstveno osiguranje koje joj pokriva samo troškove bolničkog lečenja. O tome koliko je lečenje skupo u Singapuru dočarava činjenicom da ukoliko nekoga zaboli zub moraće da odvojite ogromnu sumu novca što je i razlog zbog koga mnogi Singapurćani odlaze u Maleziju da obave preglede, jer im je tako višestruko isplatljivije.

uzice-grb-veliki Ovaj tekst je deo projekta “Užičani kojekude” sufinasiran sredstvima grada Užica za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini.